Koronavirus, fudbal i Jugoslavija: Zašto Crvena zvezda i Partizan imaju navijače od Vardara do Triglava
Fudbalski navijači širom svijeta često podržavaju klubove iz drugih zemalja, obično su to giganti iz Engleske, Španije, Italije i Njemačke, ali na Balkanu - Liverpul, Real, Barselona, Juventus i ostali imaju konkurenciju u Zvezdi i Partizanu.
Iako su od raspada Jugoslavije prošle tri decenije, diljem zemalja koje su nastale iz bivše federacije brojni su navijači beogradskih fudbalskih klubova Crvene zvezde i Partizana za koje ih, kako svedoče, vežu različite stvari - porodična tradicija, „lepota igre" i adrenalin zbog atmosfere na stadionima.
„Tata je navijač Partizana, pre njega deda, tako da se to prenosi iz generacije u generaciju", kaže za BBC na srpskom Nemanja Domanović iz Zasavja u Sloveniji.
„Od kad znam za sebe navijam za Zvezdu, a zarazio me otac, vatreni navijač", navodi Marko Vukčević, diplomirani agronom iz Podgorice.
Fudbalski navijači širom sveta često podržavaju klubove iz drugih zemalja, obično su to giganti iz Engleske, Španije, Italije i Nemačke, ali na Balkanu - Liverpul, Real, Barselona, Juventus i ostali imaju konkurenciju u Zvezdi i Partizanu.
- Fudbal i navijači u doba korone: Kako napraviti atmosferu pred praznim tribinama
- Korona virus: U Srbiji blagi pad broja novoobolelih - Hongkongu preti „treći talas" epidemije
- Koje granice su otvorene za građane Srbije
Navijanje u doba korone
Super liga Srbije počinje 31. jula, bez prisustva publike. Ranije su navijači iz okolnih zemalja bili okrivljeni za širenje korona virusa u regionu, jer su odlazili na utakmice pa se vraćali kućama
U junu su utakmice polufinala i finala Kupa Srbije održane uz prisustvo publike.
Na polufinalnoj utakmici Crvene zvezde i Partizana okupilo se oko 16.000 ljudi, a većina nije nosila maske i održavala fizičku distancu.
„Ako budu puštene utakmice sa publikom i ako nađem karte, dolazim u Srbiju", kaže Ivica Pejovski, navijač Partizana iz Tetova, za BBC na srpskom.
On se nada da će naučnici napraviti vakcinu do kraja godine.
Podgoričanin Marko Vukčević je oprezan povodom odlaska na stadione jer „oko sebe ima dosta starijih ljudi".
„Ja bih otišao, da se ne lažemo, ali moram da vodim računa i o drugima".
S obzirom na sva ograničenja koje je donela pandemija, navijačima u ovom trenutku preostaje da utakmice prate preko televizije i interneta.
Na utakmica fudbalske Superlige neće biti gledalaca, nošenje maski biće obavezno za sve, osim za igrače i sudije na terenu, a biće ograničen i broj novinara koji mogu da uđu na stadione.
Zašto beogradski, a ne lokalni klubovi?
Profesor i sociolog sporta Dragan Koković smatra da ljubav prema beogradskim klubovima kod mladih proizilazi pre svega iz porodičnog, a zatim i društvenog okruženja.
„To je porodična socijalizacija. Očevi često pričaju sa simpatijama o nekim preživljenim trenucima iz svog života i to prenose na decu", govori Koković za BBC na srpskom.
On tvrdi da nostalgija za bivšom Jugoslavijom nema uticaj ne ove odluke.
„Nostalgija postoji za boljim vremenima, a u ta bolja vremena je uključen i sport i neko zajedništvo jer je tad bilo drugačije nego danas".
Takođe, kroz druženje i razgovore mladi vremenom počinju da se poistovećuju, u ovom slučaju sa sportskim klubovima.
Još jedan od razloga zašto mladi iz bivših jugoslovenskih republika biraju Crvenu zvezdu i Partizan, umesto lokalnih klubova jesu uspesi beogradskih timova na međunarodnom nivou.
„Vama vremenom dosadi ta usitnjenost i ta minornost nekih klubova koji nikad ne izađu iz lokalnog okvira i onda imate jednu identifikaciju koja ima svetske razmere.
„Zato to rade, želeći da se poistovete sa prvacima, pa čak i sa igračima koji predstavljaju istinske veličine", zaključuje Koković.
- Derbi u fotografijama: Pobeda Partizana, sukobi navijača i policije i dva prekida meča
- Takmičar „Potere“ naljutio internet: Da li je moguće navijati i za Zvezdu i za Partizan
- Ubistvo Ace Radovića, 20 godina kasnije: Smrt na derbiju koja ništa nije promenila
Bled, Triglav, Zvezda i Partizan
U slovenačkom gradu Kršku, poznatom po jedinoj nuklearnoj elektrani u bivšoj Jugoslaviji, navija se za Crvenu zvezdu i Partizan.
Matic Koritnik, 30-godišnji industrijski radnik, odabrao je „crveno-bele" zato što mu je otac bio na probi u Zvezdi.
„On je kao omladinac Olimpije iz Ljubljane osamdesetih otišao u beogradski klub, ali ipak nije zaigrao", kaže Koritnik za BBC na srpskom.
Kaže da jedini u društvu navija za Crvenu zvezdu.
„Kažu mi samo 'kako možeš da navijaš za Zvezdu kad nisi Srbin', a ja odgovorim: 'pa dobro jesi li ti Španac pa navijaš za Real Madrid'", navodi Koritnik.
Nemanja Domanović živi u slovenačkom Zasavju i bodri beogradski Partizan.
- Kecmanova trojka u Zagrebu - deset godina kasnije
- Koliki će vam kredit biti posle nove pauze zbog korona virusa
- Odluka koja bi zauvek mogla da promeni fudbal
Njegova porodica se preselila iz Lučana u Srbiji u Zasavje za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.
Tri godine ranije ga je otac prvi put odveo da gleda Partizan protiv domaće Mladosti na stadionu u Lučanima.
„Ljudi ovde u Sloveniji većinom navijaju za strane klubove, pa na to gledaju isto kao kad kažeš da pratiš Liverpul ili (Mančester) Junajted", kaže Domanović za BBC na srpskom.
Kaže da je jedini navijački rivalitet kad su bili mlađi postojao među pripadnicima dijaspore koji navijaju za beogradske klubove, ali da nije izrastao u nešto ozbiljnije.
Prva utakmica na koju je Matic otišao bio je 138. Bečiti derbi 2010. godine na stadionu Partizana.
Iz Krškog je za Beograd vozom otišao sa dva prijatelja, partizanovca. Oni su se, za razliku od njega, vratili kući srećni jer je domaćin pobedio.
Na stadionu „Rajko Mitić" odgledao je sa ocem samo jednu utakmicu protiv ivanjičkog Javora.
„Bio sam i na San Siru u Italiji i na drugim stadionima, ali nigde nije takav osećaj kao na Marakani", opisuje Koritnik.
Žao mu je što ne može češće da gleda utakmice uživo, pa to nadoknađuje na druge načine.
„Kad je igrala Ligu šampiona oba puta, na poslu sam preko telefona na internetu gledao utakmice, a inače kod kuće gledam sa tatom", dodaje.
Ipak, utakmicu koju će zauvek pamtiti bila je ona 2010. godine protiv belgijskog Anderlehta, kada ih je Partizan nadvisio u borbi za ulazak u Ligu šampiona.
„Neverovatan je osećaj kada gledaš Partizan uživo, pogotovo kada se atmosfera uporedi sa utakmicama u Sloveniji", dodaje 27-godišnji Domanović.
- „Slučaj tenk“: Šta vojno vozilo radi ispred Zvezdinog stadiona
- Za šta sve država daje novac: Zvezda, Partizan, taksisti i - bojleri
- Kako je Takuma Asano oduševio crno-beli svet
„Prošli su me žmarci kad sam posetio stadion Partizana"
Ivica, fizioterapeut iz Tetova u Severnoj Makedoniji, „izdao" je porodičnu tradiciju - on navija za Partizan, a svi ostali za Zvezdu.
Otac je pokušavao da mu usadi ljubav prema Zvezdi, ali tada 11-godišnji Ivica počinje da se interesuje za Partizan jer ga je „privukla dobra igra" domaćina posle prijateljske utakmice sa francuskim Lionom 2008. godine.
Pejovski nikada nije gledao Partizan uživo, ali je 2012. godine posetio stadion JNA kada je došao u Beograd na rukometnu utakmicu između Makedonije i Danske.
„Prošli su me žmarci jer sve ono što si gledao na televiziji, ono za šta navijaš, to ti se ispunilo u jednom trenutku", opisuje Pejovski.
Partizan redovno prati preko kablovske televizije, i kako kaže, više gleda srpske kanale nego makedonske.
„Najviše gledam sa ocem - on kao zvezdaš od rođenja, a partizanovac, pa uvek bude veoma zanimljivo", zaključuje.
U Tetovu su, kaže, navijači Crvene zvezde većina.
„Na nivou države ne znam koga ima više, zvezdaša ili partizanovaca, ali znam da za svaki derbi ode oko sto, dvesta ljudi za Beograd", dodaje on.
- Partizan - Mančester Junajted: Dobra igra i poraz beogradskog tima
- Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus
- U fotografijama: Crvena zvezda pretrpela najteži poraz u istoriji
„Volim taj klub, jes' da me nervira nekad, ali... kao u svakoj ljubavi"
„Kad sam prilazio Marakani, taj huk, taj osećaj, nemoguće je opisati. Ulazim na južnu tribinu, zvuk kasni sa severa pet sekundi i kako dolazi do mene, adrenalin raste".
Tako Marko Vukčević iz Podgorice, glavnog grada Crne Gore, za BBC na srpskom opisuje prvi dolazak na stadion „Rajko Mitić", na utakmicu Lige šampiona između Crvene Zvezde i italijanskog Napolija.
U rodnoj Podgorici je svega nekoliko puta išao da gleda Crvenu zvezdu, kada je u regionalnoj košarkaškoj ABA ligi gostovala kod Budućnosti u hali „Morača".
„To ti je veliki rizik, bez glave na ramenu da ostaneš. Moraš sve vreme da ćutiš i da se ne nerviraš, a to je nemoguće", navodi Vukčević.
- Ubistvo Ace Radovića, 20 godina kasnije: Smrt na derbiju koja ništa nije promenila
- Kako je Klop vratio Liverpulu šampionski sjaj
- Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa
Dodaje da se incidenti i napadi lokalnih navijača dešavaju i van dvorane, što je još jedan od razloga zašto ne ide na košarkaške utakmice.
„Generalno nema njih toliko, ekstremnih navijača, ali zbog one manjine koja postoji, ti sediš kući i gledaš utakmicu", naglašava.
Kada navija od kuće, sa prijateljima i ocem, strastvenim navijačem Crvene zvezde, majka i sestra napuštaju stan. Navija se žustro, uz nerviranje i mnogo buke.
„Kad smo igrali protiv Bordoa 2012. za ulazak u Ligu šampiona, čuvena utakmica i najveća tragedija, okupilo se nas desetak kod mene u stanu, vikalo, navijalo.
Sledećeg dana, kaže, sreo je čoveka koji živi 300 metara dalje, koji ga je pitao da li se iz Markovog stana čula vika sinoć.
„Ja iznenađeno potvrdio i onda se setio - leto, otvoreni prozori", osmehujući se prepričava Vukčević.
„Volim taj klub, jes' da me nervira nekad, ali... kao u svakoj ljubavi".
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )