Njih troje zajedno imaju skupštinskog staža više nego što Srbija ima godina višepartijskog sistema
Skupštinski prenos nije gledao ni Zoran Živković, mada kaže da je pratio dešavanja oko Doma Narodne skupštine i proteste pristalica pokreta Dosta je bilo
Njih troje zajedno imaju skupštinskog staža daleko više nego što Srbija ima godina višepartijskog sistema - ali bi novi saziv parlamenta mogli da posmatraju samo u televizijskim prenosima.
Ni to u danu konstituisanja Skupštine nije činila Gordana Čomić koja ima pune dve decenije skupštinskog iskustva kao narodna poslanica, ali i kao potpredsednica parlamenta.
„Najveća mana ovog saziva je 150 poslanika kojima je ovo prvi mandat, a u nezrelim demokratijama to se često dešava - u Srbiji je to ovaj saziv, 2014, 2012. i 2001. godine.
Nema veze čiji su poslanici - to vam je prepreka jer je njihov prvi mandat bez znanja i iskustva."
- Šta sve mogu naprednjaci sa dvotrećinskom većinom
- Kako izgleda parlament bez opozicije
- Da li je srpska politika radikalnija od radikala
Skupštinski prenos nije gledao ni Zoran Živković, mada kaže da je pratio dešavanja oko Doma Narodne skupštine i proteste pristalica pokreta Dosta je bilo.
„Nemam bilo kakve posebne emocije - to je sve deo političkog procesa i protokola.
Uvek tu postoji ambicija da bude svečano i da se pamti, ali to će zavisiti od mnogo faktora."
Za dugogodišnju poslanicu Srpske radikalne stranke (SRS) Vjericu Radetu, konstituisanje parlamenta i nije vest.
„Konstituisanje Skupštine je nelegalno jer su izbori bili neregularni - mi smo podneli ustavnu žalbu sa argumentima i dokazima na dvadeset strana, a poražavajuće je da Ustavni sud uopšte nije reagovao.
Želeli smo da SRS ima poslaničku grupu - imali bismo je i bila bi veća nego ranije, da nije bilo svih neregularnosti."
Parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna, a konstitutivna sednica održana je pod posebnim merama - poslanici su nosili maske i rukavice, kao zaštitu od širenja virusa korona.
Šta će ovaj saziv razlikovati od prethodnih
Zoran Živković bio je poslanik Demokratske stranke od 1994. do 1998. godine, potom predstavnik iste stranke u Skupštini SR Jugoslavije od 2000. do 2003. godine, da bi od 2014. do 2020. godine u skupštini predstavljao svoju Novu stranku.
Kaže da je u prethodnom sazivu bilo šezdesetak slabo aktivnih poslanika opozicije, ali da se i to sada menja.
„Sada će parlament biti bez opozicije i manje je važno da li će svi ući u vladu - to je loše za državu i društvo, ali je i posledica loše politike opozicije, egzibicija sa bojkotom, ponavljanje pobede koju niko ne zna da objasni.
To je dalo prostor Vučiću da se ponaša kako želi, a on se ovakvog cirkuskog saziva neće postideti, niti će mu to smetati - to je njegovo prirodno okruženje."
Sa Živkovićem je saglasna njegova protivnica iz davnih skupštinskih borbi Vjerica Radeta.
„U ovom sazivu neće biti opozicije - javnost, i pored direktnih prenosa, uopšte neće znati šta se u ovoj državi radi, kakve zakone vlada predlaže, a skupština usvaja.
To će biti hvalospevi - bravo vlada, bravo Vučiću - kao što su naprednjaci radili i u prethodnom sazivu, Narodna skupština postaće protočni bojler, a to je narodna tragedija", zaključuje doskorašnja poslanica SRS-a.
- Šta god piše u zakonu, žene su na marginama politike u Srbiji
- Šta je „građanska Srbija" i ko želi njene glasove
I dok je nekadašnja poslanica Demokratske stranke (DS) Gordana Čomić saglasna da je do sledećih izbora nerešiv problem „izostanka političke reprezentativnosti", ona dodaje i da će lista poslova ovog saziva biti veoma izazovna.
„Biće izbornih promena, Srbija će sama morati da se prilagodi novoj metodologiji proširenja EU, sama će morati da uloži napor u normalizaciju odnosa Beograda i Prištini, a o svetskoj recesiji i da ne govorim.
Rad ove skupštine biće rad tokom pandemije jer virus korona niti će prestati, niti će nestati - ovo je nova nenormalnost koju živimo i ovaj saziv skupštine će morati da nađe rešenje za ljude o čijim životima će odlučivati", kaže Čomić.
Od učenja do recepta za gibanicu
Za nove poslanike, doajeni imaju različite savete.
„Učite. Svaki dan", kratko kaže Gordana Čomić.
Na parlamentarne izbore ona je prvi put izašla bez Demokratske stranke, na listi Ujedinjene demokratske Srbije koja nije prešla ni sniženi cenzus od tri odsto.
„To što nemam javnu i institucionalnu odgovornost, ne znači da ću prestati da se borim.
Ja nisam osoba koja smatra da je bilo ko drugi kriv za nevolje u kojima smo, a nisam ni neko ko ne zna za društva koja su imala i veće nevolje pa su ih rešila."
- Od izmena Ustava do Kosova i EU: Šta sve čeka novu Vladu Srbije
- Dva lica izbora – u realnom i virtuelnom svetu
S druge strane, potpredsednica prethodnog saziva Vjerica Radeta glasno se zapita vredi li uopšte novim predstavnicima građana davati savete.
„U prethodnom sazivu, najveći broj njih je prošao ceo mandat, a da je samo čitao ono što im je napisano.
Ja sam se jednom našalila i rekla da ću na pauzi jednoj od njih umesto govora da podmetnem recept za gibanicu i sigurna sam da bi ga pročitala", kaže Radeta.
Ona dodaje da radikali ne odustaju od političke borbe van parlamenta i pripreme za povratak na „veliku scenu".
Drugačije političko delovanje najavljuje i Zoran Živković, a naslednike podseća na mogućnost izbora.
„Vi ne morate, ako ste na listi, da ostanete poslanik - uvek možete da podnesete ostavku.
To je pitanje karaktera, morala, etike i estetike, a to su sve stvari koje su duboko nepoznate ovom sazivu parlamenta", zaključuje Živković.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )