Koronavirus, ljetovanja i Jadran: Kako je sad na moru?

Prema podacima od 10. jula, Crna Gora beleži pad turističkih poseta za 92 odsto u odnosu na prošlu godinu

36271 pregleda29 komentar(a)
Foto: Mensur Pelinković
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Student Mensur Pelinković živi u Ulcinju, a njegova porodica izdaje apartmane.

On kaže za BBC da im leto izgleda „kao rana jesen" po broju gostiju.

„Ovog jula, u Crnoj Gori je oktobar.

„To se najviše vidi na plažama i u novčanicima onih koji od turizma žive", navodi Mensur ne krijući razočaranje.

Prema podacima od 10. jula, Crna Gora beleži pad turističkih poseta za 92 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Jedno tužno leto

Gotovo polovina hotela ne radi, a u ovu doskoro „destinaciju bez korone" ne mogu da dođu gosti iz većine zemalja regiona, ali i Evropske unije, te su mnogi letovi otkazani.

„Najviše turista je uvek bilo iz Srbije. U ovo doba godine trebalo je da imamo više od 60 letova nedeljno samo između Beograda i Tivta. Tu treba dodati letove do Podgorice, pa letove iz Niša".

Na granici bi, kaže, trebalo da je gužva od autobusa i automobila, a na mesto u vozu Beograd-Bar bi trebalo da se čeka danima.

A ništa od toga.

„Ima veoma malo gostiju sa Zapada, nešto malo onih sa kosovskim dokumentima, ali to neće biti dovoljno da preživimo.

„Sada bi trebalo da u apartmanima imamo bar dvadesetak gostiju, a od početka leta smo imali dvoje i to na jedan vikend".

O sablasnim scenama sa plaža u Crnoj Gori pisale su i podgoričke Vijesti.

Ulice Kotora su puste, a sutomorske i budvanske plaže prazne, nema suncbrana i ležaljki, mnogi barovi ni ne rade.

„Jedno zaista tužno leto, a vreme je nikad lepše, ni pretoplo, a ni hladno.

„Ada Bojana je proglašena za zonu tišine, gostima ne bi više smetala glasna muzika, ali gostiju nema", dodaje Mensur.

Jedna od onih koja je uspela da ode na letovanje ove godine je Alice Jurak iz Zagreba.

Zahvaljujući činjenici da ne mora da prelazi granicu, tri nedelje je sa porodicom provela na dalmatinskom ostrvu Šolti nadomak Splita.

Ovo mesto „netaknute lepote, svetlosnim godinama udaljeno od turističke gužve i vreve", posetila je čim su joj se deca raspustila.

Prazni apartmani, prazna pučina

Alice Juak

Za razliku od prethodnih godina uz kupaće kostime, šešire i papuče - pakovali su i maske, rukavice i sredstva za dezinfekciju..

„U Zagrebu je nekoliko dana pre nego ćemo otići na Šoltu opet došlo do porasta broja zaraženih i nisam se ni trenutka dvoumila treba li otići na more pogotovo kada sam pročitala podatak da od početka epidemije na Šolti nije bio zabeležen ni jedan slučaj zaraze Kovidom 19", kaže Alice u pisanoj izjavi za BBC.

Na ostrvu nije bilo nervoze, ali ni gostiju.

„Prvo što sam primetila je da su apartmani oko nas u (mestu) Nečujmu, koji su inače bili odlično popunjeni prethodnih godina, skoro svi prazni".

Prvih nekoliko dana bili su, kaže Alice, gotovo jedini gosti u apartmanskom naselju, ako se ne računaju vlasnici kuća za odmor i vikendaši koji dolaze iz Splita.

„Druga stvar, ono što je bilo lepo i nikad do sada viđeno, ali u isto vreme i pomalo zastrašujuće, bio je pogled na praznu morsku pučinu.

„Umesto uobičajene slike mora po kojem, kada god inače pogledam, plove jedrilice, jure gliseri, prolaze skupocene jahte, do zadnjeg vikenda u junu nije bilo za videti gotovo ni jednog plovila", kaže Alice.

Odmor joj je ove godine, čini se, prijao više nego inače.

Hrvatsku prestonicu je na početku epidemije korone - 22. marta - pogodio i razorni zemljotres.

To je uteralo strah u kosti, a korona je zatim promenila način života i navike, napominje Alice.

„Nakon više od dva meseca života u izolaciji, strahu i strepnji, život mi je na Šolti, ponovno postao lep i jednostavan.

„Činilo se kao da su svi problemi daleko. Jako daleko", opisuje ona.

Ipak, doza opreza je uvek bila prisutna. Nosili su maske i rukavice i izbegavali plaže sa više kupača - išli su tamo gde bi bili gotovo sami.

„U kafićima i restoranima smo uvek sedali za sto koji bi bio malo izmaknut od ostatka gostiju jer kao što znamo - opreza nikad dosta", ističe Alice.

Gosti razmaknuti na dva metra ili i više, kao i prazne plaže - slika je i na severu Jadrana.

Puljanka Ira Milošević kaže u šali da je njen grad izgledao lepše u nekom veku pre - tad je bar imao tramvaj.

Prvi tramvaj je Pula dobila 1904. kao centar pomorske baze austrougraske mornarice, ali je vozio samo do 1934. kad je zamenjen autobusima.

Istra je na pola prometa u odnosu na prošlu godinu, prenosi Glas Istre.

Među većim destinacijama u ovoj hrvatskoj županiji najbolje stoji Rovinj.

Nemci umesto Italijana

Italijani su ovde tradicionalno među najbrojnijim gostima, ali ove godine je njihov broj, upravo zbog korona virusa, za dve trećine manji nego 2019.

Od inostranih turista najviše je Nemaca.

Iako postoje jasno propisane mere i ljudima je dozovoljeno da letuju, mnogi oklevaju zbog još jedne promene koju je doneo korona virus - to je neizvesnost.

„Svi se boje zapravo šta će ovi bogovi ili ti vlast doneti od odluka. Sve se menja iz dana u dan. Otkazan je filmski festival, Motovun festival takođe, o čemu dalje da pričamo" kaže Ira za BBC.

Ovogodišnji 67. Pulski filmski festival, koji je trebalo da se održi od 18. do 26. jula, zbog epidemiološke situacije najpre otkazan, a zatim odložen za početka septembra.

Organizatori Motovun festivala saopštili su da otkazuju program „do daljeg".

Iako sve ovo deluje pomalo apokaliptično, podaci hrvatske turističke organizacije pokazuju da je poseta u julu na 55 odsto prošlogodišnje.

Upravo zbog tog izostanka gužvi, svima koji su u prilici, Alice Jurak preporučuje Šoltu.

Građani koji uz državljanstvo Srbije ili Bosne i Hercegovine imaju državljanstvo neke članice Evropske unije mogu slobodno kao i do sada da ulaze i borave u Hrvatskoj bez ograničenja, bez obzira na to odakle dolaze, prenosi agencija Beta.

Iako su granice iz epidemioloških razloga zatvorene za građane većine zemalja regiona, u Hrvatskoj trenutno boravi oko 5.000 turista iz Srbije i oko 11.000 iz BiH, objavio je 12. jula zagrebački Jutarnji list.

Politički faktor

„Zatvaraju se hoteli, propadaju restorani i gasi ekonomija.

„Sve to da bismo se sačuvali od virusa od kojeg se ne možemo sačuvati i koji je isti sa obe strane granice", ističe Ulcinjanin.

Više od 1.500 ljudi je u Crnoj Gori zaraženo virusom korona od početka epidemije, ali je ova zemlja nedeljama bila bez novih slučajeva, sve do sredine juna.

„Videćemo što će biti, izbori su nam 30. avgusta, možda od njih i ovde virus „oslabi" kao u Srbiji".

Izbori su u Srbiji održani 21. juna i prethodilo im je popuštanje mera, ali je brzo posle glasanja usledio novi talas korona virusa.

„Ne verujem da nas politika i virusi mogu rastaviti na duži rok", kaže Mensur Pelinković iz Crne Gore.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk