Srećan sam zbog prijatelja iz Crne Gore koji slave pad režima
Boris Vlastelica iz beogradske rok grupe Repetitor o novom izdanju, protestima u Srbiji, političkoj situaciji u Crnoj Gori
I pored globalne pandemije koronavirusa, koja je mnogima poremetila planove, predvodnici talasa koji su neki kritičari nazvali – Novom srpskom scenom, beogradski rok sastav Repetitor uspio u svom tom haosu da snimi novi album.
Četvrto studijsko izdanje beogradskog trija nosiće naziv “Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji”, a može se očekivati u novembru ove godine.
Fontmen Boris Vlastelica potvrdio je da će bend koji je svirao širom svijeta, od Kine do evropskih zemalja, nastaviti saradnju sa slovenačkim izdavačem Moonlee Records. Osvjedočeni ljevičar, poznat i po svojoj političkoj angažovanosti, Vlastelica je za “Vijesti” pričao o novom izdanju i aktivnostima benda, ali i komentarisao aktuelnu situaciju u Crnoj Gori, te ljetošnje proteste u Srbiji.
Kakav je bio rad na albumu?
Bio je lud, odlično snimanje, najbolje do sada, možda, jer nam je upala i korona u studio, možda je to pomoglo. Biće zato zarazan album. Ušli smo u studio u ono vrijeme oko izbora u Srbiji, kada su smanjivali zvanični broj zaraženih, a virus bio posvuda, pa je prokužio i nas malo, srećom sve smo snimili za par dana. Producent Milan Bjelica prošao najgore, ali evo oporavio se i on, kod ostalih ili lakši ili nikakvi simptomi.
Kako je korona uticala na vas, kod nas su se neki muzičari bunili jer nisu mogli da nastupaju?
Nemamo tu neku ljutnju, posebno znajući kako znojavo izgledaju naši nastupi. Sad ćemo probati u ovih mesec dva da napravimo nešto na otvorenom, uz distancu i maske i sve. Jer pazi 9 meseci nismo svirali. Naš genijalni plan je bio da ispauziramo sa koncertima od početka godine do recimo marta-aprila, kad ono pandemija. I sad kriziramo, gledamo po kafićima tezgaroše kako sviraju zamišlljamo kako im ulećemo i otimamo instrumente. Nedostaje bina..
Mnogi smatraju da stanje na rok sceni u Srbiji nikad nije bilo gore, drugi žanrovi su preuzeli primat, da nema više bendova koji mogu da privuku širu publiku, dok si ti javno iznosio potpuno drugačiji stav?
Nisam ja pričao nikad o nekakvom primatu, u tom smislu rokenrol je odsvirao svoje dok ponovo ne uđe u trendove, to je već druga priča od one koja mene zanima. A to je da imaš sada mnogo više novih, dobrih, uzbudljivih bendova nego prije par godina. U andergraundu su, ali, po mom mišljenju, to je logično mesto za rok muziku, to što je kod nas bila u jednom kratkom periodu već dosta odavno mejnstrim ne znači da joj je to neko bogom dano mesto koje joj eto pripada. Prihvatanje toga da je rok u tom smislu mrtav mu je udahnulo novi život i klince koji nemaju onaj otklon prema folku i narodu uopšte. Hali Gali scena u Beogradu je dobar primer. To je čitava navala rok bendova nastalih u Beogradu u poslednjih nekoliko godina. Gazorpazorp, Proto tip, Sitzpinker, Vizelj, Klotljudi, Johanbrauer, Sveta Pseta, Dogs in Kavala, Šajzerbiterlemon, Koi Koi… ima ih još.
Kako gledaš na proteste koji su se desili u Srbiji u julu?
Povod jeste bila najava policijskog časa, ali uzrok je mnogo šire nezadovoljstvo, liberali, lijevi, desni svi su iz svojih razloga besni i bio je to prilično spontan izliv nezadovoljstva, od prve večeri, dakle od početka nasilan. To nasilje je bilo više kao odraz nemoći, kao da niko nije ni verovao u bilo šta osim da idemo malo da pokažemo zube. Na to javnost super reaguje, drugi dan je još više ljudi, znači nasilje ne da nije odvratilo ljude, nego naprotiv, još veća masa. Drugog dana i političari pokušavaju da dođu i preuzmu, i liberali i desnica, i dešava se da ih narod fizički napada i tera odatle. Nakon drugog dana kreće velika medijska ofanziva o ubačenim elementima koji izazivaju nasilje, koja zapravo odgovara svim stranama koje imaju pristup medijima, pa je svi ponavljaju kao papagaji, iako nema ni jednog dokaza. Liberalima ta priča odgovara jer je to jedini način da preuzmu protest, pa treći dan imamo ono sramno sedenje kao njihovu genijalnu ideju. Salonskoj desnici ta priča odgovara jer na desnici postoji ta, da kažem, klasna podela između spontane desnice “odozdo”, uglavnom mlađe ekipe koja je stasala po stadionima, ali nije u prvim redovima. Dok s druge strane imaš ove dobro situirane beogradske salonske desničare iz raznih organizacija i parlamenta, ekipe uvek spremne na trgovinu zarad pozicija. Oni se plaše ovih mlađih koji su došli da prave frku, jer nemaju kontrolu nad njima, pa i oni trube o ubačenim elementima koji izazivaju nasilje. I na kraju, ta priča možda i najviše odgovara vlastima, jer to stvara totalnu konfuziju koja je na kraju i ugasila protest uz oko 500 uhapšenih ljudi, osuđenih po kratkom postupku bez advokata. E sad, pitaš me kako znam, znam jer ne komentarišem samo iz fotelje. Bio sam, poznajem te ljude, znam kako su hapšeni i traženi posle, kako nisu spavali kućama dok su ih mediji i cela politička scena proglašavali agentima policije.
Je li Vučić glavni problem Srbije, utisak je da mnogima najviše smeta on i njegova, kako kažu, desničarska politika?
Da bar jeste. A to mi je sjajno što ga u Crnoj Gori i Hrvatskoj predstavljate kao nekog desničara u onom smislu da je on neki nacionalista, a on se grli s Klintonom, Bler mu savetnik, Šreder na mitinge dolazi, izjavi jednom dnevno kako moramo da priznamo realnost oko Kosova, hvali Njemačku kad god stigne, a rasprodato i uništeno sve što nisu ovi pre njega, od zlatnih i litijumskih nalazišta, do Telekoma koji će sledeći na bubanj. Vučić nije diskontinuitet s politikom prethodnog režima, samim tim problem ne nestaje kad on ode.
Kako je došlo do toga da svirate ispred Arcade Fire-a, kakvi su utisci, kolko vam je to značilo i jeste li imali neki kontakt s njima?
Došlo je tako što su njima ljudi iz jednog drugog kanadskog benda Wolf Parade koji dobro znaju balkansku rok scenu rekli da moraju da imaju nas kao predgrupu pa su nas zvali. Odjednom čujem da se Arcade Fire menadžer raspituje za naš kontakt. Super iskustvo, svirali smo samo tri koncerta, Prag, Budimpeštu i Bukurešt, jer im je turneja mnogo razbacana i između svake svirke imaju dan pauze a mi smo već imali zakazane naše koncerte od ranije. Ali su nas zvali na sve bahanalije koje njima organizatori priređuju, vip žurke, fensi večere, terme koje se specijalno za njih otvaraju noću van radnog vremena, i generalno su bili super prema nama.
Što vas je motivisalo da napravite famozni koncert u zatvoru, što je ostavilo najjači utisak na tebe i kakvu ste komunikaciju imali s ljudima tamo?
Pa nema šta da nas motiviše, to je privilegija da budeš pozvan da tim ljudima malo olakšaš robiju. Jer, ne znam koliko je poznato to, ali Centralni zatvor, sada Okružni u Beogradu, je građen kao staljinistička kaznionica 50-ih, bez protoka vazduha, pogleda, tamo je nemoguća rehabilitacija na onaj način na koji je to zamišljeno danas. A da ne pričam koliko je tamo upadljivo odsustvo srednje i više klase ljudi i koliko klinaca u zatvoru završi zbog dilovanja ili sitnih krađa. To je nešto na šta muka natera, to ne odaberu ljudi kao zanimanje jer sanjaju da to postanu, a kažnjavaju ih gore nego da su celu državu pokrali. Tako da nam je bilo drago ako smo im bar malo skrenuli misli i olakšali vreme. A oni su prema nama bili baš dobri, vidi se u spotu “Ako te ikada”. Snimili smo i film o tom koncertu, “Suženi snovi” se zove, trebalo je da ide po festivalima, ali je korona imala druge planove.
Da se bacimo na još jedan tvoj "kontroverzni" stav - ne smetaju tu turbo folk i Rasta, zar nije to kičasta muzika koja negativno utiče na omladinu, kako to da su svi rokeri protiv toga boreći se za "prave vrijednosti", a ti nemaš problem?
Ma ta priča mi je toliko deplasirana, znaš šta uništava omladinu. To što znaju da će plata da im bude 250 evra ako ne uđu u stranku ili ne odu preko. Muzika je muzika, imaš dobru i lošu. Najgore mi je bilo kad sam bio klinac pa sam branio sebi da mi se svidi neka pesma jer je folk. Kada sam se konačno otkačio od tih predrasuda ko da sam ponovo rođen, jer sam zapravo uvek voleo i te ritmove i melodije narodne muzike, koliko god me loži da sviram nešto drugo.
Crnogorci, ne nasijedajte na dizanje tenzija
Podržao si javno proteste protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti u Crnoj Gori, koliko pratiš i kako ocjenjuješ političku situaciju ovamo?
Pratim ovih dana kao i svi od Vardara pa do Triglava. Iako nisam građanin Crne Gore, drago mi je zbog prijatelja tamo koji ovih dana slave poraz odlazećeg režima posle više od tri decenije. Neki od njih su čitav život proveli pod vlašću DPS-a i činilo im se kao da nikada neće ni dočekati ovaj dan, pa ih ovim putem pozdravljam sve i nadam se da idu bolji dani. Kada ljudi kažu da se ovim vraćaju devedesete, meni se čini da previđaju da upravo taj režim koristi sve one prljave metode sijanja međuetničke i međuverske mržnje kao u 90-ima, samo je promenio boje. A ja s druge strane ne čujem ništa osim pomirljivih poruka. Tako da je bitno ovih dana ne nasedati na dizanje tenzija jer to nikome ne ide u korist osim odlazećoj vlasti koja tu retoriku koristi već godinama.
Mogli smo se brže proslaviti, ali po cijenu obraza
Poznat si po tome što jasno i glasno iznosiš svoje političke stavove, koji se često kose s dominantnim, da li ti se dešavalo da zbog toga upadaš u sukobe s kolegama muzičarima, fanovima, da to utiče na bend?
Ma ne, s fanovima nikad, s kolegama, posebno starijim je bilo nesuglasica, a što se benda tiče, sigurno da smo stavovima zatvorili mnoga vrata medija i fondova koji bi nas brže proslavili, ali po cenu obraza. Većinu bendova domaćeg rokenrola 80-ih i 90-ih poštujem i volim muzički, mnogi su uticali na nas, ali politički sam nekad na suprotnim stavovima od te generacije koja je stasavala u vreme skidanja Slobe. Ja sam odrastao u vremenu privatizacije, pljačke i izdaje zemlje, gubljenja suvereniteta i opšteg napada na identitet i imovinu naroda, i ne mogu da budem na nekim proevropskim pozicijama individualnih sloboda kada se iza tih parola kriju politike koje su mi uništile zemlju koju volim i kada je očigledno da nam je upravo Evropa ovakvu poziciju unapred odredila. Ljudi su valjda zamišljali da će ovo postati Švajcarska, a ne izvor sirovina i jeftine radne snage na periferiji EU.
( Stefan Strugar )