Bjelorusija: Pet stvari koje možda ne znate o ovoj zemlji
Černobiljska katastrofa koštala je Belorusiju 20 odsto njenog godišnjeg budžeta, kaže ova organizacija, a procenjuje se da će otpad nastao kao posledica katastrofe koštati zemlju ukupno 235 milijardi dolara
U nedelju, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko zvanično je osvojio šesti mandat na spornim izborima, a demonstranti širom zemlje izašli su na ulice.
Ali, koliko znate o ovoj zemlji?
- Izbori u Belorusiji: Demonstrant poginuo u sukobima sa policijom, Tihanovskaja prebegla u Litvaniju
- Lukašenko tvrdi - Zapad ima dvostruke aršine, više od 250 uhapšenih na protestima u Belorusiji
- Desetine hiljada ljudi na protestu opozicije u Belorusiji
Evo pet stvari koje će vas možda zanimati, od černobiljske katastrofe koja je pogodila Belorusiju, do vrhunske sportistkinje koja potiče iz ove istočnoevropske zemlje.
Belorusija je proporcionalno pretrpela najveće razaranje od svih zemalja u Drugom svetskom ratu
Smatra se da je Belorusija izgubila oko 25 odsto stanovništva tokom Drugog svetskog rata, nakon što je nacistička Nemačka napala SSSR.
Tokom rata u Belorusiji poginulo je 600.000 sovjetskih vojnika i više od 1.6 miliona civila, uključujući skoro čitavo jevrejsko stanovništvo.
Oko 85 odsto Minska, glavnog grada, uništeno je u bombardovanju, a ponovo je izgrađen tokom pedesetih i šezdesetih.
Belorusija ima predsednika sa najdužim stažom u Evropi
Prema zvaničnim rezultatima, Aleksandar Lukašenko je pobedio na izborima u nedelju sa više od 80 odsto glasova.
Međutim, nije bilo posmatrača, što navodi na sumnje u nameštenost izbora. Glavna protivkandidatkinja Svetlana Tihanovskaja odbila je da prihvati rezultate.
Lukašenko je na vlast došao 1994. godine.
Njegova čvrsta ruka često je na meti kritika zapadnih zemalja. Bušova administracija ga je 2005. godine opisala kao „poslednjeg diktatora u Evropi" na čelu jedne „ispostave tiranije".
Lukašenko je jednom upozorio da će svako ko se pridruži opozicionom protestu biti tretiran kao „terorista", dodajući: „Podavićemo ih kao patke."
Organizacije za ljudska prava optužuju ga za mnogobrojne prekršaje.
Atentator na predsednik KenedijaLi Harvi Osvald živeo je u Minsku
Osvald, bivši marinac, stigao je u SSSR sa dvadeset godina tvrdeći da je marksista.
KGB je odbio njegovu prijavu za članstvo i na dan kad mu je istekla turistička viza, Osvlald je prerezao vene. U strahu od međunarodnog incidenta, sovjetske vlasti su mu dozvolile da ostane.
Osvald je poslat u Minsk, gde je dobio posao u fabrici radio i TV aparata. Živeo je u dvosobnom stanu u centru grada.
Bio jedan od retkih stranaca u Minsku i jedini Amerikanac.
Oženio se Marinom Prusakovom u martu 1961. godine. Naredne godine su dobili ćerku, a 1962. su se preselili se u SAD.
Osvald je 22. novembra 1963. godine pucao u američkog predsednika Džona F. Kenedija u Dalasu, u državi Teksas, i ubio ga.
Oko 70 odsto radioaktivnog otpada iz Černobilja palo je na Belorusiju
Jedan od četiri nuklearna reaktora u nuklearnoj elektrani Černobilj u Ukrajini eksplodirao je 26. aprila 1986. Taj događaj opisuje se kao najgora nuklearna katastrofa na svetu.
Toksični oblak prekrio je velike delove Evrope. Susedna Belorusija primila je najteži deo radioaktivnog udara - oko 70 odsto nastalih opasnih čestica palo ja na ovu zemlju.
Jedna petina poljoprivrednog zemljišta je kontaminirana, a evakuisano je više od 2.000 gradova i sela. Od 1986. godine, raseljeno je više od pola miliona ljudi.
Neki kontaminanti koji su se uvukli u zemlju i vazduh imaju period poluraspada od 24.400 godina, pokazuju podaci humanitarne organizacije Černobilj internešenel.
Černobiljska katastrofa koštala je Belorusiju 20 odsto njenog godišnjeg budžeta, kaže ova organizacija, a procenjuje se da će otpad nastao kao posledica katastrofe koštati zemlju ukupno 235 milijardi dolara.
Dva miliona ljudi u Belorusiji, od kojih 500.000 visokorizični, žive u teško kontaminiranim zonama.
Viktorija Azarenka je najuspešnija beloruska teniserka
Viktorija Azarenka prva je beloruska teniserka koja je dospela na prvo mesto svetske rang liste i prva koja je osvojila olimpijsku medalju.
Bronzana je dobitnica u ženskim singlovima na Olimpijadi 2012. godine u Londonu i zlatna u mešovitom dublu. Takođe, dvaput je osvojila Austrelijen open i dvaput stigla do finala US opena.
Iako nije imala političke ambicije, Svetlana Tihanovskaja se kandiduje za predsednicu:
Azarenka se za Belorusiju takmičila i u Fed kupu, čisto ženskom turniru.
„Moja duša definitivno je beloruska i šta god da se desi i gde god da se nalazim, moji koreni će uvek biti ovde", rekla je novinarima Minsk Heralda.
„Odrasla sam u Belorusiji i moji roditelji i dalje žive ovde, tu sam se formirala kao ličnost. Kad dođem u Belorusiju, došla sam u svoju rodnu zemlju."
Nakon što je rodila sina Lea, vratila se takmičarskom tenisu 2018. godine. Za Tennis.com je izjavila da u doglednoj budućnosti nema nameru da uspori.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )