„Nema čvrstih dokaza da bi izolacija napravila razliku": Da li je švedska taktika protiv korone uspjela

Više od 5.500 ljudi umrlo je od Kovida-19 u ovoj zemlji sa svega deset miliona stanovnika

11245 pregleda7 komentar(a)
Foto: BBC
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Šareni peškiri za plažu krase plažu uz obalu jezera Storsjon, dva sata vožnje severno od Stokholma.

Letovanja kod kuće popularna su ovde ovog leta, zahvaljujući nizu putnih ograničenja koja su Švedskoj uvele druge zemlje, a sve zbog stope zaraženosti korona virusom.

Više od 5.500 ljudi umrlo je od Kovida-19 u ovoj zemlji sa svega deset miliona stanovnika.

To je jedna od najvećih stopa smrtnosti u odnosu na broj stanovnika u Evropi i daleko najgora među nordijskim zemljama. Za razliku od Švedske, sve ostale odlučile su da uvedu izolaciju rano po izbijanju pandemije.

„Možda je trebalo da vodimo više računa jedni o drugima", kaže Den Eklund (31), koji je posetio jezero u prijateljevom brodiću.

Najnovije brojke pokazuju da Švedska postaje bolja u zauzdavanju virusa.

Broj dnevnih prijavljenih smrti tokom većeg dela jula bio je jednocifren, za razliku od vrhunca epidemije u aprilu, kad je po nekoliko dana prijavljivano više od 100 smrti.

Došlo je i do značajnog pada broja ozbiljnih slučajeva, a broj novih primanja na odeljenja za intenzivnu negu opao je na manje od šačice svakog dana.

Iako to još uvek nije nisko kao na drugim mestima u Skandinaviji, došlo je do očiglednog poboljšanja.

„Dobar je osećaj. Mislim, konačno se nalazimo tamo gde smo se nadali da ćemo biti mnogo ranije", kaže Anders Tegnel, državni epidemiolog koji vodi državnu strategiju.

On je priznao da je previše ljudi umrlo, naročito u švedskim gerontološkim centrima, ali smatra da i dalje „nema čvrstih dokaza da bi izolacija napravila neku veću razliku."

BBC

Kako je izgledala švedska strategija?

Švedska se od izbijanja pandemije uglavnom oslonila na dobrovoljne smernice o socijalnom distanciranju, uključujući rad od kuće gde god je to moguće i izbegavanje javnog prevoza.

Uvedeni su i zabrana javnog okupljanja za više od 50 ljudi, ograničenja u poseti gerontološkim centrima i prebacivanje na uslugu samo za stolom u barovima i restoranima.

Vlada je iznova opisivala pandemiju kao „maraton, a ne sprint", tvrdeći da su njene mere osmišljene da traju na duže staze.

Ova neobična strategija našla se na meti kritika u svetu, a čak i neki od ranih poklonika doktora Tegnela kažu da sada žale zbog tog pristupa.

Anika Linde, koja je obavljala njegov posao između 2005. i 2013. godine, nedavno je za najveći dnevni švedski list Dagens najhter izjavila da smatra da su stroža ograničenja na početku pandemije mogla da spasu živote.

Međutim, prema rečima Helene Nordenštet, kliničke epidemiološkinje, ne postoji konsenzus u švedskoj naučnoj zajednici oko toga da je strategija u celini omanula.

Jesu li Šveđani bolji u socijalnom distanciranju?

Anders Tegnel kaže da njegov proračun pokazuje da, u proseku, Šveđani imaju 30 odsto socijalnih interakcija koje su imali pre početka pandemije.

A anketa koju je ove nedelje objavila švedska Agencija za građanske vanredne situacije pokazuje da 87 odsto populacije nastavlja da sledi preporuke o socijalnom distanciranju u istoj meri kao što su to radili pre nedelju ili dve, u porastu sa 82 odsto iz prošlog meseca.

BBC

Nordenštet smatra da bi, budući da su se Šveđani duže prilagođavali ponašanju u javnosti od zemalja koje su odmah uvele izolaciju, to moglo da pomogne da Švedska ublaži potencijalni drugi talas.

„Ljudi nisu toliko iscrpljeni kao što bi mogli da budu u drugim zemljama, gde su ograničenja bila mnogo šira i mnogo stroža", smatra ona.

Ali iako su Šveđani upoznati sa smernicama, postoje primeri velikih okupljanja i gužvi po turističkim centrima otkako su prošlog meseca ukinuta ograničenja putovanja po zemlji.

„Pokušavamo da im govorimo i da im pokažemo da drže distancu", kaže Šiar Ali, menadžer jednog od restorana na plaži jezera Storsjorn.

„Posebno mladi muškarci i mladi ljudi ne haju za to", dodaje on.

Da li Švedska postigla kolektivni imunitet?

Švedske vlasti nikad nisu izravno rekle da je njihov cilj postizanje kolektivnog imuniteta, ali jesu tvrdile da će ostavljanjem društva otvorenijim Šveđani moći lakše da razviju otpornost na Kovid-19.

Posle pet meseci od početka pandemije u Evropi poznato je da samo šest odsto ovdašnje populacije poseduje antitela, prema istraživanju Švedske agencije za javno zdravlje.

