SAD i izbori 2020: Koga će Bajden izabrati kao kandidatkinju za potpredsjednicu

Uzbuđenje oko različitih kandidatkinja je raslo i smanjivalo se, dok je zemlja trpela posledice pandemije virusa, ekonomske krize, masovnih protesta i rasne napetosti

9249 pregleda4 komentar(a)
Bajden, Foto: BBC
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Kandidat Demokratske partije za predsednika Amerike Džo Bajden obavezao se da će odabrati ženu kao kandidata za potpredsednika.

Još pre nego što je nominovan, počele su spekulacije o desetak kandidatkinja među kojima može da bira.

Uzbuđenje oko različitih kandidatkinja je raslo i smanjivalo se, dok je zemlja trpela posledice pandemije virusa, ekonomske krize, masovnih protesta i rasne napetosti.

U međuvremenu je iz trke ispala senatorka iz Minesote, Ejmi Klobučar, koja je kritikovana zbog prethodnog rada kao tužiteljka u Mineapolisu.

Klobučar, koja je prethodno pokušala da osvoji nominaciju demokrata za predsedničku kandidaturu, predložila je Bajdenu da izabere ženu drugačije boje kože kao kandidatkinju za potpredsednicu.

Ukoliko bivši američki potpredsednik održi obećanje, biće to tek treći put da je jedna velika partija odabrala ženu za poziciju broj dva - četiri godine nakon što je Hilari Klinton postala prva žena predsednička kandidatkinja.

Ovaj potez sugeriše da demokrate žele da osiguraju prednost koju prema anketama imaju među ženskim glasačima i možda usput zaštite Bajdena od optužbi da se upuštao u neželjeni fizički kontakt sa ženama.

Bajden je rekao da će saopštiti izbor početkom avgusta. U međuvremenu, evo nekoliko trenutno glavnih kandidatkinja - i kako se one kotiraju.

Kamala Haris se smatra favoritkinjom. Sadašnja senatorka iz Kalifornije bila je i kalifornijska državna tužiteljka, kao i javna tužiteljka San Franciska.

Majka joj je iz Indije, a otac sa Jamajke.

Bar delimično je „prošla proveru" u kritičkim osvrtima nacionalnih medija, budući da je prošle godine, makar jedno vreme, bila jedna od vodećih kandidatkinja demokrata za predsedničku nominaciju.

Sukobila se sa Bajdenom tokom unutarstranačkih izbora u junu prošle godine, kada je kritikovala njegovo nekadašnje protivljenje programu koji je trebalo da pomogne desegregaciji škola, 1970-ih godina, kroz obavezan prevoz đaka autobusom.

Ali u savremenoj američkoj politici to se računa kao davna prošlost.

Haris bi sa sobom donela donacije iz Kalifornije - nedavno je uspela da sakupi dva miliona dolara za Bajdena tokom jednog događaja organizovanog virtuelno radi prikupljanja sredstava.

Ona brzo razmišlja i njen izbor bi zadovoljio one koji od Bajdena traže da uvrsti crnkinju na izbornu listu.

Dobila je pohvale od velikog broja predstavnika Demokratske partije zbog javnog zagovaranja reforme policije tokom masovnih demonstracija protiv policijske brutalnosti u Americi.

Izbor Kamale Haris kao kandidatkinje za potpredsednicu delovao je prirodno pre godinu dana - i deluje i dalje.

Pre samo nekoliko meseci, bilo je mnogo priče o Grečen Vitmer, bivšoj poslanici u parlamentu Mičigena i sadašnjoj guvernerki te savezne države.

Kada je izbila epidemija korona virusa, ona se istakla po merama koje je uvela, kao i po povremenim kritikama na račun saveznih vlasti zbog onoga što je smatrala lošim odgovorom na krizu.

Zbog toga je postala meta otrovnog gneva predsednika SAD Donalda Trampa - što je povećalo njenu vidljivost na nacionalnom nivou.

Njena odluka da uvede stroge mere fizičkog distanciranja i zatvaranja radnji, u vreme kad je Mičigen postao jedno od glavnih žarišta epidemije u Americi, dovela je i do nekoliko protesta u organizaciji konzervativaca u njenoj državi, što joj je podiglo rejting među demokratama.

Hilari Klinton je 2016. godine sa malom razlikom izgubila u Mičigenu od Donalda Trampa, što je bio jedan od prelomnih trenutaka koji su odlučili predsedničke izbore.

Ukoliko Bajden želi da izbegne sličnu sudbinu, možda će odlučiti da na izbornu listu stavi nekog iz Mičigena.

Tami Dakvort, mlađa senatorka iz Ilinoja, ima biografiju koja odmah privlači pažnju.

Izgubila je obe noge kad su pobunjenici u Iraku oborili vojni helikopter kojim je upravljala.

Ostala je u vojsci i penzionisala se sa činom potpukovnice, nakon čega je postala pomoćnica ministra u Ministarstvu za veterane, tokom mandata predsednika Baraka Obame.

Dakvort je služila u Predstavničkom domu, a potom osvojila mesto u Senatu 2016. godine.

Ona je prva Amerikanka tajlandskog porekla i prva žena s obe amputirane noge koja je izabrana u Kongres. Postala je prva žena koja se porodila tokom mandata u Senatu, 2018. godine.

Glasači u Ilinoju su naklonjeni Demokratskoj partiji, ali blizina te države ključnim državama Srednjeg zapada - kao i centristička politika Tami Dakvort - mogla bi da senatorku učini privlačnim izborom za Bajdena.

Kampanja Elizabet Voren za demokratsku predsedničku nominaciju priča je o tome šta bi bilo kad bi bilo.

Njena mantra „Imam plan" činilo se da pogađa demokrate „u žicu" i mesecima je vodila u anketama sredinom 2019. godine, okupljala oduševljenu masu i prolazila kroz rane debate naizgled sa velikom lakoćom.

A onda je njena podrška opala, kad su se mnogi progresivci ponovo okrenuli Berniju Sandersu, a umerenjaci odlučili za mlađe kandidate kao što su Pit Butidžidž.

Mnogi progresivci očekivali su da će ona podržati Sandersa kad je izašla iz trke početkom marta, tako da joj je odluka da to ne učini možda donela neke važne poene kod Bajdenovog tima.

Sada imaju priliku da joj se oduže tako što će joj ponuditi mesto kandidatkinje za potpredsednicu.

Iako je bilo nekih koškanja između tabora Sandersa i Vorenove, njen izbor bi poslao značajan signal da Bajden želi da pruži ruku levici unutar partije i da bude više progresivan predsednik nego što je to pokazao tokom kampanje.

Pre četiri godine, Hilari Klinton bila je kritikovana zato što nije posetila Viskonsin tokom izborne kampanje, a potom izgubila od Donalda Trampa u ovoj ključnoj državi.

Demokrate su se zarekle da neće ponoviti tu grešku, pa su čak izabrali Milvoki u Viskonsinu kao lokaciju za (sada odloženu) nacionalnu konvenciju.

Ukoliko Bajden želi da zadrži taj pravac, nema boljeg načina nego da izabere nekog iz Viskonsina kao kandidata za potpredsednika.

Tami Boldvin je senatorka ove savezne države u drugom mandatu, a prethodno je provela 14 godina u donjem domu Kongresa SAD.

Njen izbor bi takođe bio istorijski, jer bi postala prva otvoreno gej osoba na izbornoj listi neke velike stranke - kao što je postala prva otvoreno gej članica Senata.

Budući da se Pit Butdžidž, koji je takođe gej, pokazao kao moćna figura Demokratske partije, možda bi takav potez naišao na prilično dobar odziv.

Pustinjska država Arizona, kažu neke demokrate, biće „prelomna tačka" koja će doneti pobedu Bajdenu i osloboditi ga brige o neopredeljenim glasačima iz Viskonsina.

Ankete sugerišu da Bajdenova politička umerenost, u kombinaciji sa Trampovom polarizujućom retorikom o imigraciji, čini da ova savezna država naginje demokratama.

Jedna strategija za obezbeđivanje te prednosti bila bi staviti nekoga iz Arizone na izbornu listu.

Godine 2018. Kirsten Sinema postala je prva demokratkinja koja je osvojila mesto Arizone u Senatu posle 30 godina. Ona je mlada, fotogenična i politička centristkinja - možda isuviše veliki centrista, ako pitate levičarske aktiviste iz stranke.

Pomalo je neobična - privukla je veliku pažnju nedavno noseći purpurnu periku za govornicom Senata. Mogla bi da predstavlja kontrast pored uglavnom trezvenog Bajdena.

Ukoliko Bajden odabere nju kao kandidatkinju za potpredsednicu, Sinema će ući u istoriju kao prva otvoreno biseksualna osoba na izbornoj listi za predsednika.

Prošle godine, Val Demings bila je malo poznata članica Demokratske partije, koja sedi u zadnjoj klupi u Kongresu.

Onda joj je predsednica parlamenta Nensi Pelosi dodelila istaknutu ulogu tokom suđenja u Senatu u postupku opoziva predsednika SAD Donalda Trampa, u januaru ove godine.

Čak i pre nego što su masovni protesti zbog smrti Džordža Flojda učinili rasnu pravdu jednom od glavnih tema za glasače, ova crna bivša šefica policije iz Orlanda na Floridi našla se „na radaru" Bajdenovog tima kao moguća kandidatkinja za potpredsednicu.

Sada je više ne pominju samo u prolazu.

Ne idu joj na ruku oskudno političko iskustvo i to što je relativno nepoznata.

Ali ako Bajden bude smatrao da ona može da izdrži pritisak koji dolazi sa kandidaturom, mogla bi da bude prava žena u ovom trenutku - i signal da je Bajden ozbiljno posvećen borbi protiv rasizma i reformi policije.

Tokom unutarstranačkih izbora za predsedničkog kandidata, birači latinoameričkog porekla bili su jedna od grupa u kojoj je Bajden imao najmanju podršku.

Berni Sanders je imao veću podršku od Bajdena u toj demografskoj grupi u državama kao što su Kalifornija, Teksas i Nevada.

Ljudi poreklom iz Latinske Amerike čine značajan deo glasačkog tela u brojnim državama SAD oko kojih će se voditi glavna bitka na novembarskim opštim izborima.

Ako Bajden odluči da pojača podršku među njima, guvernerka Novog Meksika Mišel Ludžan Grišam najočigledniji je izbor za kandidatkinju za potpredsednicu.

Na Novi Meksiko se može računati da će glasati za demokratu na predsedničkim izborima, mada ta država donosi malo elektorskih glasova.

Ludžan je bila lako izabrana za guvernerku nakon što je republikanac držao tu poziciju dva mandata.

Prethodno je 60-godišnja Ludžan provela šest godina kao kongresmenka i tri kao ministarka zdravlja Novog Meksika - što je korisna stavka u radnoj biografiji u vreme pandemije.

Stejsi Abrams nema radnu biografiju koju tradicionalno ima jak kandidat za mesto potencijalne potpredsednice. Provela je 10 godina kao članica Predstavničkog doma Džordžije.

Kandidovala se za guvernerku Džordžije 2018. godine i izgubila sa malom razlikom. Poraz je delimično pripisala kampanji sprečavanja birača da glasaju, navodno u organizaciji njenog republikanskog rivala.

Međutim, ono što Abrams ima je glas koji dobro rezonuje sa bazom demokrata. Njen aktivizam po pitanju glasačkih prava pomogao je da to postane važna tema za njenu partiju.

Ona je dala odgovor demokrata na Trampov govoru o stanju nacije iz 2019. godine, postavši prva crnkinja koja je odabrana za taj zadatak.

Za razliku od rivala, Abrams je aktivno vodila kampanju da postane Bajdenova izbabrana kandidatkinja za potpredsednicu - što je izazvalo transfere neprijatnosti kod nekih, dok su drugi to videli kao osvežavajuću iskrenost.

Abrams je zvezda u usponu u Demokratskoj partiji i neko ko pripada manjini koja nije dovoljno zastupljena na vodećim pozicijama.

Čak i ako ne bude izabrana, rani entuzijazam oko nje pomogao je da se povećaju šanse svih crnkinja koje Bajden uzima u razmatranje.

Protesti zbog smrti Džordža Flojda doveli su do toga da se pročuju imena malog broja gradonačelnika, koji su se suočili sa pitanjima rasizma, sprovođenja zakona i građanskim nemirima.

Gradonačelnica Atlante Kejša Lens Botoms pokazala se posebno vičnom u balansiranju zvaničnih odgovornosti, dok je istovremeno govorila o ličnom iskustvu kao crnkinje koja mora da odgaja četvoro dece u ovim turbulentnim vremenima.

U iskrenom intervjuu za Vajs, ispričala je kako je morala da objasni 12-godišnjem sinu da ne treba da se igra sa igračkama-pištoljima da ne bi izazvao incident sa policijom. Intervju je hvaljen kao istovremeno „sirov" i „moćan".

Gradonačelnica bi bila nekonvencionalan izbor za Bajdena, ali Botoms je iz Džordžije - tradicionalno konzervativne države za koju se čini da bi mogla da postane novo izborno bojno polje.

Ona je takođe dobila pohvale demokrata zbog upuštanja u političke bitke sa republikanskim guvernerom Džordžije oko popuštanja mera zatvaranja firmi i samoizolacije tokom pandemije korona virusa.

Suzan Rajs je pomalo iznenađenje na ovom spisku, pošto nikada nije birana na neku poziciju i nema iskustva sa vođenjem izborne kampanje, a i relativno je nepoznata većini Amerikanaca.

Ova diplomatkinja je, međutim, dobro poznata Bajdenu, jer je služila u Obaminoj Beloj kući zajedno sa njim kao savetnica za nacionalnu bezbednost, nakon što je nakratko bila predstavnica SAD u Ujedinjenim nacijama.

Ukoliko Rajs bude izabrana, mogla bi da odigra ključnu ulogu u Bajdenovom timu za spoljnu politiku, a to bi sugerisalo i da bi se njegova administracija usredsredila na međunarodne odnose.

Rajs je, međutim, služila kao gromobran za kritike tokom mandata predsednika Baraka Obame.

Republikanci su je optuživali da je obmanula američku javnost oko razloga za napad na američki konzulat u Bengaziju 2012. godine, koji se završio smrću američkog ambasadora u Libiji i još troje Amerikanaca.

Izveštaji da je Bajdenov tim već razmatrao Rajs kao potencijalnu kandidatkinju za potpredsedničko mesto nagoveštava da su široko zabacili mrežu u potrazi za crnom kandidatkinjom.

Tradicionalno prvo pravilo nalaže da kandidat za potpredsedničko mesto ne sme da naškodi kandidatu za predsednika.

Pošto taj izbor ne doprinosi mnogo šansama za pobedu, u teoriji je bolje odabrati nekog ko minimizuje rizik od sramoćenja, a neće ni zaseniti samog predsedničkog kandidata.

Većina drugih kandidatkinja na ovom spisku kotira se negde između „veoma sigurne" i „uglavnom sigurne". Ali bivša američka prva dama Mišel Obama je kategorija za sebe.

Obožava je ogroman deo američke javnosti i prepoznatljiva je gotovo svuda.

Tačno, mogla bi da skrene pažnju javnosti sa Bajdena, ali ima li boljeg načina da Bajden sebe predstavi kao nastavljača Obaminog nasleđa nego da izabere njegovu ženu za potpredsedničkog kandidata?

Izborna lista Bajden-Obama bi naelektrisala demokratsku bazu - naročito crne glasače koji su izašli u rekordnim brojevima na izbore tokom kandidature Obame i Bajdena 2008. i 2012. godine.

Jedina „kvaka" u tako smelom planu jeste da je Mišel Obama pokazala da nema interesovanja da uđe u politiku.

U autobiografiji se često žalila na cenu koju je njen život i brak platio zbog političke karijere njenog muža - i ona deluje savršeno srećno što joj je to putovanje ostalo iza nje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk