Njemci pod pritiskom da stopiraju Sjeverni tok

Kancelarka Angela Merkel je pod sve većim pritiskom da uskrati podršku gasovodu Sjeverni tok 2 između Rusije i Njemačke, nakon što je saopštila da je kritičar Kremlja Aleksej Navaljni otrovan nervnim agensom koji su proizveli Sovjeti.

Merkelova je u srijedu rekla da je na Navaljnog, koji je na liječenju u njemačkoj bolnici, pokušan atentat novičokom i zatražila objašnjenje Rusije. Moskva je negirala da je umiješana i poručila Zapadu da ne prenagljuje sa zaključcima.

Zapadne države su osudile napad, a mnogi njemački političari žele oštar odgovor.

„Moramo odgovoriti jedinim jezikom koji (ruski predsjednik Vladimir) Putin razumije - a to je prodaja gasa,“ rekao je Norbert Retgen, konzervativni šef spoljnopolitičkog odbora njemačkog parlamenta.

On je dodao da bi završetak Sjevernog toka 2 „bilo maksimalno prihvatanje i ohrabrenje za Putina da nastavi ovakvu poitiku“.

Stranka Zeleni je pozvala kancelarku da izvrši pritisak na Kremlj da odgovori na tvrdnje podovom onoga što je Merkel nazvala „ućutkivanjem“ Navaljnog.

„Ovaj očigledni pokušaj ubistva preko struktura Kremlja koje su poput mafije, ne bi trebalo samo da nas brine, nego mora imati stvarne posljedice“, rekla je Ketrin Gering-Ekart, kopredsjedavajuća Zelenih u Bundestagu.

Sjeverni tok 2 bi udvostručio kapacitet postojećeg gasovoda Sjeverni tok 1 od Rusije do Njemačke. Završeno je više od 90 odsto projekta, koji predvode ruski Gasprom i zapadni partneri, a planirano je da bude pušten u rad početkom 2021. godine. To bi moglo komplikovati napore da se on zaustavi.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je priča o stopiranju Sjevernog toka 2 zasnovana na emocijama i dodao da je to komercijalni projekat koji koristi Rusiji, Njemačkoj i Evropi.

„Ne razumijemo koji bi mogao biti razlog bilo kakvih sankcija“, rekao je Peskov.

OPCW, globalna agencija za hemijsko oružje, saopštila je da se trovanje bilo kojeg pojedinca toksičnim nervnim agensom smatra upotrebom zabranjenog hemijskog oružja.

Evropska komisija je saopštila da blok može uvesti sankcije Rusiji tek kada istraga utvrdi ko je odgovoran za trovanje Navaljnog. Litvanija je saopštila da će tražiti od lidera EU da na sljedećem samitu raspravljaju o trovanju.

Sjeverni tok 2 podijelio je Evropsku uniju, pri čemu neke članice kažu da će podriti Ukrajinu, preko koje se tradicionalno odvija tranzit gasa, i povećati zavisnost bloka od Rusije.

Sjedinjene Države, koje nastoje da povećaju prodaju tečnog prirodnog gasa Evropi, takođe se protive gasovodu i uvele su sankcije nekim kompanijama koje su uključene u projekat.

Merkelova je bila nepokolebljiva u podršci projektu, i nije jasno hoće li popustiti pod pritiskom. Ona je juče kazala da bilo kakav odgovor zavisi od ponašanja Rusije.

Kancelarka je prošle nedjelje rekla da slučaj Navaljnog ne bi trebalo povezivati s gasovodom, a mnogi u njenoj konzervativnoj stranci, koja je naklonjena biznisu, žele da bude završen, piše Rojters.

U projekat je uključen i bivši socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder, Putinov prijatelj i lobista za ruske energetske firme.

Mnogi u SPD-u, koji dijele vlast s Merkelinim konzervativcima, takođe podržavaju gasovod.

Istaknuti bezbjednosni analitičari zalažu se za oštar stav prema Rusiji.

„Ako želimo da s našim partnerima pošaljemo jasnu poruku Moskvi, ekonomski odnosi moraju biti na dnevnom redu, a to znači da projekat Sjeverni tok 2 ne smije biti izostavljen“, rekao je Volfgang Išinger, predsjedavajući Minhenske bezbjednosne konferencije i bivši ambasador u Vašingtonu.

Nariškin: Ne možemo isključiti da Zapad stoji iza trovanja

Portparol Kremlja je rekao da Moskva odbacuje bilo kakve navode da Rusija stoji iza napada na Navaljnog i upozorio druge zemlje da ne prenagljuju sa zaključcima bez uvida u kompletne činjenice.

„Nema osnova za optuživanje ruske države. I nismo skloni da prihvatamo bilo kakve optužbe u tom pogledu“, rekao je Dmitrij Peskov novinarima.

Sergej Nariškin, šef ruske spoljne obavještajne službe, rekao je da Moskva ne može isključiti da su trovanje organizovale zapadne obavještajne službe kako bi izazvale nevolje.

Ruski tužioci su kazali da ne vide razlog da pokreću krivičnu istragu jer nisu našli nikakve znakove da je počinjen zločin, iako se nastavljaju predistražne radnje.

Peskov je rekao da Rusija želi da utvrdi šta se desilo Navaljnom, ali da ne može dok od Njemačke ne dobije informacije o testovima na osnovu kojih je došla do zaključka o novičoku.

( Angelina Šofranac )