Korona virus, nauka i životinje: Zašto pronalazak vakcine za Kovid-19 znači „mužu“ više kraba

Pronalaženje vakcine za Kovid-19 biće dobra vest za svakoga - osim ukoliko niste kraba potkovica.

To je zato što će otkriće globalne vakcine značiti ogroman porast potražnje za ovim zglavkarima.

Krabe potkovice jedni su od najstarijih stvorova na svetu - nadživele su dinosauruse i smatra se da su prisutne na ovoj planeti najmanje 450 miliona godina.

• Otkriveno da su pangolini nosioci virusa povezanih sa Kovidom-19
• Losos opasan po zdravlje - od hladnjača u Srbiji do pijace u Kini
• Kad ćemo imati vakcinu protiv korona virusa

Krv ovih „živih fosila" koristi se za testiranje da li su vakcine bezbedne.

Oko 200 istraživačkih grupa širom sveta radi na vakcini, a 18 se trenutno testira na ljudima u kliničkim probama.

Većina eksperata misli da će vakcina najverovatnije biti dostupna sredinom 2021. godine.

Izvlačenje krvi

Naučnici izvlače plavu krv krabe potkovice od sedamdesetih godina prošlog veka, kako bi testirali da li su medicinska oprema i intravenozni lekovi sterilni za upotrebu.

Prisustvo štetnih bakterija na opremi može da ubije, ali krv krabe potkovice je hipersenzitivna na bakterijske toksine.

Ona se koristi za testiranje kontaminacije tokom proizvodnje bilo čega što može da uđe u ljudsko telo, od vakcina preko intravenoznih infuzija do implantiranih medicinskih naprava.

Veliki posao

Svake godine se hvata oko pola miliona atlantskih kraba potkovica za biomedicinsku upotrebu, prema podacima Komisije za pomorski ribolov atlantskih država.

Krv krabe potkovice jedna je od najskupljih tečnosti na svetu.

Jedan litar može da se proda i za do 15.000 dolara.

Zašto plava krv?

Plava boja potiče od bakra prisutnog u krvi - u ljudskoj krvi, atomi gvožđa vrše istu funkciju dajući joj crvenu boju.

Ali naučnike ne zanima boja krvi krabe potkovice.

Kao i bakar, krv sadrži specijalne hemikalije koje zatoče bakterije tako što se zgrušaju oko njih.

Ona može da otkrije prisustvo bakterija čak i u ekstremno malim količinama a agens zgrušavanja koristi se za testiranje - Limulus amebocitni lisat (LAL) test iz američkog soja i Tahipleus amebocitni lisat (TAL) test iz azijskog soja.

Šta se dešava sa krabama posle?

Jednom kad se njihov oklop probuši blizu srca, izvlači se oko 30 odsto krvi.

Nakon toga, krabe se vraćaju u prirodu.

Ali studije pokazuju da između 10 i 30 odsto kraba ugine tokom tog procesa, a preživelim ženkama posle je često teško da se razmnožavaju.

Šta je sa alternativom?

Trenutno postoji četiri vrste kraba potkovica preostalih na svetu.

Sve četiri su ugrožene zbog preteranog ribarenja radi upotrebe u biomedicinskoj industriji i kao mamac za ribe, ali i zbog gubitka staništa i zagađenja.

Naučnici tvrde da će se potražnja za LAL i TAL testovima samo povećavati kako globalno stanovništvo bude raslo, a ljudi duže živeli.

Konzervacionisti su pozvali na sintetičke testove kao etičkiji pristup otkrivanju toksina, ali farmaceutske kompanije kažu da sintetičke alternative moraju da dokažu da mogu da otkriju toksine u stvarnom svetu, a ne samo veštačke vrste koje su se do sada koristile pri njihovim testiranju.

U junu, Uprava za hranu i lekove, koja odlučuju o tome koji lekovi su bezbedni u Americi, saopštila je da ne može da dokaže da alternative efikasno pronalaze toksine.

„Najmanje 30 kompanija radi na vakcinama, tako da svaka od njih mora da prođe kroz mnogo testiranja sterilnosti", kaže doktorka Barbara Bramer iz Konzervatorijuma prirode u Nju Džersiju - gde se hvata mnogo kraba u SAD.

I zato će kompanije koje žele da prodaju lekove, uključujući vakcine, u Americi morati da koriste mnogo više krvi krabe za testiranje.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

( BBC Serbian Svi članovi )