Međutim, Anders Tegnel smatra da je prava cifra „definitivno mnogo viša", jer se „ispostavilo da je iznenađujuće teško izmeriti imunitet."

BBC

Državni epidemiolog ukazuje na nedavno istraživanje Instituta Karolinska, koje je pokazalo da su ljudi koji su bili negativni na test za antitela korona virusa imali specifične T-ćelije.

Reč je o ćelijama koje identifikovanjem i uništavanjem zaraženih ćelija mogu da pruže imunitet.

Međutim, drugi švedski naučnici su podozriviji kad je u pitanju predviđanje otpornosti na virus.

„Mislim da je on preterano samouveren", kaže Helena Nordenštat.

„Možemo samo da se nadamo da će to imati uticaj na broj zaraženih u Švedskoj tokom jeseni, ali mi to još ne znamo."

Kako ide Švedskoj ekonomiji?

Strategija nije bila specifično osmišljena ni da zaštiti ekonomiju, ali vlada je tvrdila da otvorenije društvo može da ograniči gubitke poslova i ublaži uticaj na poslovanje.

Istraživanje švedske banke SEB u aprilu sugerisalo je da Šveđani troše više od potrošača u susednim nordijskim zemljama.

Uprkos tome, razne prognoze predviđaju da će švedska ekonomija i dalje doživeti pad oko pet odsto ove godine.

To je manje nego u drugim zemljama koje je teško pogodio Kovid-19 kao što su Italija, Španija i Velika Britanija, ali i dalje vrlo slično ostatku Skandinavije.

Švedska stopa nezaposlenosti od devet odsto ostaje najviša među nordijskim zemljama, u porastu sa 7,1 odsto u martu.

BBC

„Švedska, kao i druge nordijske zemlje, mala je i otvorena ekonomija, vrlo zavisna od trgovine. I zato Švedskoj ekonomiji ne ide dobro kad ne ide dobro ostatku sveta", objašnjava profesorka Karolina Ekholm, bivša zamenica guvernera švedske centralne banke.

Restoranima, prodavnicama i teretanama bilo je dozvoljeno da ostanu otvorene, ali one su i dalje imale problema da privuku mušterije, kaže ona.

Ipak, ona smatra da je doneta prava odluka da škole ostanu otvorene za decu mlađu od 16 godina.

Udarac za švedski imidž

Na kratke staze švedska strategija za Kovid uticala je na njene inače bliske odnose sa susedima.

Norveška, Danska i Finska otvorile su granice jedne prema drugima u junu, ali su izuzele Švedsku zbog njene visoke stope zaraženih, iako su Šveđani iz manje pogođenih oblasti u međuvremenu dobili više slobode da posećuju Dansku.

Anketa JuGova iz prošlog meseca pokazala je da je 71 odsto Norvežana i 61 odsto Danaca zabrinuto zbog zabrane ulaska švedskim turistima, što je veća brojka nego za posetioce iz zemalja kao što su Španija, Italija i Velika Britanija.

„Mislim da to neće uticati na odnose na duže staze", kaže Helen Lindberg, viša predavačica o vladi na Univerzitetu u Upsali.

„Ali to jeste istaklo ili povratilo stare netrpeljivosti između naših zemalja."

Veći problem mogao bi da bude uticaj na švedsku širu međunarodnu reputaciju kao državnog zdravstva visokog kvaliteta i nege starijih, smatra ona.

„Ovo je udarac po švedski imidž humanitarne supersile u svetu. Naš oreol je skinut i mi sada mnogo moramo da se dokazujemo."

Kako je oslabila nacionalna podrška

Na početku pandemije, postojao je konsenzus da švedskim državnim naučnicima treba verovati pri usmeravanju političkih odluka.

Ali rasprave su se zaoštrile kako se broj smrti povećao, naročito u gerontološkim centrima, a premijer Stefan Lovfen nedavno je najavio da će komisija za korona virus istražiti reakciju vlasti na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Helen Lindberg smatra da je strategija dovela u pitanje istorijsko oslanjanje na uticaj javnih agencija na politiku i istaklo nedostatak pripremljenosti za krize.

„To je savršena oluja za našu slabu, manjinsku vladu", kaže ona.

BBC

Samo 45 odsto Šveđana sada kaže da ima poverenje u sposobnost vlade da izađe na kraj sa pandemijom, prema anketi Novusa iz prošlog meseca, što je pad sa 63 odsto iz aprila.

Poverenje u Agenciju za javno zdravlje takođe je opalo, ali ostaje na mnogo viših 65 odsto, u poređenju sa 73 odsto na vrhuncu pandemije.

„Mi verujemo da oni imaju pravu strategiju, zato što niko ne zna kako se to tačno radi", kaže turistkinja Eva Brit Landin (66), koja je izašla na socijalno distancirani ručak sa 102 godine starim ocem na jezeru Storsjorn.

Ali Katerina Erikson (42), koja je ovamo došla iz Stokholma, kaže da konačna presuda još nije doneta.

„Ne znamo kako će sve ovo izgledati na jesen ili naredne godine. Moraćemo da sačekamo i da vidimo."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.u