Velika Britanija „ozbiljno potcijenila“ rusku prijetnju

Rusko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je izvještaj „rusofobnim"

8987 pregleda4 komentar(a)
Putin, Foto: Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Vlada Velike Britanije „ozbiljno je potcenila" rusku pretnju i neophodnu reakciju na nju, zaključak je britanskog parlamentarnog Odbora za obaveštajni rad i bezbednost.

Dugo očekivani izveštaj o ruskim aktivnostima u Velikoj Britaniji tvrdi da vlada „zaostaje u reagovanju" i da mora „hitno nešto da preduzme".

U izveštaju se tvrdi i da vlada nije uradila ništa da bi istražila rusko uplitanje u referendum o izlasku Britanije u Evropskoj uniji.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je izveštaj „rusofobnim".

Iz Dauning strita broj 10 saopšteno je da je vlada „do kraja svesna značaja i trajne pretnje" koju predstavlja Rusija.

Istraga odbora pokriva brojne teme, uključujući kampanje dezinformacija, sajber taktiku i ruske iseljenike u Velikoj Britaniji.

Većina „krajnje osetljivih" detalja nije objavljena iz straha da bi Rusija mogla da iskoristi dokaze da ugrozi Veliku Britaniju.

„Vruć krompir"

Odbor je saopštio da je ruski uticaj u Velikoj Britaniji sada „nova normalnost" i da je Velika Britanija „prioritetna zapadnjačka obaveštajna meta" za ovu državu, odmah iza NATO i SAD.

Član odbora Stjuart Hosi rekao je novinarima da je vlada „skrenula pogled sa lopte, zbog usredsređenosti na kontraterorizam".

„Vlada je katastrofalno potcenila reakciju koja je neophodna za rusku pretnju i pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme", naveo je on.

U izveštaju se navodi da je Velika Britanija „očigledno meta" kampanja za širenje dezinformacija oko izbora, ali da je ovo pitanje predstavljeno kao „vruć krompir" i da nijedna organizacija nije preuzela vođstvo kako bi se njima pozabavila.

Takođe, u izveštaju se kritikuju obaveštajne agencije zato što ništa nisu preduzele tokom referenduma o EU, uprkos tome što je postojao „kredibilan komentar otvorenog koda".

To je, ističu, jasno sugerisalo postojanje ruskih „kampanja za vršenje uticaja" još tokom škotskog referenduma o nezavisnosti 2014. godine.

Kaže se i da je vlada „tek sa zakašnjenjem shvatila stepen pretnje koju Rusija može da predstavlja".

To se dogodilo tek posle operacije „hakovanja i curenja (informacija)" protiv demokrata, tokom američkih izbora 2016. godine, navode, nazvavši to „preokretom u igri".

„Da su relevantni delovi obaveštajne zajednice sproveli sličnu procenu pretnje pred referendum o EU, nezamislivo je da ne bi došli do istog zaključka o ruskim namerama, što bi onda moglo da ih navede na delanje koje bi zaštitilo proces", saopštio je odbor.

U izveštaju se dodaje i da kompanije u čijem vlasništvu su društvene mreže „drže ključ, a opet ne igraju sopstvenu ulogu", dodajući da bi vlade trebalo da „imenuju i osramote one koji propuste da preduzmu neophodne korake".

Hosi je rekao i da niko iz vlade nije želeo da priđe „ni motkom" pitanju ruskog uplitanja u izbore.

„Izveštaj pokazuje da niko u vladi nije znao da li se Rusija uplitala ili želela da utiče na referendum jer nije želeo da zna", kaže on.

„Britanska vlada je aktivno izbegavala da traži dokaze ruskog uplitanja", dodaje.

Ministar spoljnih poslova Dominik Rab kasnije je rekao na konferenciji za štampu da vlada „kategorički odbija" ovu tvrdnju, rekavši da je to samo „komentar jednog poslanika" iz odbora.

Vlada je takođe odbacila poziv odbora za sveobuhvatnu procenu obaveštajnih agencija o mogućem ruskom uplitanju u referendum iz 2016. godine, rekavši da „nije videla nikakve dokaze uspešnog mešanja".

FONET/AP

Odbor prebacuje odgovornost na vladu

Ovaj izveštaj možda nije ono što su neki očekivali, ali je i dalje osuđujući.

Mnogi su očekivali da odbor ponudi konačan odgovor na pitanje je li bilo mešanja u političke događaje kao što je Bregzit.

Umesto toga, on kaže da je problem u vladi, a da se obaveštajne organizacije nisu čak ni bavile ovim pitanjem.

Britanska obaveštajna služba je, makar poslednjih godina, odbijala da se meša u bilo šta što deluje „politički" i ophodila se prema pitanju pokušaja zaštite demokratije kao prema „vrućem krompiru".

Ali kad se sve sabere i oduzme, odbor smatra krivom vladu.

Uopšteno gledano, iznete su ozbiljne tvrdnje o neuspehu Velike Britanije da se pozabavi širenjem ruskog novca i uticaja tokom dužeg vremenskog perioda.

A tu je i hitan poziv za usvajanje novog zakona koji bi se bavio aktuelnim izazovima.

Veze sa Domom lordova

U izveštaju se optužuje i niz različitih britanskih vlada za dočekivanje ruskih oligarha „raširenih ruku" zbog ulaganja koja su doneli.

Odbor je saopštio da je „vrlo malo pitanja postavljano, ako uopšte, o poreklu ovog pozamašnog novca", sa posebnim osvrtom na britansku šemu dobijanja vize preko ulaganja, tržište nekretnina, pravosuđe i firme za odnose sa javnošću.

„Mnogi Rusi sa veoma bliskim vezama sa Putinom, koji su dobro integrisani u britansku poslovnu i društvenu scenu, prihvaćeni su samo zato što su bogati", navode iz odbora.

U izveštaju je izražena zabrinutost zbog veza ovih imućnih Rusa sa Domom lordova.

„Vredi istaći da brojni članovi Doma lordova imaju poslovne interese u vezi sa Rusijom ili rade neposredno za tamošnje velike kompanije povezane sa državom", piše u izveštaju.

„Ove veze treba pažljivo ispitati, imajući u vidu potencijal ruske države da ih iskoristi."

Veliko kolektivno sleganje ramenima iz Rusije

Analiza Sare Rejnsford, dopisnice iz Moskve

Reakcija na izveštaj odbora iz Rusije bila je jedno veliko kolektivno sleganje ramenima.

Ruski ministar spoljnih poslova smesta ga je odbacio i nazvao „rusofobnim".

Portparol Kremlja rekao je da se Rusija ne upliće u izbore drugih zemalja.

Ovaj izveštaj predstavio je Rusiju u jednoj široj slici kao moćnog neprijatelja.

Mislim da u Kremlju neće biti preterano nezadovoljni time.

„Nije bilo razloga za odlaganje"

Članovi odbora takođe su kritikovali Dauning strit broj 10 zbog odlaganja objavljivanja izveštaja - sedam meseci nakon što je podnet broju 10 na potpis.

Dauning strit je optužen za zadržavanje izveštaja pred decembarske izbore u Velikoj Britaniji i za odlaganje nominacija za osnivanje novog odbora, što je demantovano.

Međutim, govoreći na konferenciji za štampu na kojoj je predstavljen izveštaj, jedan od članova odbora Kivejn Džons kritikovao je premijera Džonsona zato što ga nije potpisao ranije, rekavši da „nije bilo nikakvog razloga za odlaganje".

„Nedvosmisleno smo poručili da Rusija mora da prestane sa napadima na Veliku Britaniju i njene saveznike", naveo je britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab na Tviteru.

„Bićemo odlučni u odbrani naše zemlje, naše demokratije i naših vrednosti od jedne tako neprijateljske države", dodao je.

Bivši predsedavajući odbora Dominik Griv - koji je tražio da se izveštaj objavi pre izbora - rekao je za BBC Njuz da je njegovo zadovoljstvo što je ovaj konačno ugledao svetlost dana „ublaženo osećajem frustracije i čistog besa zbog načina na koji se ponela vlada."

Ministarka spoljnih poslova iz senke Laburističke stranke Lisa Nendi optužila je premijera za „političku odluku" da blokira izveštaj.

„Vlada je potcenila neophodnu reakciju na Rusiju i od velike je važnosti da naučimo lekcije iz počinjenih grešaka", dodala je ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk