Pregovori Beograda i Prištine: Tri prepreke saradnji biznismena Srbije i Kosova
Prepreka koji vremenski možda i duže traje je, kaže, pitanje svojine Srbije na Kosovu
Kada bi biznismen iz Beograda hteo da sarađuje sa kolegom u Prištini, između njih bi se isprečile brojne prepreke.
Predsednik Američke privredne komore na Kosovu Arian Zeka naziva te smetnje „tehničkim barijerama".
„Kosovo i Srbija su potpisnice sporazuma o slobodnoj trgovini - CEFTA - međutim obe države i dalje nameću tehničke barijere, ometajući slobodan protok robe", kaže Zeka za BBC na srpskom.
Uoči dvodnevnog sastanka delegacija Srbije i Kosova u četvrtak i petak u Vašingtonu, srpski i kosovski zvaničnici potvrdili su da će ekonomski problemi biti glavna tema.
Ekonomisti iz Srbije i sa Kosova za BBC na srpskom pokušali su da objasne koje su tri najveće prepreke saradnji privrednika Beograda i Prištine.
- Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi
- Ko je Avdulah Hoti, novi premijer Kosova
- Za šta bi sve mogao da bude optužen Hašim Tači
Imovina Srbije na Kosovu: „Imate kuću na Senjaku, ali su dugovi veći od te kuće"
„Na pitanje ko teže radi - srpski ili kosovski biznismen - odgovor je verovatno da se ne zna kome je gore", kaže za BBC Ljubomir Madžar, ekonomista iz Srbije.
„Po pravilu, prepreke više smetaju na manjoj teritoriji, ali smo svi kao miševi u tikvi - stegnuti između postojećih propisa".
Srbi i Albanci na Kosovu zajedno su se suprotstavili izgradnji malih hidroelektrana:
Za Madžara, najveći problem u privrednoj saradnji Beograda i Prištine su „loši politički odnosi".
„Priština ima sklonost da privredu koristi u političke svrhe, kao što se dogodilo sa uvođenjem taksi na srpsku robu i posle prepiranjem oko toga", smatra on.
Prepreka koji vremenski možda i duže traje je, kaže, pitanje svojine Srbije na Kosovu.
„To je nesporazum oko firmi koje su nastale u socijalističkom periodu za vreme SFR Jugoslavije na Kosovu.
„Te firme su mnogo manje vredne nego što se u široj javnosti percipira", kaže Madžar.
Madžar opisuje ovo metaforom.
„To vam je ono - imate kuću na Senjaku koja vredi 500.000 evra, ali su vaši dugovi veći od te kuće.
„U mnogim od tih firmi su ostale samo građevine i oprema, ali u ekonomskom smislu - one su bezvredne", misli ekonomista.
- Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo
- Koliko je ukupno pregovora o Kosovu
- Tri prepreke za Briselski sporazum
Ipak, Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da je ta zarobljena srpska imovina, po njegovoj računici vredna 12,5 milijardi dolara.
„Trepča je najveći problem, jer je za nju Srbija uzimala kredite Fonda za razvoj, a dugovi ovog preduzeća su i dalje najveći prema državi Srbiji", dodaje Savić.
Trepča je veliki industrijski kompleks u blizini Kopaonika - to je rudnik olova i cinka koji je tokom socijalizma u SFRJ zapošljavao 23.000 ljudi. Kada je bila na vrhuncu, Trepča je imala 40 rudnika, mahom na Kosovu, ali i u Crnoj gori. U tada jednoj od najvećih kompanija radili su mahom stanovnici Kosovske Mitrovice i okruženja.
„Taj koncept ne mora da bude striktno vezan za pitanje državnosti.
„Imate vi, na primer, fabrike u Srbiji koje su vlasništvo neke druge firme, koja je opet u vlasništvu strane države".
Madžar ipak kaže da postoje različita mišljenja o tome kakva treba da bude sudbina onoga što je bila društvena svojina na Kosovu.
„Ako bi važilo pravilo koje je važilo kada se raspala Jugoslavija, da države nose sa sobom i društvenu svojinu, onda bi rudnici Trepča, i sva slična imovina, pripala Kosovu.
