Koronavirus i imunitet: Zagonetne T-ćelije možda pružaju skriveni imunitet na Kovid-19

Dokazi se već neko vrijeme gomilaju. Naučnici su prvo otkrili pacijente koji su se oporavili od infekcije Kovidom-19, ali na misteriozan način nisu imali antitijela protiv njega

42933 pregleda16 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Dok najnovija istraživanja ukazuju na to da se antitela protiv Kovida-19 mogu izgubiti posle samo tri meseca, nova nada osvanula je na horizontu: zagonetne T-ćelije.

Dokazi se već neko vreme gomilaju. Naučnici su prvo otkrili pacijente koji su se oporavili od infekcije Kovidom-19, ali na misteriozan način nisu imali antitela protiv njega.

Zatim se ustanovilo da bi se to moglo pojaviti kod znatnog broja ljudi. A onda je otkriveno da mnogi od onih koji razvijaju antitela kao da ih gube posle samo nekoliko meseci.

Ukratko, iako su se antitela pokazala od neprocenjive vrednosti u praćenju širenja pandemije, ona možda nemaju vodeću ulogu u stvaranju imuniteta, kako se ranije smatralo.

Ako želimo da steknemo dugotrajnu zaštitu, sve više se čini da njen izvor mora biti nešto drugo.

Ali dok je svet bio zaokupljen antitelima, naučnici su počeli da uviđaju da možda postoji drugačiji vid imuniteta - onaj koji je, u nekim slučajevima, godinama neprimećen obitavao u telu.

Zagonetni tip belih krvnih zrnaca postaje sve značajniji. I iako dosad nije mnogo figurirao u svesti javnosti, mogao bi se pokazati ključnim u borbi protiv Kovida-19.

Mogao bi to biti veliki trenutak za T-ćelije.

T-ćelije su vrsta odbrambenih ćelija čiji je osnovni zadatak da pronađu i ubiju invazivne patogene ili inficirane ćelije. One to čine služeći se proteinima na svojoj površini, koji su u stanju da se povežu sa proteinima na površini uljeza.

Svaka T-ćelija je veoma specifična - postoje bilioni mogućih verzija tih površinskih proteina koji su u stanju da prepoznaju različite mete.

Zbog toga što T-ćelije mogu da se zadrže u krvi godinama posle infekcije, one doprinose i „dugotrajnoj memoriji" imunskog sistema i omogućuju mu da odgovori brže i efikasnije kada se izloži starom neprijatelju.

Nekoliko studija je pokazalo da ljudi inficirani Kovidom-19 uglavnom imaju T-ćelije koje mogu da targetiraju taj virus, bez obzira na to da li su dobili simptome. To je sve u okvirima poznatog.

Ali naučnici su nedavno takođe otkrili da neki ljudi na testovima mogu biti negativni na antitela protiv Kovida-19, a pozitivni na T-ćelije koje su u stanju da identifikuju virus.

To dovodi do pretpostavke da bi neki nivoi imuniteta protiv bolesti mogli biti dvostruko prisutniji nego što se ranije mislilo.

PA Media

Najčudnije u svemu je to što su naučnici, kada su testirali uzorke krvi uzete mnogo godina pre izbijanja pandemije, pronašli T-ćelije posebno skrojene kako bi detektovale proteine na površini Kovida-19.

To navodi na zaključak da su neki ljudi već imali neki nivo zaštite protiv virusa pre nego što je on uopšte zarazio čoveka. I čini se da taj procenat uopšte nije mali: 40-60% osoba neizloženih virusu imalo je te ćelije.

Sve su veći izgledi da bi T-ćelije mogle biti skriveni izvor imuniteta na Kovid-19.

Ključna uloga T-ćelija mogla bi i da razreši neke začkoljice koje dosad nismo mogli da objasnimo - od dramatičnog uvećanja rizika od zaražavanja kako raste starosna dob do misterioznog otkrića da virus može da uništi slezinu.

Definisanje važnosti T-ćelija nije samo pitanje stručne znatiželje. Ako bi naučnici saznali koji aspekti imuno sistema su najvažniji, mogli bi da usmere svoje napore u stvaranje delotvornih vakcina i tretmana.

Kako deluje imunitet?

Većina ljudi verovatno nije pomislila na T-ćelije, to jest T limfocite, kako se još nazivaju, još od školskih dana, ali kako bismo sagledali njihovu važnost za naš imunitet, možemo se osvrnuti na sidu u poslednjim stadijumima bolesti.

Uporna groznica. Rane. Zamor. Gubitak težine. Retki kanceri. Inače bezopasni mikrobi, kao što je gljivica kandida albikans - obično se pronalazi na koži - preuzimaju celo telo.

Tokom meseci ili godina, HIV vrši određenu vrstu genocida nad T-ćelijama, tako što ih lovi, ulazi u njih i sistematski ih navodi da izvrše samoubistvo.

„Briše njihov veliki deo", kaže Adrijan Hejdej, profesor imunologije na londonskom Kings koledžu i vođa grupe pri Institutu Fransis Krik.

„To nam dobro pokazuje koliko su važne te ćelije - te da se sama antitela s tim ne mogu izboriti."

Pri normalnom imunološkom odgovoru - na, recimo, virus gripa - prvu liniju odbrane čini urođeni imuno sistem, koji podrazumeva bela krvna zrnca i hemijske signale koji podižu uzbunu.

To pokreće proizvodnju antitela, koja uskaču nekoliko nedelja kasnije.

„A paralelno s tim, četiri ili pet dana nakon zaražavanja, primećujete kako se aktiviraju T-ćelije, a prisutne su i indicije da one posebno prepoznaju ćelije inficirane virusom", kaže Hejdej.

Te nesrećne ćelije zatim budu odstranjene brzo i brutalno - posredstvom samih T-ćelija ili putem drugih delova imuno sistema koje one zadužuju da obave neprijatan posao - pre nego što virus dobije priliku da ih pretvori u fabrike koje izbacuju njegove nove replike.

Getty Images

Dobre i loše vesti

Dakle, šta znamo o T-ćelijama i Kovidu-19?

„Kada posmatrate pacijente zaražene Kovidom-19 - ali, sa zadovoljstvom mogu da kažem, i pojedince koji su inficirani ali im nije bila potrebna hospitalizacija - postaje potpuno jasno da postoji odgovor T-ćelija", kaže Hejdej.

„I gotovo je izvesno da su to dobre vesti za one koji se bave vakcinama, zato što smo očigledno u stanju da stvorimo antitela i T-ćelije koje prepoznaju virus. To je sve dobro."

Zapravo, jedna vakcina - koju razvija Univerzitet u Oksfordu - već je pokazala da može da pokrene proizvodnju tih ćelija, skupa sa antitelima.

Još uvek je suviše rano da znamo koliko će nas takav odgovor štititi, ali jedan član istraživačkog tima izjavio je za BBC njuz da rezultati „veoma obećavaju".

Međutim, ima tu i jedna caka. Kod mnogih hospitalizovanih pacijenata sa težim oblikom Kovida-19 odgovor T-ćelija se ne odvija baš po planu.

„Veliki broj T-ćelija bude inficiran", kaže Hejdej.

„To što im se dešava može se uporediti sa svadbenom zabavom ili momačkom večeri koja pođe po zlu - hoću da kažem da dolazi do velike aktivnosti i umnožavanja, ali ćelije isto tako i naprosto nestaju iz krvi."

Po jednoj teoriji, T-ćelije se jednostavno preusmeravaju na mesta na kojima su najpotrebnije, kao što su pluća. Ali njegov tim podozreva da mnoge zapravo umiru.

„Autopsije pacijenata sa Kovidom-19 ukazuju na ono što nazivamo nekrozom, što je neka vrsta truljenja", kaže on. To se posebno vidi u delovima slezine i limfnim žlezdama u kojima obično žive T-ćelije.

Uznemirujuće je to što je nekroza slezine glavni pokazatelj bolesti T-ćelija, kod koje su napadnute same odbrambene ćelije.

„Ako pogledate izveštaje s autopsija pacijenata sa sidom, videćete iste takve probleme", kaže Hejdej. „Ali HIV je virus koji direktno inficira T-ćelije, on kuca na njihova vrata i ulazi."

Za razliku od toga, trenutno nema dokaza da je virus Kovid-19 u stanju da uradi to isto.

„Za ovo postoje mnoga objašnjenja, ali koliko ja znam, niko još nema ono pravo", kaže Hejdej.

„Nemamo predstavu šta se zapravo dešava. Postoje dokazi da T-ćelije mogu da vas zaštite, možda i tokom više godina. Ali kada se ljudi razbole, tlo pod nogama im izmiče dok pokušavaju da postave mehanizme sistema odbrane."

Odumiranje T-ćelija takođe bi moglo biti zaslužno za to što Kovid-19 mnogo više pogađa starije osobe.

Hejdej navodi eksperiment izveden 2011, u kom je miš izložen jednog verziji virusa koji izaziva CAPC.

Prethodno istraživanje je pokazalo da taj virus - koji je takođe korona virus i blizak je rođak Kovida-19 - pokreće proizvodnju T-ćelija, koje su bile zaslužne za otklanjanje infekcije.

Naredna studija je pokazala istovetne rezultate, samo što su ovaj put miševi pušteni da ostare. I s vremenom je odgovor T-ćelija postao značajno slabiji.

Reuters

Međutim, u istom eksperimentu, naučnici su miševe izložili i virusu gripa. I za razliku od onih zaraženih Kovidom-19, ovi miševi su uspeli da sačuvaju T-ćelije koje su se borile protiv gripa sve do poznog doba.

„Zanimljivo je to opažanje, zbog toga što bi moglo da objasni zašto su stariji ljudi podložniji Kovidu-19", kaže Hejdej.

„Kada dospete u tridesete, vaš timus [žlezda smeštena iza grudne kosti i između plućnih krila, koja igra važnu ulogu u razvoju odbrambenih ćelija] počinje da se skuplja i dnevna proizvodnja T-ćelija u velikoj meri opada."

Šta to znači za dugotrajni imunitet?

„Kod prvobitnog virusa sars [koji se pojavio 2002. godine] ljudi su opet proučavali pacijente i pronalazili jasne dokaze o postojanju T-ćelija nekoliko godina nakon što bi se neka osoba zarazila", kaže Hejdej.

„To je u skladu sa idejom da ti pojedinci u sebi nose zaštitne T-ćelije dugo nakon što su se oporavili."

Podatak da korona virusi mogu dovesti do trajnog prisustva T-ćelija nedavno je naveo naučnike da provere stare uzorke krvi, uzete od ljudi između 2015. i 2018, kako bi proverili da li sadrže ćelije koje prepoznaju Kovid-19.

A činjenica da se to desilo dovela je do pretpostavki da je imuno sistem tih ljudi naučio da ga prepoznaje nakon što se ranije susretao sa virusom prehlade koji je imao istovetne površinske proteine.

To navodi na neprijatnu mogućnost da neki ljudi dobijaju tešku infekciju zbog toga što nemaju horde T-ćelija koje već mogu da prepoznaju virus.

„Mislim da porota i dalje veća o tome", kaže Hejdej.

Nažalost, niko još nije potvrdio da ljudi stvaraju T-ćelije protiv bilo kog korona virusa koji izaziva običnu prehladu.

„Napori da se za takvo istraživanje dobiju sredstva bili bi herkulovski", kaže Hejdej.

Proučavanje obične prehlade izašlo je iz mode sredinom osamdesetih godina prošlog veka, nakon što je to polje stagniralo, i naučnici su prešli na druge projekte, kao što je istraživanje HIV-a.

Potonji napredak pokazao se varljivim, pošto tu bolest može da uzrokuje bilo koji od više stotina sojeva virusa - a mnogi od njih su u stanju brzo da se razvijaju.

Reuters

Hoće li ovo dovesti do stvaranja vakcine?

Ako ranije izlaganje virusu prehlade zaista dovodi do toga da infekcija Kovidom-19 bude blaža, to će se pokazati dobrim za razvoj vakcine - pošto dokazuje da T-ćelije koje su se zadržale u telu mogu da obezbede značajnu zaštitu, čak i više godina nakon što su nastale.

Ali čak i da to nije tako, delovanje T-ćelija moglo bi da bude od koristi - i što više saznamo o tome šta se dešava, to bolje.

Hejdej objašnjava da to kako su vakcine skrojene uglavnom zavisi od vrste imunološkog odgovora kojeg se naučnici nadaju da će izazvati.

Neke mogu podstaći proizvodnju antitela - slobodnih proteina koji se vezuju za invazivne patogene i neutrališu ih ili ih obeleže kako bi se drugi elementi imuno sistema pozabavili njima.

Druge mogu da potaknu rad T-ćelija ili možda dovedu do odgovora nekih drugih delova imunso sistema.

„Vakcine se mogu proizvesti zaista u širokom spektru", kaže Hejdej.

Njega posebno ohrabruje to što imunski sistem očigledno jasno uočava virus, čak i onaj koji je žestoko pogođen infekcijom.

„Stoga, ako bismo uspeli da ga sprečimo da radi to što radi T-ćelijama pacijenata s kojima smo imali priliku da sarađujemo, odmakli bismo mnogo dalje u pokušaju da kontrolišemo bolest."

Svi su izgledi da ćemo u budućnosti čuti još toga o T-ćelijama.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk