Poslednji divlji medjvedi italijanskih Apenina
Postoji izvesni prag ljudskih aktivnosti koje određene vrste divljih životinja mogu da istrpe. Održavanje skijaških staza pokazalo se da narušava staništa guštera u Australiji
U cik zore, Eli Parker redovno se penje uz planinu s ocem da bi provozala nekoliko skijaških krugova. Početkom maja, oni su naleteli na neočekivane posetioce.
Uspevši se preko grebena u odmaralištu Aspen Hajlends u Koloradu, Parker je spazila šest divokoza raspršenih po skijaškoj stazi kako mirno zure u nju.
Posle nekoliko minuta, krdo je odšetalo do litice od crvene stene i krenulo da se spušta niz padinu. Parker skija tamo 24 godine i nikad nije videla divokoze usred skijaškog centra.
- Smrtonosni napadi mrkih medveda u Rumuniji
- Polarni medvedi: Šta sve otkriva otisak šape
- Albino panda primećena u Kini
Tokom trajanja izolacije, kružile su brojne priče o divljim životinjama koje imaju koristi od pauze u ljudskim aktivnostima. U Koloradu su primećeni medvedi i kojoti kako lutaju napuštenim ulicama centra grada.
U dolini, meštani su upozoreni da vezuju kućne ljubimce zato što je primećeno više kuguara i crnih medveda.
Za aktiviste i naučnike zabrinute zbog uticaja skijaške industrije na svet divljih životinja, takvi prizori su gorko-slatki; kako mere izolacije budu popuštale, tako će ove divlje životinje opet biti skučene ljudskim aktivnostima.
Postoji izvesni prag ljudskih aktivnosti koje određene vrste divljih životinja mogu da istrpe. Održavanje skijaških staza pokazalo se da narušava staništa guštera u Australiji.
Velika jarebica i tetreb u Alpima pokazuju povišene nivoe stresa blizu skijaških centara i duž ruta kraj staza. Ali ovde u Koloradu gaji se stav prema divljim životinjama koji bi mogao da bude od pomoći pri rešavanju problema konzervacije u planinama hiljadama kilometara odatle - u centralnoj Italiji.
Problem u Apeninima
Glavna poenta se ne nalazi u Koloradu, već u proširenju skijaškog odmarališta na italijanskim Apeninima, na pragu doma kritično ugroženog medveda: marsikanskog mrkog.
Centralni Apenini, koji se protežu skoro čitavom dužinom italijanskog poluostrva, dom su svega 50-60 divljih marsikanskih mrkih medveda za koje se zna danas. Četiri planirana projekta izgradnje skijaških odmarališta predložena su upravo na njihovom staništu.
Jedno od njih, skijaško odmaralište Ovindoli Monte Manjola u regionalnom Parku Sirente Velino u Abrucu, planira da doda sedam novih povezanih skijaških staza.
Projekat će ispresecati specijalnu zonu za očuvanje medveda, kaže Mario Čipolone, projektni menadžer za Salvijamo L'Orsa - udruženje konzervacionista posvećeno zaštiti marsikanskog mrkog medveda.
Na oko dva sata vožnje severozapadno od Monte Manjole, još jednom projektu - proširenju skijaškog odmarališta Monte Terminiljo - protive se ekolozi više od decenije. Projekat će povezati postojeće odmaralište kod Terminilja sa padinama na Kampo Steli i dodati im nove staze i liftove.
Planina Terminiljo je „veoma važna usputna stanica medveda" kako bi oni mogli da stignu do svog staništa u nacionalnom parku Gran Saso, kaže Čipolone.
Proširenje će proći kroz oblast u kojoj su naučnici spazili marsikanske mrke medvede i druge zaštićene divlje životinje kao što su apeninski vuk i Ursini vipera.
Pre dve godine, regija Odbora za procenu životne sredine u Laciju odbila je sličan projekat iz razloga konzervacije. Čipolone tvrdi da najnovijem predlogu za proširenje Terminilja i dalje nedostaju promene neophodne da bi se zaštitile divlje životinje.
„Oni kažu 'sačuvajte medvede'. S druge strane, uradiće sve što je moguće da pojačaju ekonomiju", kaže on.
Pogledajte kako živi mrki medved sa Tare
Čini se da će to biti duga bitka, budući da ljudi iz turističke industrije tvrde da je održivo proširenje moguće.
Stefano Kola, osnivač i menadžer regionalnog turističkog informativnog portala, kaže da je održivi razvoj prioritet, a životinjske i biljne vrste moraju da budu zaštićene.
„Mirna koegzistencija skijaških odmarališta i divljih životinja postoji na mnogim italijanskim i stranim turističkim lokacijama i iziskuje postojeće ljudsko poštovanje staništa", kaže on.
Drugi, kao što su Maks Rosberg, predsedavajući Evropskog društva za divljiny, skeptični su prema ideji mirne koegzistencije.
„Ukoliko imate skijaška odmarališta sa saobraćajem i mašinama za pravljenje snega zimi, to će uznemiriti fazu hibernacije medveda", kaže Rosberg.
U korenu problema sa zaštitom divljih životinja u Apeninima nalazi se odsustvo kulture konzervacije, kaže Čipolone. On ovaj mentalitet pripisuje posleratnim javnim kampanjama za razvoj i modernizaciju Italije posle razaranja u bombardovanjima tokom Drugog svetskog rata.
U Italiji, iako su skijališta i planinarenje sticali popularnost još pre rata, ekonomski procvat i tehnološki razvoj ubrzali su gradnju na planinama jer se pokazalo da je skijaška industrija veoma unosna.
Odgovor iz Stenovitih planina
Problem možda deluje nerešivo, ali skijališta u Koloradu, gde drugi krupni sisari lutaju planinama, mogao bi da bude izvor nade.
Kolorado je dom kanadskog risa, kog je ponovo u prirodu uvelo Odeljenje Kolorada za divlje životinje od 1999. do 2006. godine. Oni danas imaju klimavo uporište u SAD, gde se klasifikuju kao ugrožena vrsta.
Ograničeno stanište risova ukršta se sa mnogim lokacijama za rekreaciju pod vedrim nebom u ovoj saveznoj državi, uključujući skijališta.
Četvorogodišnja studija Istraživačke stanice Stenovitih planina, istraživačke jedinice američke Šumarske službe, pratila je 18 odraslih risova preko GPS ogrlica. Risovi su delovali kao da trpe raspršenu ljudsku aktivnost, kao što je skijanje u divljini, ali su na njih negativno uticala krcata skijaška odmarališta, prema Lukreciji Olson, jednoj od glavnih naučnica na ovom projektu.
Kao i druge vrste, i ris se čini da ima „prag" ljudskih aktivnosti koje može da istrpi, kaže ona. Trenutno uspevaju da izbegnu skijaške oblasti, ali ako odmarališta budu nastavila da se šire, tu bi mogao da nastane problem.
Risovi su ograničeni u staništima na teritorije iznad gusto naseljene doline i ispod linije drveća. „Stanište risova je veoma rasparčano u Koloradu. I zato oni nemaju mnogo opcija kad ih rasele odnekud", kaže Oslon.
Iako se zimski centri u Koloradu suočavaju sa sličnim izazovom kao i oni u italijanskim Apeninima u smislu deljenja prostora sa krupnim sisarima, postoji ključna razlika u načinu na koji se pristupa njihovom očuvanju. Da bi sve bilo zanimljivije, koreni toga takođe se svode na posleratni pristup prirodi.
U Sjedinjenim Državama, posleratna urbanizacija izazvala je zabrinutost za nestanak otvorenih prostora i pokrenula novi pokret zaštite zemljišta, prema Sari Tomas i Sari Rid, koje su napisale studiju o stavovima iz dvadesetog veka prema očuvanju i rekreaciji na otvorenom u SAD.
„Svo naše razumevanje i verovanja u očuvanje i rekreaciju na otvorenom su kulturološkog porekla", kaže Rid, ekološka naučnica sa Državnog univerziteta u Koloradu.
Nesvakidašnji susret žene i medveda
Džon Skvajers, biolog za divlje životinje iz Istraživačke stanice Stenovitih planina, slaže se s tim. „Postoji etika konzervacije. Smatra se američkom vrednošću starati se o divljim životinjama", kaže on.
Na zapadu SAD-a, na primer, Skvajers je primetio spremnost građana da zaštite divlje životinje i učestvuju u naučnim projektima. Skvajers je bio glavni istraživač u studijama UFSS-a o risovima - istraživanju koje se oslanjalo na to da ljudi dobrovoljno nose GPS uređaje.
Studija je sakupila 2.000 jedinstvenih staza za rekreaciju od korisnika, uključujući hodače kroz sneg, skijaše u divljini, vozače snežnih vozila i skijaše koje u divljini odbacuju helikopterom.
„Pre nego što sam započeo ovu studiju, vladao je ogroman skepticizam da će nam bilo ko pomoći", kaže on. „Ali ljudi su bili zainteresovani. Oni žele da idu na rekreaciju koja je razumna."
Taj stav želje za učestvovanjem ključan je za uspešnost ovog regiona - ali uvek ima prostora za poboljšanje, primećuje Rid, koja bi volela da vidi rekreativce da još više učestvuju. „U svetu bez ograničenja, zaista bih volela da vidim zajednicu rekreativaca na otvorenom kako pomaže u dolaženju do rešenja za očuvanje prirode", kaže ona.
U Italiji, ova vrsta saradnje između rekreativaca i ekologa nije baš toliko česta. I zahtevaće prilično drugačiji pravac, kaže Čipolone - u Apeninima, konzervacija mora da bude u skladu sa kredibilnim planovima za ekonomski razvoj.
On predlaže promenu naglaska na turizmu i razvoju u regionu, manju usredsređenost na sportove na otvorenom, a više na istorijsko i prirodno nasleđe regiona, koje je relativno zapostavljeno.
Za razliku od Toskane ili Činkve Terea, na primer, centralni Apenini nisu popularna kulturološka destinacija za turiste. Ali Čipolone misli da bi to moglo da se promeni.
Regija ima nekoliko pred-rimskih i rimskih arheoloških nalazišta, kao što su ruševine Albe Fucens. Očuvanje ovih ruševnih sela mogao bi da donese život i kulturološki turizam u ovaj kraj, nada se Čipolone.
Umesto da se naglasak stavi na skijašku industriju, koja deluje sve krhkije kako se klimatska kriza pogoršava, region bi mogao da promoviše održive ture i pešačenje kroz prirodu. To bi uključivalo regulisanje broja posetilaca, uspostavljanje boljeg sistema staza i podučavanje ljudi kako da smanje svoj otisak u prirodi.
„Ljudi moraju da budu svesni važnosti sveta divljih životinja, a ne da cede resurse i uništavaju ih", kaže Čipolone.
I u Koloradu je aktuelno pitanje koliko će dugo trenutni aranžman zajedničkog prostora za spoljne aktivnosti i konzervaciju biti održiv, kaže Rid. Uz dodatni pritisak na ugrožene vrste od klimatskih promena, moglo bi biti teže istovremeno zadovoljiti ciljeve rekreacije i zaštite ekosistema.
„Trudimo se da pronađemo sva rešenja na jednom prostoru", kaže ona.
Na kraju, radikalniji koraci možda će biti neophodni na nivou pejzaža, uz strategije koje će zadovoljiti spoljne rekreacioniste na jednom mestu a sačuvati druga kojima će dominirati divlje životinje, kaže Rid.
„To će zaista zahtevati da svi budu spremni da se odreknu nečega."
Follow us on Facebook, or on Twitter @BBCNewsEnts. If you have a story suggestion email entertainment.news@bbc.co.uk.
( BBC Serbian Svi članovi )