Okean, sport i životna sredina: Zašto britanski sportista pliva u polarnim oblastima?

"To je neviđeno bolno. Rizikujem život i ne želim da umrem. Ovakve plivačke poduhvate radim zato što cijenim život. Radim to kako bih jasno pokazao šta se dešava sa našom okolinom", priča Luis Pju

3467 pregleda0 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Luis Pju je jedini čovek na svetu koji može dugo da boravi u ledenoj vodi.

Postigao je desetine rekorda u ekstremnom plivanju. On pliva u polarnim oblastima, trudeći se da od njih stvori zaštićene zone. U intervjuu za BBC Luis Pju je ispričao kao je postao zaštitnik okeana i na kakve je sve kompromise spreman da bi dostigao cilj.

„To je neviđeno bolno. Rizikujem život i ne želim da umrem. Ovakve plivačke poduhvate radim zato što cenim život. Radim to kako bih jasno pokazao šta se dešava sa našom okolinom", priča Luis Pju.

Pokrovitelj okeana Ujedinjenih nacija (to je zvanična dužnost ekologa i ekstremnog sportiste) seća se njegovog poslednjeg plivanja u reci ispod leda Antarktika. Kao i većina njegovih suludih plivačkih poduhvata, i ovaj je bio opasan po život.

Pju je vlasnik nekoliko desetina svetskih rekorda u ekstremnom plivanju. On je prvi u svetu plivao dugačke distance u pet svetskih okeana. On je jedini koji može dugo da boravi u ledenoj vodi.

Ali to nije samo ekstrem radi ekstrema.

Luisov cilj je stvaranje ogromnih morskih rezervata u polarnim oblastima, poslednjim netaknutim teritorijama planete Zemlje

To mu i uspeva zahvaljujući Spido diplomatiji (termin koji su zapadni mediji smislili pre nekoliko godina za Pjuovu delatnost, Speedo Diplomacy prema nazivu proizvođača kupaćih gaća).

On radi na sledeći način. Pju ostvaruje rekordne distance u plivanju, u oblastima, koje, po njegovom mišljenju, treba zaštititi. Plivačke poduhvate, zahvaljujući aktivnoj kampanji samog Pjua, pokrivaju mediji, a plivač ubeđuje političare da se uključe u očuvanje prirode u polarnim predelima.

Plivanje u ledenoj vodi i pripreme su svega jedan odsto Spido diplomatije, ostalo su pregovori, priznaje on.

O njemu i njegovoj misiji govore nobelovci sa oduševljenjem, slušaju ga vodeći političari, a čak je bio i gost Kremlja.

Pedesetogodišnji ekstremni sportista i aktivista za ekologiju ispričao je za BBC kako je postao zaštitnik okeana i na kakve je kompromise spreman.

Ukoliko vam priča o Lusiu Pjuu deluje zanimljivo, pogledajte i poduhvat prvog Srbina koji je preveslao okean

„Sve što želite"

Luis Pju je rođen u Britaniji, a kada je imao 10 godina, 1980. godine, njegova porodica se preselila u Južnoafričku Republiku.

Luisov otac, Paterson Pju, bio je lekar u vojnoj mornarici i došao je do čina kontraadmirala u britanskoj mornarici. Po celom stanu je okačio karte sveta i stalno je pričao sinu priče o svetskim otkrićima.

Luis Pju priča da je Spido diplomatijom počeo da se bavi najviše zahvaljujući tim pričama. Jednu od njih, o ekspediciji Belingshauzena i Lazarova, otkriću Antarktika pre 200 godina, detaljno i sa emocijama prepričava i danas, kao da je i sam bio jedan od učesnika.

Pju se seća priče svoga oca koji je bio svedok probe prve britanske atomske bombe. Pju senior je u trenutku eksplozije prekrio oči rukama. Eksplozija je bila tako blještava da je on video sopstvene kosti kao na rendgenskom snimku.

Ovo je jedna od tih priča, kako kaže Pju, koja ga je naterala da se zamisli o odnosu čoveka prema prirodi koja ga okružuje.

Studirao je pravo na Univerzitetu u Kejptaunu na kraju epohe aparthejda i kaže da je tada shvatio da za pravdu moraš da se boriš.

Devedesetih godina, kao mladi stručnjak iz oblasti pomorskog prava, bavio se stvarima u vezi sa velikim morskim ekološkim katastrofama tog vremena, naftom koja je iscurela iz tankera Ekson Valdez pored obale Aljaske.

Kao rezultat katastrofe, više od 40 miliona litara nafte izlilo se u more i formiralo naftnu mrlju površine od oko 28 hiljada kvadratnih kilometara.

Međutim, 2003. godine Pju je napustio posao advokata i usredsredio se na ekstremno plivanje i Spido diplomatiju. Smatrao je da je to efikasniji način da ostvari svoje ciljeve.

U početku plivanje se nije činilo kao očigledan izbor. Luis se seća da se njegov otac zamalo udavio u mladosti. A najbolji drug njegovog oca, pokušavajući da spase svoje dve ćerke, i sam se udavio sa njima. Kao mladić Luis je radio je kao spasilac iz helikoptera u priobalnim delovima Kejptauna i nagledao se davljenika.

To ga nije plašilo i prema moru se odnosio sa oprezom i poštovanjem, baš kao što ga je otac učio.

„Otac me nikada nije sputavao. Uvek je bio pored mene. Na žalost, preminuo je ubrzo nakon mog prvog plivačkog poduhvata", priča Pju.

Svoj prvi veliki plivački poduhvat ostvario je sa 17 godina. Preplivao je skoro 14 kilometara do Kejptauna, sa ostrva Poben (na kome je Nelson Mendela proveo 18 od 27 godina robije). Plivanjem je počeo ozbiljno da se bavi samo mesec dana pre toga.

Od tada on već 33 godine trenira svakodnevno. Poslednjih 15 godina u ledenoj vodi. Istina je, kako Pju i sam priznaje, da se na hladnoću nije navikao:

„U ledenoj vodi nikako ne možeš da se ugreješ. Smrzneš se do kostiju. A misliš samo na jedno, kako da se ugreješ!""

„Samo ne sada"

Najopasnije bilo je, kako on kaže, njegovo poslednje plivanje na istočnom Antarktiku krajem januara. Plivao je deset minuta rekom koja ide ispod antarktičkog leda. Prema rečima stručnjaka, tamo se formira na hiljade takvih reka usled topljenja lednika pod uticajem klimatskih promena.

„Sećam se da sam se tresao od straha pre nego što sam otišao da plivam. Nisam imao nikakve iluzije, znao sam da kada plivaš ispod leda svašta može da se desi", priča Luis Pju.

Iznenada sam čuo tresak leda: „Zvučalo je kao eksplozija".

Taj plivački poduhvat je deo velikog projekta Pjua i drugih ekologa za stvaranje nekoliko zaštićenih morskih teritorija na Antarktiku. Njihova površina može da se uporedi sa površinom Zapadne Evrope.

„Spido diplomatija"

Jedan od velikih morskih rezervata već je stvoren zahvaljujući Luisu Pjuu i njegovim istomišljenicima.

Rosovo more na Antarktiku 2016. godine je postalo najveće zaštićeno područje na svetu. To je najjužnije i jedno od najsurovijih mora, poslednje mesto na planeti koje čovek gotovo da nije taknuo.

Površina morskog rezervata je više od milion i po kvadratnih kilometara. Što iznosi više nego površine Britanije, Francuske, Nemačke i Italije zajedno.

Do tog trenutka međunarodna Komisija za očuvanje morskih bioresursa Antarktika nije mogla da prihvati predlog zapadnih zemalja o zaštićenom statusu Rosovog mora zbog protivljenja Moskve.

Sa namerom da ubedi Rusiju, Pju je u okviru poduhvata Spido diplomatije plivao u Rosovom moru gde je temperatura vode skoro minus dva, a temperatura vazduha minus 37 stepena celzijusa.

Fotografija Luisa Pjua nakon plivanja u Rosovom moru ubedila je rusko rukovodstvo da se složi da se ono pretvori u ogromni rezervat.

„Zaronio sam, plivam, boli me dok dišem, ne mogu da udahnem. Plivao sam pet minuta. Izvukli su me iz vode. Umotali su me. Na kraju me je tako umrtvljenog uslikao Kelvin Trautmen, seća se Pju. Tu sliku smo poslali u Rusiju kako bismo pokazali da nismo ravnodušni prema sudbini tog mesta."

Rusko rukovodstvo nije ubedio samo fotografijama. Početkom 2015.godine, Pju je bio redak gost sa zapada koji je posetio Kremlj. Na istoku Ukrajine je rat, a Rusija je u međunarodnoj izolaciji.

Pjuova fotografija našla se na naslovnim stranama ruskih novina. Dao je opsežan intervju TV kanalu „Zvezda". Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu pozvao ga je da dođe na utakmicu hokeja i, prema Pjuovim rečima, nazvao ga je jedinim čovekom kome se može verovati u ovim okolnostima, i ko nema skrivenu agendu.

I na kraju, zahvaljujući Pjuovim posetama, Moskva se složila da Rosovo more pretvori u zaštićeno područje.

„Kada je Sergej Ivanov (specijalni izaslanik ruskog predsednika za pitanja zaštite životne sredine, ekologiju i transport) izjavio da će Rusija potpisati sporazum, umalo da se rasplačem", seća se Pju.

Posle Solsberija

Tokom kampanje za stvaranje zaštićenog područja u zoni Rosovog mora, Pju se upoznao sa legendom ruskog hokeja, a sada poslanikom Vjačeslavom Fetisovim. A Fetisov ga je upoznao sa ljudima iz okruženja Vladimira Putina.

„Bez ljudi poput Slave Fetisova nije lako doći do onih koji donose odluke u Rusiji", kaže Pju.

Britanac govori o Fetisovu sa neverovatnom toplinom i ljubavlju.

Međutim, još ubedljivije iskazivanje naklonosti predstavljao je dolazak Pjua na šezdeseti rođendan Fetisova i to nakon dve nedelje od trovanja u Solsberiju. Uprkos upornim preporukama ljudi iz okruženja da to ne radi.

„Na njegovom rođendanu održao sam govor. Pričao sam o tome da ljudi treba da slušaju jedni druge. Svi su slušali veoma pažljivo, vladala je mrtva tišina", seća se on.

Pju nije jedini čovek koji plivanjem pomera granice. Ronioci na dah takođe kriju zanimljive priče i tvrde da se čuju „samo otkucaji srca"

Za Pjua ne postoji ništa važnije od rešavanja ekoloških problema. Zaštitnik okeana UN kaže da je za spasavanje planete spreman da razgovara sa bilo kime, makar on bio i sam đavo.

„Ukoliko se budem bavio drugim problemima, to bi moglo da zatvori mogućnost dijaloga", odsečno je odgovorio na pitanje koje se odnosilo na ozbiljnost onoga što se dogodilo u Solsberiju.

Severni pol i Everest

O političarima i politici Pju govori malo, nerado i skroz kritički. Mnogo je pričljiviji kada se priča o ekspedicijama.

Tokom jednog od njegovih prvih ekstremnih plivačkih poduhvata na Arktiku 2007. Godine, isplovio je iz Murmanska na ruskom ledolomcu Jamal. Na Severnom polu Pju je isplivao jedan kilometar kako bi privukao pažnju na problem topljenja arktičkog leda uzrokovanog klimatskim promenama.

„Voda je tamo bila crna kao noć. Bilo je veoma strašno", seća se on. I još se pogodilo da je taj poduhvat pao na godišnjicu smrti Pjuovog oca, koji je preminuo nekoliko godina ranije.

„U tom trenutku pomislio sam na mamu. Ako sad poginem u pokušaju da doprem do političara, ona će ostati sama, bez muža i bez sina", pričao on i priznaje da se seća svih 18 minuta svog plivanja.

Pju ne pliva samo u polarnim oblastima. Jedan od njegovih rekorda je plivački poduhvat duž Lamanša.

Prešao je više od pola hiljade kilometara za 49 dana da bi podsetio na problem zagađenja okeana plastikom.

On je prvi čovek koji je preplivao Temzu po dužini, više od 300 kilometara. U Londonu je prekinuo svoj plivački poduhvat kako bi se susreo u Ulici Dauning br.10 sa tadašnjim premijerom Velike Britanije, Tonijem Blerom.

Ubrzo nakon tog susreta, Bler je u parlamentu predstavio predlog zakona o klimatskim promenama koji je Pju snažno podržao. Predlog zakona postao je zakon, a slični plivački poduhvati po Temzi bili su zabranjeni.

Jedan od najtežih i najopasnijih poduhvata za njega bilo je kupanje u jezeru, u podnožju Everesta 2010. godine, kojim je želeo da skrene pažnju na topljenje glečera i nedostatak vode za piće u zemljama Južne Azije.

Nije slučajno da Pjua nazivaju „Edmundom Hilarijem plivanja" u čast jednog od prva dva osvajača najvišeg vrha planete. Plivač se seća dok se penjao na mesto na kome će da pliva, kako su pored njega prenosili leševe alpinista koji su poginuli pokušavajući da osvoje Mont Everest. Priča kako je svo vreme razmišljao o tome kako je priroda moćnija od čoveka.

„Himalaji, za razliku od Severnog pola, ne smeju da te zaplaše", priča Pju. Objašnjava da je na Severnom polu slana voda, za razlku od vode na Everestu, što znači da imaš dodatnu silu koja koja te vuče na gore. Međutim, glavna razlika je plivanje na više od pet hiljada metara je skoro nemoguće zbog nedostatka kiseonika.

Ove sinhrone plivačice se takođe bore protiv zagađenja

Prvi pokušaj da savlada jezero samo što se ni je završio tragično. On je počeo kao i obično brzo da pliva ali nije mogao da diše i samo što nije potonuo.

„I tada mi je trener rekao najvažniju stvar: „Malo smanji uzbuđenje. Everest nije strašan", seća se Pju.

Najčešći suparnik sportiste je hladnoća. Pjuova tajna kao plivača je njegova jedinstvena sposobnost da povisi temperaturu tela skoro za 2 stepena pre nego što uđe u ledenu vodu.

Sposobnost Pjua plivača da izbegava nagle pokrete i da menja taktiku u zavisnosti od okolnosti pomaže Pjuu diplomati.

Međutim, on neće celog života plivati u hladnoj vodi.

„Ukoliko se sve ove teritorije (u polarnim oblastima) stave pod zaštitu, tu ću da stanem. Nema ništa prijatnije od toplote", kaže Pju.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk