Treniranje strogoće

Da sam Pravni fakultet u Beogradu ne bi mi baš laskalo da moj najbolji student ponavlja kako za ubicu i nalogodavca neće biti nikakve milosti. Zar će atentator i njegov mentor biti prepušteni ikome na milost i nemilost, zar im neće, ako budu uhapšeni, pa optuženi, ipak biti suđeno po zakonu?

Možda je predsednik Republike hteo reći da ubicu i njegovog poslodavca neće nikad pomilovati, pa makar vladao još deset godina? Ali zar takvo zaricanje ne bi bilo preuranjeno? Počinioci nisu ni uhapšeni, ni optuženi, ni osuđeni, niti su odležali ijedan dan u nekoj od naših kazneno-popravnih ustanova: dalek je dan među danima, Dan državnosti neznano koje godine, na koji bi se nezamislivi ubica, uzalud, mogao ponadati pomilovanju. Drugo, amnestija je predviđena samo za počinioce nekih krivičnih dela, ne verujem da zakon predsedničko milosrđe i blagoslov usmerava na počinioca svirepog ubistva, ili ubistva sa predumišljajem (kako god Tužilaštvo i Sud zločin u Mitrovici budu krstili).

Hteo sam da na Guglu pronađem verno navedene predsednikove reči, napisao sam „neće biti milo…“, i, gle, nanizali su se izveštaji o predsednikovoj pretećoj poruci, iako nisam uopšte napisao predsednikove generalije. Ispade moj predsednik najnemilosrdniji čovek na vascelom internetu, iako nije kazao „ja neću imati milosti“, niti „naše sudije neće imati milosti“, nego se izrazio apodiktički i proročki: „Neće biti milosti“.

Kad je bivao milosrdan i zaštitnički nastrojen, kad je obznanio da neće dati Batu (i koga beše još? Lončara?), predsednik je govorio u prvom licu, tako odglumi i svoje „ne dam im da unište Srbiju“, sad se pak opredelio za bezličnu rečenicu: „neće biti milosti“, ili, prema nekim izvodima „neće biti nikakve milosti“, što je možda isto, s tim što ovo drugo zvuči još odlučnije, još okrutnije, ali ostaje nejasno, barem meni, ko to neće imati milosti: naša policija, BIA, istražni sudija, Javno tužilaštvo, postupajući (štogod to značilo) sudija? Državni organi koji su, po moemu, obavezani da se drže zakona i procedure, biće znači nemilosrdni?! Pa onda nam zakon i ne treba!

Ili za naše buduće robijaše, Ivanovićevog ubicu i nalogodavca, milosti neće biti u samom zatvoru? Tamo će i čuvari biti ogorčeni na takva dva zlikovca, ili na grupu, a i ostali pitomci imaće na umu šta je predsednik Republike pre hapšenja obećao, da ne kažem kakvu je besu samo dao, pa će imati i odrešene ruke i podstrek (pravo, dužnost i čast) da i oni kao krajnja ili pretposlednja instanca dolijale teroriste dodatno kazne: ako nakon batinanja u samoj kaznioni dopadnu potonji zatvorske bolnice, i tamo prema njima neće biti milosti, zbog njih će i Hipokratova zakletva biti privremeno i lokalno pogažena?

&

Smrtne kazne smo se nepromišljeno i brzopleto odrekli (ovo nije kazao predsednik: ovako ja mislim da mnogi naš građanin gorko umuje) da bismo bili primljeni u porodicu evropskih naroda, i sad ostadosmo i bez jedne i bez druge vrednote. I, pošto ne možemo ubice ni da vešamo, ni da ih streljamo, električnu stolicu nismo ni imali, preostaje nam jedino da prema njima budemo istrajno nemilosrdni četrdeset godina, jer to je kod nas najstroža kazna.

&

Da sam Pravni fakultet ne bi mi bilo drago da moj najbolji student izjavi: „Ko god da je ubio Olivera Ivanovića, nije Srbin - pa makar imao srpsko ime i prezime!“ Time odlikaš Srbadiju đuture proglašava zajednicom čiji nijedan član nije sposoban da počini zločin kakav je počinjen u Kosovskoj Mitrovici. Što je samo korak od toga da svoj nacion vidi kao višu rasu. Ostavlja istinabog više teorijsku mogućnost da atentator i njegov gazda možda ipak nose srpsko ime i prezime, u tom ih slučaju svojom pojedinačnom, ali neograničenom voljom za svagda isključuje iz zajednice. Pa i sama hrišćanska crkva zar nije izgustirala ekskomunikaciju, a svetovni vladar joj pribegava, sam, pukom svojom usmenom objavom.

&

Da sam predsednikov savetnik ja bih preporučio da se iz koncepta govora ovo izbriše: „Neće biti milosti prema ubicama Olivera Ivanovića! Za nas nije važno koje je ime ubice Olivera Ivanovića, ili koje je ime nalogodavaca, da li je srpsko, albansko, ili ime nekog stranca.“ - Zašto biste, gospodine predsedniče, govorili ono što se zna, ono što znaju i studenti sa slabijim prosekom - da su ljudi pred zakonom jednaki, bez obzira na pol, rasu, naciju, veru, etc?! Kad govorite da se nemilosti ima nadati i Srbin (koji samim zločinom, kako ranije rekoste, automatski prestaje da bude Srbin!), Vi nehotice podsećate javnost na vreme kad je sama pripadnost srpskom rodu bila jača od zakona, odajete, nehotice odajete, i to iz najbolje Vaše namere, da ste takoreći stasali u državi koja je srpske zločince onoliko dugo i požrtvovano čuvala od Haškog tribunala, daleko mu lepa kuća! A zašto se ranije onako postupalo, i zašto će atentatoru biti uskraćena milost, pitaće Vas neko. I Vi i ja znamo da je onako bilo zato što naši osuđeni generali i osuđeni političari nose na duši nama nepoznate pripadnike, umalo ne rekoh primerke, tuđih, neretko i dušmanskih naroda, a ovde je umoren Srbin, i najvećma zbog toga - ili pre svega zbog toga, ili samo zbog toga! - ubica ne može računati na blagonaklonost srpske države, naoborot! Time ćete, zato što ste potreseni, nehotimice priznati da je u Srbiji donedavno bilo pozitivne diskriminacije, koja je važila za srpske oficire, za naše heroje!

I naposletku, ili najpre, kako ćemo od države Kosove, Kosova, bila ova lažna ili nelažna, uopšte dobiti počinioce, kad jednog lepog dana ovi budu pohvatani, ako pre sudskog procesa budemo vikali levo i desno kako za njih neće biti milosti? Tamošnji organi gonjenja, ako gonjenje uspe, hoće li će polomiti da počinioce o svom trošku čim prije dovezu u Beograd? Ili će nam baš dobro doći da se i zbog atentatora sa našim odmetnutim sugrađanima ćeramo kao i prilikom njihovog učlanjivanja u Međunarodni olimpijski komitet ili u kleti UNESCO?! (Peščanik.net)

( Ljubomir Živkov )