Zašto je Sunce nekada crveno
Kako sunčevo svjetlo prolazi kroz različite slojeve vazduha - svaki od njih sa gasovima različite gustine - ono se prelama i razdvaja kao da prolazi kroz prizmu
Ovaj spektakularni fenomen je dobro poznat, ali da li znate zbog čega se on dešava?
Najčešće možete da ga primetite u vreme izlaska i zalaska sunca.
Sunce postaje crveno, a nebo poprima narandžaste, grimizne ili čak purpurne tonove.
Poetično je, romantično, dirljivo… ali iznad svega, to je čista nauka.
Pogledajte sami za sebe, ali zapamtite, apsolutno nikad ne gledajte direktno u sunce!
I ni ne pomišljajte da ga posmatrate dvogledom ili teleskopom - moglo bi da vam ošteti vid i izazove trajno slepilo.
Najbolja predstava u gradu
Od ovog nebeskog spektakla ćete možda ostati bez reči, ali evo ipak dveju ključnih reči za vas: Rejlijevo rasejanje.
Žao mi je što smo vam razbili čini, ali sve se svodi na staru dobru fiziku i „optička svojstva sunčevog svetla koje prolazi kroz Zemljinu atmosferu", kaže astronom Edvard Blumer, iz Kraljevskih muzeja Grinič.
Prvo moramo da razumemo svetlo, koje se sastoji od svih boja vidljivog spektra - crvene, narandžaste, žute, zelene, plave, indigo i ljubičaste.
„Suština je u rasejavanju sunčevog svetla - a ono se ne rasejava ravnomerno", kaže Blumer.
Svaka boja ima drugačiju talasnu dužinu i zbog toga svaka nijansa izgleda tako kako izgleda.
Na primer, ljubičasta ima najkraću talasnu dužinu, dok crvena ima najdužu.
Sledeći korak je razumeti našu atmosferu, slojeve gasova - uključujući kiseonik koji udišemo - koji okružuju našu planetu i omogućuju joj život.
Rasejano svetlo
Kako sunčevo svetlo prolazi kroz različite slojeve vazduha - svaki od njih sa gasovima različite gustine - ono se prelama i razdvaja kao da prolazi kroz prizmu.
Takođe, postoje čestice koje ostaju da vise u vazduhu, a koje zauzvrat čine da rasejano svetlo odskoči i odbija se od njih.
Kad Sunce izlazi ili zalazi, njegovi zraci udaraju u gornje slojeve atmosfere pod određenim uglom… i tu nastaje „magija".
Kako se Sunčevi zraci probijaju kroz te gornje slojeve, plave talasne dužine se razdvajaju i odbijaju umesto da se apsorbuju.
„Kad je Sunce nisko na horizontu, raspršuju se sve plave i zelene boje, a dobijamo narandžasti i crvenkasti sjaj svega", kaže Blumer.
To je zato što se svetla nižih talasnih dužina (ljubičaste i plave) raspršuju više od svetala dužih talasnih dužina (narandžaste i crvene)… a rezultat je lepeza fascinantnih boja na nebu.
Ali nebo izgleda crveno!
Da, ono možda izgleda tako, ali to samo tako deluje - budite sigurni da se Sunce nije nimalo promenilo.
U zavisnosti od toga gde se nalazite na svetu, vaše nebo bi moglo da bude još spektakularnije sada zbog izuzetnih lokalnih uslova.
„Oblaci prašine, dima i sličnih stvari mogli bi takođe da utiču na to kako vidite nebo", kaže Blumer.
Dakle, ako živite u Indiji, Kaliforniji, Čileu, Australiji i određenim delovima Afrike - ili bilo gde blizu crvenog peska - vaša atmosfera mogla bi da bude bogatija česticama koje odbijaju svetlo u zavisnosti od vremenskih uslova.
„To je pomalo kao ono što se dešava na Marsu, kad se crvena prašina digne u vazduh, odaje utisak da je nebo crvenkasto-roze", kaže Blumer.
A čak i ako živite daleko od pustinje (ili Marsa!), i dalje možete da budete u prilici da posmatrate ta dramatična neba - saharski pesak često ostane da visi u višim slojevima atmosfere i putuje preko Evrope i dalje do Sibira ili čak američkog kontinenta.
Decenija Sunca u jedan minut - šta se sve desilo
Zašto se to dešava sada?
Možda to što se dešava nije toliko jedinstveno, ali ono što se promenilo jeste da stvari primećujemo na drugačiji način.
„Tokom čitavog ovog perioda izolacije videli smo da ljudi mnogo više pažnje posvećuju nebu", kaže Blumer s osmehom, „možda zato što nemaju mnogo čega drugog da rade!"
Uz zatvorene bioskope, pozorišta i praktično obustavljeni noćni život, više ostajemo kod kuće i zurimo kroz prozor.
Plus, odsustvo vazdušnog saobraćaja i neznatno niži nivo zagađenosti vazduha takođe su pomogli da se obnovi zanimanje ljudi za nebo i posmatranje zvezda, dodaje Blumer.
Naslikajte mi dugu
Isto tako, fenomen Rejlijevog rasejanja mogao bi i da objasni zašto nebo često izgleda plavlje usred dana.
Dok je Sunce visoko na nebu, njegova svetlost prolazi kroz atmosferu neizlomljeno, apsorbuje se dok pristiže i dominantno vidljiva svetlost je plava.
Ali, naravno, stvari bi mole da se promene sa vremenskim uslovima.
Ukoliko pada kiša dok sija sunce, onda se svetlost razdvaja na različite talasne dužine sa svakom kapljicom, a prelamanje koje nastane raspršuje sve boje u atmosferu.
Mi znamo sve ovo zato što je u 19. veku fizičar Lord Rejli posvetio veliki deo vremena posmatranju sunčevog svetla i atmosfere i bio prva osoba koja ja pronašla objašnjenje zašto je nebo plavo.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )