„Osjećam se krivim što sam preživio“: Smrtonosni lov na žad u rudnicima Mjanmara
Si Tu se kotrljao pod vodom. „Usta su mi bila puna blata, kamenje me je udaralo, a talasi su me povlačili dole iznova i iznova", kaže on. „Mislio sam da ću umreti."
Si Tu Fjo je sakupljao zaostalo drago kamenje kad je osetio kako oko njega podrhtava tlo.
Ovaj dvadesetjednogodišnjak nalazio se u velikom poslu u jednom od najvećih rudnika žada na svetu, u državi Kačin u severnom Mjanmaru. Bio je samo jedan od stotine sakupljača žada u jamama toga dana. Pokušao je da pobegne, dok se rudnik obrušavao, ali pre nego što je uspeo, prekrio ga je talas vode, blata i kamenja.
Si Tu se kotrljao pod vodom. „Usta su mi bila puna blata, kamenje me je udaralo, a talasi su me povlačili dole iznova i iznova", kaže on. „Mislio sam da ću umreti."
- Tehnološki giganti optuženi za smrt rudara u Kongu
- Ona radi u rudniku, da li joj je život lak
- Šta sve trpe tekstilne radnice u Srbiji da bi zadržale posao
Ali Si Tu je uspeo da se izvuče plivajući. Kasnije, u bolnici, saznao je da sedmorica njegovih najboljih prijatelja nisu. Oni su bili među procenjenih 200 ljudi koji su umrli u najgoroj rudarskoj nesreći u istoriji zemlje.
„Živeli smo kao braća, često smo spavali u istom krevetu", kaže Si Tu tiho, prisećajući se prijatelja.
Iz njegovog skučenog doma, koji deli sa još devet članova porodice, može da vidi planinu na kojoj je tražio drago kamenje toga dana.
„Osećam se krivim što sam preživeo", kaže on. „Voleo bih da je ova tragedija samo loš san i da mogu da se probudim; nije bilo odrona i moji prijatelji su još živi."
Smrtonosna klizišta dešavaju se skoro svake godine tokom kišne sezone u ogromnim rudnicima u državi Kačin. Ovi rudnici proizvode oko 70 odsto žada na svetu - dragog kamena za koji se otimaju Kinezi i industrija vredna milijarde dolara godišnje.
Odron iz prošlog meseca bio je najsmrtonosniji do sada. Za razliku od nekih koji su se desili ranije, ovaj je bio zabeležen na mobilnom telefonu.
„Ljudi su postali svesniji šta se dešava zbog društvenih mreža", kaže Si Tu. „Dok ovde nije bilo interneta i telefonskih veza, vlasti i kompanija su mogle da žmure nad tim."
Pod pritiskom, Vlada Mjanmara imenovala je istražno telo, koje predvodi ministar za prirodne resurse i očuvanje životne sredine On Vin, kako bi se utvrdila odgovornost i organizovalo davanje odštete porodicama.
Izveštaj ove grupe trenutno se nalazi na predsednikovom stolu. Njegovi nalazi još nisu obelodanjeni u javnosti, ali Vin je već razljutio mnoge sakupljače žada sugerišući da su oni koji su umrli bili „pohlepni".
On je izjavio da su rudnici bili zvanično zatvoreni tokom sezone monsuna, a vlada je izdala upozorenja zbog jake kiše. „Bila je to čista pohlepa", rekao je on.
De fakto lider države Aung San Su Kji sugerisao je da je za to kriva nezaposlenost u zemlji.
Jan Naing Mjo takođe se nalazio u rudnicima toga dana. Preživeo je držeći se za prazno naftno bure. Drugi su se držali za plutajuće leševe, rekao je on. Duboko su ga povredile reči ministra za životnu sredinu.
„Vlada ih je poslala da sprovedu istragu, ali oni krive samo nas sakupljače", kaže on. „Veoma smo nesrećni u vreme kad se nalazimo usred tugovanja."
Jan Naing, koji ima 23 godine, ima 14 šavova na glavi i modrice svud po telu. On ima i diplomu iz burmanske književnosti, a isprva je počeo da traži žad u rudnicima samo radi „džeparca", tokom raspusta. Posle diplomiranja, nije bio motivisan i vratio se u rudnike. Sada to vidi kao jedini posao koji ume da radi, kaže on.
Si Tu nije stigao toliko daleko. Morao je da napusti školu sa 10 godina, nakon što je 2008. godine ciklon Nargis uništio pirinčana polja njegove porodice i način zarađivanja za život.
Sada 10 članova njegove porodice žive zajedno u senci rudnika. Si Tu obično ustaje oko pet ujutru i radi po čitav dan, tražeći drago kamenje.
Zemlja bezakonja
Sakupljače žada motiviše nezaposlenost i siromaštvo. Aktivisti kažu da oni mogu da rade na opasnoj teritoriji oko rudnika zato što mjanmarska vlada ima ograničenu kontrolu nad tim oblastima.
„Kad okrivite žrtve, ne bavite se problemima koji omogućuju da one uopšte budu tamo, a to je sukob, bezakonje i naoružane grupe", kaže Pol Donovic, vodeći aktivista Global vitnesa, međunarodne grupe koja nadzire eksploataciju prirodnih resursa.
Kompanije povezane sa mjanmarskom vojskom, iliti Tatmadoom, uglavnom kontrolišu industriju i rade u gotovo potpunoj tajnosti, kažu aktivisti. Naoružane pobunjeničke grupe, koje žele samovlašće u regionu, dobijaju svoj deo zarade, baš kao i trgovci drogom.
Stanovnici sela kineske pokrajine Junan imaju samo jedan način da pređu na drugu obale reke Nu - koristeći žičaru, takozvani „ziplajn"
„Pronašli smo dokaze da etničke naoružane grupe i vojska čak sarađuju na rudarskim poljima, dok su istovremeno u oružanom sukobu na bojnim poljima", kaže Donovic.
Obustava oružanih dejstava u zemlji koju centralna vlada želi da postigne, rekao je on, „mogla bi da naškodi njihovim ekonomskim interesima u rudnicima."
Analiza Uprave za prirodne resurse iz 2019. godine procenila je vrednost iskopanog žada u Mjanmaru na oko 15 milijardi dolara godišnje, ali većina toga se iskopava ilegalno. Prema zvaničnim podacima vlade, godišnja vrednost je negde u milionima.
„Država gubi 80 do 90 odsto u prihodima koje bi trebalo da stiče", kaže Donovic.
Većina žada koji se iskopava u državi Kačin smatra se da završava preko granice u Kini. Kako Kina postaje sve bogatija, njen apetit za blistavo kamenje smaragdne boje skoče, a kad je žad vrhunski, on ume da bude vredniji od zlata.
Kad Si Tu pronađe ogroman komad žada, rudarska kompanija ili oružane grupe, ili obe, uzmu mu deo. Ili u nekim slučajevima, samo preotmu čitav kamen, kaže on.
„Jedan moj prijatelj je pronašao ogroman dragi kamen u ovom rudniku ovde", kaže on, pokazujući na mesto gde je došlo do odrona. „Ali bacio ga je u vodu zato što mu je bilo preko glave kako se ophode prema njemu. Jedva sastavljamo kraj sa krajem, a nikad nam se ne ukaže nikakva prilika."
Među rudarima je endemsko uzimanje droge. Korisnici kažu za BBC da jedna doza heroina košta svega jedan dolar.
Jedna od četiri kompanije koja operiše u kraju gde je došlo do odrona je Kjauk Mjat Šve Pji, lokalno poznata kao Trostruka rudarska kompanija.
U Min Tu, viši zvaničnik u ministarstvu rudarstva i sekretar istražnog tima, potvrdio je za BBC da je kompanija združeno kinesko-mjanmarsko preduzeće sa vezama sa etničkom naoružanom grupom Va.
„Naoružanim grupama, koja su sklapala primirje sa vladom, dopušteno je da ulažu u zemlju", kaže on.
I iako zakon iz 2019. godine izričito zabranjuje strancima da ulažu u rudarstvo žada, kineske rudarske kompanije mogu prosto da naprave zajednička preduzeća, kaže U Min Tu. Udeo se potom deli. „Vlada je vlasnik 25 odsto, a kompanija 75 odsto", kaže on.
U pokušaju da ostvari veću transparentnost, vlada je krajem prošle godine objavila informacije o vlasništvu rudarskih kompanija i potencijalnim sukobima interesa. Ali u novom izveštaju koji je analizirao te podatke, Global vitnes je otkrio da je samo osam od 163 kompanije koje su učestvovale priznalo da ima vlasnike sa bliskim vezama sa visokim bivšim ili sadašnjim vojnim zvaničnicima ili liderima etničkih naoružanih grupa.
Prema izveštaju Global vitnesa, podaci mjanmarske kompanije u vlasništvu vojske MEHL bili su „nekompletni i netačni", a Trostruka rudarska kompanija se uopšte nije ni našla na tom spisku.
„Ponestaje nade"
Na mestu nesreće u kojoj su stradali Si Tuovi prijatelji, krajem prošlog meseca položeno je cveće i tamjan na crno-sivu zemlju, tokom memorijalne službe za poginule i nestale. Službu je vodio jedan od najistaknutijih monaha Sitagu Sajado.
Više od 200 monaha, zajedno sa stotinama prisutnih, ponavljali su budističke mantre, kako bi mrtvi mogli da se reinkarniraju u bolji život.
U masi je bila i Do Mu Mu, koja je putovala 20 sati od Mandaleja da bi pokušala da nađe svog nestalog 37-godišnjeg sina Ko Jarzara.
„Svaki put kad čujem da je još jedno telo pronađeno, sjurim se u jame da vidim", kaže ona. Njena kolena su otečena od spuštanja i penjanja.
Ona mora da pronađe telo sina da dobila 3.500.000 kjata (2.500 dolara) odštete koju vladine i agencija za pomoć dodeljuju porodicama poginulih.
„Znam da sam ga izgubila i nade da ću ga pronaći ponestaje", kaže ona. „Za sada samo spavam u sobi svog sina ispunjena tugom, prisećajući se dobrih uspomena i tešeći se odećom koju je nosio dok je bio živ."
Mesec dana posle nesreće, ljudi počinju da se vraćaju u rudnike. Među onima koji se vraćaju na posao su deca koja rade rame uz rame sa roditeljima, tražeći drago kamenje na krhkim liticama, znajući sve vreme da bi litice mogle da se obruše oko njih.
Jednog kišnog dana u julu, 10 dana posle odrona, Si Tu se vratio u rudnik. Čekao je da mu se zacele rane. Rekao je da će se vratiti na posao kad se to desi. Stojeći na ivici jame gde su stradali njegovi prijatelji, zagledao se u daljinu. „Sledeći put ću pobeći pre nego što se desi bilo šta loše", kaže on.
Fotografije: Fjo Hajn Kjo
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )