Ko je bila Olivija de Hevilend, poslednja zvijezda Zlatnog doba filmske industrije

Olivija de Hevilend, jedna od poslednjih zvezda Zlatnog doba Holivuda, preminula je u 104. godini.

Karijera Olivije de Hevilend trajala je pedeset godina, glumila je u više od pedeset filmova, a bila je poslednja živa zvezda filma Prohujalo s vihorom iz 1939. godine.

Taj film joj je doneo jednu od pet nominacija za Oskara.

• HBO uklonio „Prohujalo sa vihorom" iz ponude
• Glumac Maks fon Sidou preminuo u 90. godini
• Uz koje melodije su se ljudi iz Srbije oprostili od Morikonea

De Hevilend, koja je živela u Parizu od 1960. godine, bila je centralna figura u obaranju holivudskog sistema studija, pružajući tako bolje ugovore glumcima.

Takođe je imala buran odnos sa sestrom, oskarovkom Džoun Fontejn.

Neposredno pre smrti, De Hevilend je bila jedna od najstarjih dobitnica Oskara. Umrla je prirodnom smrću u domu u Parizu, objavio je njen izdavač.

Američka filmska akademija koja dodeljuje nagradu Oskar nazvala ju je „nemerljivim talentom".

„Odajemo počast pravoj legendi naše industrije", navodi se u izjavi Akademije.

Ko je bila Olivija de Hevilend?

Olivija Meri de Hevilend je rođena prvog jula 1916. godine u Tokiju, od oca Valtera, advokata za patente, i majke glumice Lilijan.

Njena sestra, glumica Džoun Fontejn, rođena je 1917. godine. Obe devojčice su imale disajne probleme, pa je majka odlučila da se 1919. godine presele u Kaliforniju, zbog odgovarajuće klime.

Njen otac, koji je bio poznat po neverstvu, ubrzo je napustio porodicu i vratio se u Tokio, gde se oženio njihovom japanskom kućepaziteljkom.

De Hevilend se zaljubila u glumu još u Los Gatos srednjoj školi, kada je 1933. godine igrala u amaterskoj predstavi Alisa u zemlji čuda.

„Zapravo sam se kretala kroz Alisinu začaranu zemlju čuda. I tako, po prvi put, osetila sam samo zadovoljstvo u glumi, kao i ljubav prema tom pozivu", prisećala se kasnije.

Primetio ju je reditelj Maks Renart, koji joj je dodelio ulogu u predstavi San letnje noći. Debitovala je na ekranu kada je predstava snimljena za studio Vorner Bros 1935. godine, zaradivši simpatije.

Ali zapravo se probila tek kada ju je primetio producent Hal Volis i ubedio studio da je angažuje na filmu Kapetan Krv, zajedno s australijskim glumcem Erolom Flinom.

Hemija koju je ovaj glumački par posedovao je bila očigledna, tako da su zajedno glumili u još sedam filmova, među kojima su i Avanture Robina Huda.

Olivija de Hevilend je najpoznatija po ulozi Melani u kultnom filmu Prohujalo s vihorom, adaptaciji romana Margaret Mičel.

Napet odnos sa rođenom sestrom

Odnos koji je imala sa sestrom, glumicom Džoun Fontejn, bila je česta tema tekstova u tabloidnim listovima.

Kada je Fontejn osvojila Oskara za najbolju žensku ulogu 1942. godine, navodno je odbila da oda priznanje De Hevilend, koja je takođe bila nominovana. Fontejn je kasnije poricala da je to bio slučaj.

Svađa između dve sestre, započeta 1975. godine oko lečenja njihove majke, konačno je okončana smrću Fontejn 2013. godine.

Fontejn je izjavila „Udala sam se prva, prva dobila Oskara i ako umrem prva, nesumnjivo će biti ljubomorna jer sam je pobedila i u tome".

De Hevilend je tada u izjavi navela da je „šokirana i tužna" zbog smrti sestre.

Zašto je De Hevilend bila mnogo više od glumice

Ulogom u filmu Prohujalo s vihorom izazvala je pozitivne reakcije kritičara i bila je nominovana za Oskara za najbolju sporednu glumicu.

Oskar je otišao u ruke Hati Mekdanijel, koja je postala prva Afroamerikanka koja je osvojila tu nagradu.

Međutim, kako se de Hevilend trudila da dobije ozbiljnije uloge, njene napore je sabotirao Vorner Bros koji je, kao i svi studiji u to doba, imao potpunu kontrolu nad glumcima.

Kada je saznala da je Vorner Bros produžavao njen originalni ugovor, kao kaznu za to što je odbijala uloge, tužila je studio uz podršku Udruženja filmskih glumaca.

Vrhovni sud u Kaliforniji je presudio u njenu korist, što je dovelo do toga da mnogi studiji olabave odnose sa glumcima, nešto što će postati poznato kao De Hevilend zakon.

Ubrzo nakon toga, njena karijera je procvetala. Osvojila je Oskara 1946. godine za ulogu u filmu To Each His Own, iste godine kada se i udala za veterana mornarice Markusa Gudriča.

U Pariz odlazi 1950. godine, sa drugim mužem Pjerom Galantom, urednikom Lista Pariz Meč, kada posvećuje život porodici.

Od Oskara do dame

Drugog Oskara osvojila je 1949. godine za film Naslednica. Ali filmske nagrade su samo deo priznanja koje je De Hevilend za života primila.

Nekadašnji američki predsednik Džordž V. Buš joj je 2008. godine dodelio Nacionalni orden za umetnost.

Dve godine kasnije, bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi joj je dodelio Nacionalni orden Legije lasti. Bila je francuska državljanka duže od 50 godina.

Nekoliko nedelja nakon njenog 101. rođendana, 2017. godine je proglašena damom tokom Rođendanske počasti, čime je postala najstarija osoba sa tim odlikovanjem. Opisala je to kao „najprijatniji rođendanski poklon".

Kako nije bila u mogućnosti da otputuje za London, odlikovana je u britanskoj ambasadi u Parizu.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )