Briselski pregovori Srbije i Kosova: Šta smo saznali na dugo očekivanom prvom susretu

Prvi direktni susret u procesu pod vođstvom slovačkog diplomate Miroslava Lajčaka počeo je temama nestalih i raseljenih sa Kosova

7380 pregleda10 komentar(a)
Foto: European Union

Predstavnici Srbije i Kosova susreli su se u Briselu prvi put posle dvadeset meseci, sa dve trećine novih učesnika u pregovorima i novim temama na stolu.

Specijalni izaslanik Evropske unije (EU) Miroslav Lajčak, zajedno sa evropskim komesarom Žozepom Boreljom, ugostio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Avdulaha Hotija.

„Želeo bih da se zahvalim obema stranama na dolasku u Brisel i učešću u pregovorima", rekao je Lajčak, naglašavajući da je ovo drugi sastanak u obnovljenom dijalogu - prvi je održan putem video linka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da sastanci nisu bili laki.

„Mislim da smo bili ozbiljni i odgovorni, da se tokom samog dijaloga videlo da smo mi došli da razgovaramo, da smo zaista došli da napravimo napredak, a sad neka procenjuju Evropljani kako i na koji način je druga strana tome pristupila."

Kosovski premijer Avdulah Hoti poručio je da će više detalja o temama o kojima se razgovaralo biti poznato narednih dana.

„Ovo su razgovori na političkom nivou, a pošto smo u završnoj fazi zaključenja sporazuma, potrebna nam je volja obe strane i posvećenost", rekao je Hoti, prenosi Kosovo onlajn.

Direktnim pregovorima Vučića i Hotija koji su trajali oko sat vremena prethodili su odvojeni sastanci delegacija sa evropskim diplomatama.

Koje su bile ključne teme?

Prvi direktni susret u procesu pod vođstvom slovačkog diplomate Miroslava Lajčaka počeo je temama nestalih i raseljenih sa Kosova.

„Pitanje nestalih osoba je veoma simbolično za proces pomirenja, ali i vrlo realno pitanje za porodice koje žive sa neizvesnošću.

Ključno je da se radi na saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i da se ova pitanja reše", poručio je Lajčak.

Srpski predsednik rekao je da je Srbija spremna da prihvati svaku vrstu razgovora.

„Rekli smo da Srbija neće štititi bilo koga nikada, i da želimo da se pronađu mesta gde su sahranjeni i da odgovorimo na svaki zahtev Albanaca i da svako mesto na mapi gde pokažu, spremni smo da pokažemo da li na tom mestu ima nešto ili nema.

Tražili smo to i za nas jer do sada nismo imali pristup Đakovici, Košarama, Istoku i drugim lokacijama", rekao je Vučić.

Važna tema obnovljenog dijaloga bila je i ekonomija - iako se prethodnih nedelja govorilo da bi ekonomske teme mogle da budu deo dijaloga koji bi se odvijao pod rukovodstvom Ričarda Grenela, izaslanika američkog predsednika.

„To je jedna od ključnih stvari koja povezuje i Evropsku uniju - treba iskoristiti puni ekonomski potencijal Kosova i Srbije da se stvaraju radna mesta i podiže životni standard ljudi", rekao je Miroslav Lajčak.

„Razgovaramo, ima napretka.

Očekujemo da ćemo sledeće nedelje detaljno objasniti ova pitanja", preneo je Javni servis izjavu premijera Hotija novinarima prištinskih medija u Briselu nakon sastanka.

European Union

Bez maski, ali sa proverom znanja srpskog jezika

Kamera EU zabeležila je kratak dijalog predsednika Vučića i premijera Hotija pre zajedničke fotografije, nakon što su se pozdravili laktovima:

  • Vučić: How are you? Good to see you. (na engleskom: Kako ste? Drago mi je da Vas vidim). Pričaš li ti srpski? Razumeš?
  • Hoti: Razumem.

Ni u tom trenutku, a ni u sobi za razgovore kada su sedeli veoma blizu, glavni pregovarači nisu nosili zaštitne maske.

Jedini u prostoriji sa maskom bio je general Dragan Vladisavljević, direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini - kako mu zvanično glasi funkcija u Kancelariji za Kosovo i Metohiju.

Sastanak je održan u Briselu, prestonici Belgije koja ima jednu od najviših smrti po glavi stanovnika od virusa korona, a svojim državljanima i dalje brani putovanje u Srbiju i na Kosovo, dok građanima sa Balkana ne dozvoljava ulaz na svoju teritoriju obrazlažući to intenzivnim širenjem zaraze.

European Union

Šta će biti dalje?

Evropski posrednik zaključio je sastanke porukom da je intenzivna dinamika rada već dogovorena.

„Drago mi je da su se, nakon današnje inicijalne razmene stavova, dvojica lidera dogovorila da se rad intenzivno nastavi na ekspertskom nivou, sledeće nedelje u Briselu.

Dogovoreno je da se naredni sastanak na visokom nivou dogodi u Briselu, u septembru", zaključio je svoju video poruku Miroslav Lajčak.

Predsednik Srbije pojasnio je predstojeću dinamiku.

„Prvo idu nestale osobe, interno raseljeni zatim ekonomija ako oni to u roku od dve nedelje mogu da reše.

Ostaće nekih dvadesetak odsto pitanja oko kojih ne mogu da se saglase, nema nikakve sumnje, onda ćemo mi na političkom planu pokušati da to rešimo ako to možemo."

Kosovski premijer Avdulah Hoti nazvao je ovu fazu razgovora „završnom fazom zaključivanja sporazuma".

„Da li postoji volja da se ovaj proces završi u roku od nekoliko nedelja?

Mogu da govorim samo u ime Kosova: potpuno smo posvećeni i verujemo našim međunarodnim partnerima u pružanju podrške, a cilj je međusobno priznavanje i normalizacija odnosa sa Srbijom", rekao je Hoti.


Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk