Pali smo na prijemnom

“Ako smo pali

bili smo padu skloni“

Branko Miljković

Ovim stihovima počinje i “Tajvanska kanasta“, jedan od najinteresantnijih Jugoslovenskih filmova, režisera Gorana Markovića. U filmu briljira Boris Komnenić igrajući zaluđenika šezdesetosmaša, arhitektu kog majstorski izrade veliki igrači. Pojedu mu sve snove i on ostane sam na litici, na zgradi koju je navodno on podigao, a ostaje mu da bira pad.

Generacije koje su kasnije stasale taj film najviše vole iz drugih razloga, zato što se pojavljuju članovi rok sastava EKV. Margita igra sestru Borisa Komnenića. Čak je zabilježen i dio njihovog nastupa, kad sviraju pjesmu Tattoo i pjevaju: “Hoću da zaboravim /ovaj dan i prošli dan/postajem ravnodušan/posmatram se iznutra... Potreban je podsticaj/prazan sam i umoran /želim da sam tamo gde/je lako reći: Dobro je!“

Ove stihove mogla bi iz sveg glasa da pjeva crnogorska omladina, naročito maturanti. Oni koji su neuspješno pokušali da upišu Medicinski fakultet pa pali na prijemnom, tuže i žale se na fakultet, tvrde da su prevareni, a nisu ni počeli. Kažu, nisu ih dobro informisali, nisu učili iz pravih knjiga.

Luče su pregorele. Odmah su svi napali obrazovni sistem, okrivljuje se negativna selekcija, poklanjanje ocjena i nepotizam. Maturanti se brane kontranapadom. Sve postaje komedija u društvu u kom u svemu postoje duple komande. Duple knjige, dupla istorija, dupla akademija nauka, sve duplo golo. Sigurno da je i maturantima već dosta svega, iako su na početku. I njima je već lako da kažu: “Želim da sam tamo gde/je lako reći: Dobro je!”.

Imao sam sreću da mi Englesku književnost predaje izuzetno obrazovan, miran i divan profesor, koji je imao samo jednu tačku ključanja, a to je kad neko prepisuje. I čudili su se mnogi što se ljuti, jer to je književnost pa “zar je važno“?! Važno je!

Jedan čuveni profesor iz Zagreba kad god su studenti pismeno polagali ispit ostavljao ih je same u amfiteatru, a prethodno im je govorio: “Zamislite da sjutra uđete u avion kojim upravlja pilot koji je nekad prepisivao na ispitima!“. Maturanti su rekli da će za par nedelja imati priliku da opet pokažu: “ko je vjera, a ko nevjera“. Možda su to prejake riječi za maturante koji žele da budu ljekari, možda i nisu. Vidjećemo na nekom novom prijemnom čemu su skloni. Kažu da će biti “naoružani znanjem“. Neka im je sa srećom! I nama sa njima. Ipak su to naši budući ljekari. Držimo i njima i nama palčeve.

( Đuro Radosavović )