Ali pošto Srbija ne priznaje državu Kosovo, to su „nepomirljive koncepcije".
„Jednostavan" prelazak linije
Treći problem za Madžara je - „jednostavan prelazak linije", odnosno problemi na granici.
„Kada bi privrednik iz Beograda hteo da sarađuje sa privrednikom iz Prištine, on bi sa žaljenjem morao da gleda duge kolone pri prelasku granice za šlepere robe i beskrajnu papirologiju koja sve otežava", dodaje on.
„To svakako otežava bilo kakvu saradnju. Pre ćete onda izabrati nekog drugog".
Kako su kosovske takse uticale na privrednicu u Bosni:
Zeka: „Postoje prepreke za mnoge kosovske kompanije"
Na listi problema između Prištine i Beograda i za ekonomistu sa Kosova su uvek - papiri.
„Srbija ne priznaje kosovske dokumente, a to dovodi do potrebe za međusobnim priznavanjem dokumentacije, poput fitosanitarne i druge, koja bi olakšala nesmetan protok kosovske robe u Srbiju", kaže Arian Zeka, predsednik Američke privredne komore na Kosovu.
Zeka dodaje da postoje prepreke i za mnoge kosovske kompanije koje pokušavaju da koriste Srbiju kao tranzitnu rutu.
„Zbog toga su prinuđene da koriste druga, manje efikasna prevozna sredstva i rute", kaže on.
Kompanije iz obe zemlje ne mogu da koriste druga prevozna sredstva osim za razmenu robe, pa je na listi problema i saobraćaj.
„Između dve zemlje ne postoji železnički ili vazdušni saobraćaj", kaže Zeka.
„A što se tiče drumskog prevoza, moram da pomenem kašnjenje u primeni integrisanog sistema upravljanja granicom između Kosova i Srbije, uprkos ulaganjima u razvoj infrastrukture graničnih prelaza, pa je proces carinjenja duži".
Šta se događalo tokom posete Aleksandra Vučića Kosovu:
I „slobodno kretanje ljudi" pored robe, usluga i kapitala za Zeku je bitna ekonomska stavka.
„To bi na kraju povećalo ekonomsku saradnju i pomoglo u otvaranju novih radnih mesta", kaže on.
Prvog dana pregovora politika opet zasenila privredu
Uprkos najavama da će se posvetiti privrednim temama, u izjavama zvaničnika Srbije i Kosova u četvrtak dominirala je politika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da neće potpisati „bilo kakav dokument u kojem stoji priznanje nezavisnosti Kosova", dok je kosovski premijer Avdulah Hoti rekao da „nećemo razgovarati o drugim temama, osim o priznanju", javlja RTS.
Specijalni izaslanik američkog predsednika za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel demantovao je da je od Vučića tražio da Srbija prizna nezavisnost Kosova:
Kasnije je Vučić dodao da su predstavnici Trampovog kabineta „bili fer i saslušali" argumente beogradskih pregovarača da priči o nezavisnosti nema mesta u trenutnim razgovorima.
Uprkos svemu tome, razgovori o privredi možda ipak donesu neke rezultate pošto su iz Bele kuće saopštili da će američki predsednik Tramp primiti Vučića i Hotija i prisustvovati potpisivanju sporazuma. Nije pojašnjenjo šta je sadržaj tog sporazuma.
Savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Robert O'Brajan izjavio je prvog dana sastanka u Vašingtonu da predstavnici Beograda i Prištine „već napreduju" u pregovorima oko ekonomije.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je novinarima u Vašingtonu da su pregovori teški, ali da ima dobrih predloga u vezi privrede.
Kazao je da se ne radi samo o infrastrukturnom povezivanju već i o „konkretnim projektima za podršku privrednom sektoru".
„Predlozi koji su na stolu su projekti za budućnost, koji mogu da naprave razliku, pomognu kreiranju radnih mesta i da mladi planiraju porodice u svojoj domovini, a ne negde drugde".
Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )