Ljetovanje u Albaniji: Kako se 2020. godine otkriva turizam u susjedstvu
Zvanična Tirana odlučila se da granice ostavi potpuno otvorene: u zemlju se ulazi bez potrebe za nekim testom ili izolacijom
Tri i po decenije života i jedna veća pandemija bile su neophodne da bih na listu kopnenih granica koje sam prešao dodao i poslednju susedsku - sa Albanijom.
Godina 2020. u svetu će se pamtiti po virusu korona koji je izmenio svet, uslovio različite mere predostrožnosti, zatvorio granice, otežao putovanja čak i među najbližima.
Ipak, za mnoge srpske turiste, pa i za mene, ova godina pamtiće se i po premijernom odlasku na letovanje u Albaniju.
Zvanična Tirana odlučila se da granice ostavi potpuno otvorene: u zemlju se ulazi bez potrebe za nekim testom ili izolacijom.
Čak će i albanski granični policajac bez pogovora prihvatiti ćiriličnu ličnu kartu, iako će je teško pročitati, kao dovoljan putni dokument.
Neće se ni osvrnuti za „zelenim kartonom", osiguranjem za automobil u inostranstvu, mada će Ministarstvo spoljnih poslova Srbije upozoriti da bi trebalo da ga imate.
- Kako se Albanija fudbalom bori protiv korona virusa
- Ko na Balkanu ne želi „Mali Šengen"
- Rihteri ili korupcija: Zašto su zemljotresi toliko razorili Albaniju
Lakoća prelaska graničnog prelaza Morina preliće se u lakoću jednonedeljnog letovanja na jugu Albanije, u potpunosti izmeštenog iz realnosti ove 2020. godine.
Turizmom protiv virusa i politike
Za moje beogradske tablice nije bilo neprijatelja na svim „kritičnim" lokacijama u regionu koje su redom videle, pa je albanska odiseja bila jedno od bezbrižnijih putovanja.
Iako su se u Tirani spremali da dočekaju Crvenu zvezdu u utakmici kvalifikacija za Ligu šampiona, na primorju se fudbal gledao samo u kafićima, u gotovo kamernoj atmosferi.
Pomalo kamerni je i odnos prema virusu korona.
Dok zdravstvene vlasti slučajeve broje uglavnom u Tirani i unutrašnjosti zemlje, domaćinima i gostima se šalju signali da su primorska mesta daleko bezbednija.
Odlazak u prodavnicu ili bilo kakav drugi zatvoreni prostor sa maskom na licu obezbedio mi je zato brojne upitne poglede i jedinstvenost na jonskom primorju.
Razgovor na srpskom jeziku ili vožnja srpskih tablica ni izbliza nisu izazvali takvu pažnju.
- Koje granice su otvorene za građane Srbije
- Srpski turizam u raljama korone: „Pandemija nas je gurnula na ivicu propasti"
Razgovor na engleskom jeziku za domaćine je uobičajena stvar, nema mesta gde je sporazumevanje bilo nemoguće.
Strani jezik govore i dečaci koji rade na benzinskim pumpama - iako deluje kao da su tek završili osnovnu školu, spretno barataju crevima, domaćim i stranim valutama, aparatima za kartice.
Rado će vam prodati gorivo koje je jedina roba koja je značajno skuplja nego na našem tržištu - na primorju se za litar benzina plaća čak i 160 dinara, naspram oko 135 dinara u Srbiji.
Mnogo prijatnije zvuče cene u prodavnicama ili restoranima - porcija morskih plodova od 600 dinara, pica za 500 dinara ili kafa za 100 dinara.
Istina, možda će mala porcija zahtevati dodatno naručivanje, ali bi i ono moglo da bude finansijski izdrživo.
Lakoći će, posebno lošim matematičarima poput mene, dodatno pomoći kurs domaćeg ljeka prema evru - na moru se za jedan evro dobija 120 ljeka, kurs gotovo identičan dinaru.
Radost shvatanja da sve cene mogu zapravo biti izražene i u dinarima jedna je od većih ovog leta.
- Korona virus i turizam u Srbiji: Cene skočile, a slobodnih mesta sve manje
- Korona virus i domaći turizam: Mogu li jezera, banje i bare da zamene more
Za koga sve važe saobraćajna pravila
Moderni autoput sa šest traka vodi od severa ka Tirani prolazeći kroz nepristupačne planinske predele savladane i najdužim tunelom u zemlji - skoro šest kilometara dugačkim prolazima kod grada Kukeša.
Vožnja deonicom koja spaja luku Drač sa Prištinom, a koja je planirana da se nastavi do Niša, košta pet evra ili 660 domaćih ljeka i može se platiti u obe valute, ili karticom.
Već na prvim kilometrima, jasno je da ćemo se voziti u društvu automobila poslednje generacije, moćnim motorima sa albanskim, kosovskim ili zapadnoevropskim tablicama.
Za pojedine, neka osnovna saobraćajna pravila i ograničenja neće mnogo vredeti.
Ipak, u poređenju sa glasinama da je vožnja u Albaniji visoko rizična po život, utisak je da se sličan „ruski rulet" često vidi na Jadranskoj magistrali u Crnoj Gori ili noćnim praznim beogradskim ulicama.
- Kako je zbog korone planinarenje u Srbiji zamenilo letovanje u inostranstvu
- Ceca u Albaniji: Kad se pomešaju muzika i politika
Nije preveliko iznenađenje ni kada se put na obilaznici oko Tirane svede na po jednu široku traku, da bi se potom u pravcu ka Draču, a potom i ka Valoni, vratio u nešto širu varijantu poluautoputa.
Vožnja je usporena brojnim kružnim tokovima, gotovo na svakom ima saobraćajne policije, ali - nismo imali čast da se upoznajemo.
Do Sarande, ciljanog odredišta, od Drača se može doći uz more - kroz Valonu, ili kroz kopno - preko starog grada Đirokastra.
Vožnja sa pogledom na more - najpre Jadransko, a potom i Jonsko - biće prekinuta prelaskom preko planine Čika, prevoja gde se čini da se automobil penje uzbrdo pod pravim uglom.
Poduhvat je lakši jer je put koji spaja Valonu i Sarandu jedan od najboljih u regionu - idealnog asfalta, besprekorno obeležen, a nudi i morski pogled.
Pogled za koji vozač, uglavnom, nema vremena - krivine se nižu jedna za drugom.
- Prve dame balkanske - ko su i šta rade
- Gde uz cigaretu i piće u regionu možete da „popijete“ i kaznu
Povratak od Sarande do Đirokastra vodio je preko daleko lošijeg, mada nešto lakše savladivog planinskog prevoja.
Ipak, ovaj izlokani i neobeleženi put bez pogleda nudiće kraće vreme na točkovima - ne možete imati baš sve.
Neće teško pasti ni odluka kosovskih graničara i carinika da dodatno pregledaju auto u povratku sa letovanja, uz opasku da u iznajmljenim automobilima sa beogradskim tablicama često nalaze nedozvoljena sredstva.
Kada su se uverili da su peškiri dovoljno slani, rutinska kontrola tradicionalno je prerasla u sećanja sredovečnih kosovskih službenika na dane Jugoslavije, školovanje i pionirske marame, Titove sletove, ali i diskriminacije u zapošljavanju, pa davna i draga putovanja u Beograd.
Koliko je srpskih turista u Albaniji?
Marija Janković, novinarka BBC na srpskom
Put albanskog Drača, Sarande ili Ksamila ove godine je odlučilo da krene pet do šest puta više turista iz Srbije, kaže za BBC na srpskom Aleksandar Seničić iz Nacionalne organizacije turističkih agencija Srbije.
„Procenat zvuči impozantno, ali su brojke i dalje male", kaže Seničić.
„Tako je prošlih godina u Albaniji letovalo oko 1.000 do 1.200 ljudi, a ove godine očekujemo da od kraja turističke sezone tamo preko agencije ode 5.000 do 6.000 ljudi."
Najveći razlog povećanog broja, smatra Seničić, jesu otežani uslovi za putovanje u Crnu Goru i Grčku.
„Utisci su jako pozitivni", dodaje on.
„Prednost je što je turizam i dalje nedovoljno razvijen, pa su cene niske.
Za polupansion u hotelu sa četiri zvezdice u jeku sezone turisti plaćaju 35-40 evra dnevno -u odnosu na druge zemlje, to je dosta povoljnije".
- Zašto je Iran nazvao Albaniju „đavolskom zemljom“
- Borci iranske opozicije koji ne smeju da misle na seks
Albanija nudi i izlaz na dva mora - Jadransko i Jonsko, a za ovu opciju mahom se odlučuju putnici iz Beograda, Niša ili iz Novog Pazara, podaci su Jute.
Najveći broj njih letuje u Draču, Sarandi, Ksamilu, a manji broj u Valoni.
Agencije iz Albanije nisu, dodaje Seničić, okrenute toliko srpskim turistima već su proteklih godina privlačili posetioce iz Češke, Poljske i okolnih zemalja.
Sada, kada je njihovo kretanje otežano, ponuda je još bolja.
Direktan let između dva glavna grada i mala udaljenost zemalja ono su što najviše privlači turiste iz Srbije u Albaniju, kažu za BBC iz Nacionalne turističke agencije Albanije.
„Zbog pandemije kovida-19 smanjen je broj internacionalnih turista", kažu u Agenciji.
„Ipak, Albanija je srpskim turistima blizu, a naša obala je duža nego obala suseda u Crnoj Gori.
Albanija je bezbedna i imamo prihvatljive cene i dalje".
Za one koji razmišljaju o Albaniji, iz ove institucije predlažu da posete plaže na Jonskom moru, Tiranu, kao i planine koje nazivaju - „albanskim Alpima".
Na spisku je i, kako kažu, pravoslavni manastir Svetog Jovana Vladimira.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )