Kako je „sreća Kokure“ spasla grad od atomske bombe

Grad Kokura više ne postoji.

On je bio jedna od opština koje su se 1963. godine pripojile da bi oformile novu, Kitakjušu, koja ima nešto manje od milion stanovnika.

Ali Kokura je obezbedila trajno mesto u svesti japanske javnosti, jer je skoro dve decenije ranije njena smrt mogla da bude mnogo traumatičnija.

• Hirošima i Nagasaki: Žene koje su preživele atomske bombe
• Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi
• „Otac nam je pisao svakog dana dok je čekao da ga pošalju u Aušvic“

Kao jedna od odabranih meta za bacanje atomske bombe na Japan 1945. godine, ovaj grad je pukim čudom izbegao jezivo razaranje u poslednjim danima Drugog svetskog rata.

I zaista, Kokura se nalazila na svega nekoliko minuta od bombardovanja 9. avgusta, baš kao što je Hirošima bila tri dana ranije.

Ali razorno oružje nikad nije bačeno na grad, jer je kombinacija faktora prisilila američke vazduhoplovne snage da se upute ka alternativnoj meti, Nagasakiju.

Procenjuje se da je u bombardovanju stradalo 140.000 ljudi u Hirošimi i 74.000 u Nagasakiju - više hiljada drugih patiće od posledica radijacije još mnogo godina posle toga.

„Sreća Kokure" postao je izraz u japanskom da se opiše srećno izbegavanje stravične sudbine.

Ali šta se tu zapravo desilo?

Oblaci i dim

Sredinom jula 1945. godine, vrhuška američke vojske odabrala je određeni broj gradova u Japanu koji bi mogli da posluže kao mete za bacanje atomske bombe zbog prisustva fabrika i vojnih baza, na primer.

Kokura se po prioritetu našla odmah iz Hirošime. Bilo je to čvorište proizvodnje oružja i lokacije jednog od masivnih arsenala Japanske vojske.

Šestog avgusta grad je stajao kao rezerva u slučaju da nešto spreči bacanje bombe na Hirošimu.

Tri dana kasnije, bombarderi B-29 su u ranim jutarnjim časovima odleteli do Kokure, a jedan od njih nosio je „Debeljka" - plutonijumsku bombu još snažniju od uranijumske bačene na Hirošimu.

Ali Kokura je bila obavijena oblacima koji su mogli nastati od dima vatri izazvanih konvencionalnim bombardovanjem susedne Javate prethodnog dana.

• Dojava naciste koja mi je spasila baku i dedu
• Portugalski konzul koji je spasio hiljade od Holokausta
• Titova atomska bomba: politička želja protiv nauke

Neki istoričari tvrde i da su fabrike u Kokuri namerno intenzivno spaljivale ugalj kako bi stvorile dimnu zavesu nad gradom u vreme kad su vazdušni napadi bili česti nad čitavim Japanom.

Prema američkim vojnim dokumentima i izveštajima Vilijama Lorensa, novinara Njujork Tajmsa koji je putovao u jednom od aviona, bombarderi B-29 kružili su nad Kokurom tri puta.

Naređenja su jasno zahtevala da se bomba baci tek ako postoji vizuelna potvrda mete kako bi se maksimizovala njena rušilačka snaga.

Problem je bio što je protivvazdušna odbrana na kopnu spazila avione i otvorila vatru na njih.

Tada je major Čarls Svini, koji je upravljao bombarderom B-29 sa bombom, doneo odluku da se okrene za Nagasaki.

Kokura je bila spašena. Po drugi put.

Još jednom pošteđena

Američki avioni su nemilosrdno napadali Japan još od marta 1945. godine, koristeći zapaljive bombe koje su spaljivale gradove do temelja.

U jednom jedinom napadu na Tokio, u noći 9. marta, procenjuje se da je ubijeno više od 83.000 ljudi, a milion njih je ostalo bez domova.

Ali u trenutku kad su bombarderi B-29 stigli u Kokuru u avgustu, grad je bio praktično netaknut.

• Kako su Staljin, Ruzvelt i Čerčil na Jalti preoblikovali svet
• „Mi za njih nismo bili ljudi - mi smo za njih bili gamad“
• Razaranje Drezdena i Drugi svetski rat: 75 godina od najkontroverznijeg napada saveznika

On je bio pošteđen napada zapaljivim bombama, pored drugih mogućih meta za atomske bombe, jer su američke vojne vlasti želele da ovi gradovi budu sačuvani kako bi mogle bolje da prostudiraju štetu nastalu od moćnog oružja.

Olakšanje i tuga

Bezuslovnu predaju Japana car Hirohito je objavio 15. avgusta.

Kokura je izbegla razaranje, ali ne i konsternaciju. Kad se pojavila vest da je bomba bačena na Nagasaki prvobitno bila namenjena ovom gradu, olakšanje se pomešalo sa tugom i saosećanjem.

Kitakjušu ima Memorijalni centar posvećen atomskoj bombi bačenoj na Nagasaki smešten u parku izgrađenom na lokaciji bivšeg vojnog arsenala - na spomeniku su opisani istovremeno srećno bekstvo grada i patnja Nagasakija.

Dva grada su decenijama gajila prijateljstvo, a njihove izukrštane sudbine javno su priznata stvar.

„Činjenica je da je atomska bomba planirana da bude bačena na Kokuru bačena na Nagasaki", rekao je portparol grada Kitakjušua za novinsku agenciju Blumberg prošle godine.

Ali se Kitakjušu okrenuo i budućnosti: tokom obnove Japana, ovaj industrijski grad je postao toliko zagađen da su vode njegovog zaliva Dokai ostale skoro bez života.

Danas je to jedan od najzelenijih gradova u Aziji.

( BBC Serbian Svi članovi )