Istraživanje EU: Jedan od osam smrtnih slučajeva povezan sa zagađenjem - Crna Gora na crnoj listi

U izvještaju se navodi i da su siromašnije zajednice najgore pogođene zagađenjem

32083 pregleda7 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Jedan od osam smrtnih slučajeva u Evropi ima veze sa zagađenjem životne okoline, a situacija je najgora na Balkanu, navodi se u novom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine Evropske unije (EU).

Zemlje sa procentualno najvećim brojem smrtnih slučajeva zbog zagađenja su Albanija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora i Srbija, piše u izveštaju.

Kako se navodi, vazdušno zagađenje, zagađenje bukom, loš kvalitet vode i izloženost hemikalijama uzrok su 13 odsto svih smrtnih slučajeva.

U izveštaju se navodi i da su siromašnije zajednice najgore pogođene zagađenjem.

„Potrebna je snažna reakcija kako bi se zaštitili najranjiviji", navodi iz EU Agencije za zaštitu životne sredine (EEA).

Virginijus Sinkevičijus, komesar EU za zaštitu životne sredine, kaže da „postoji jasna veza između stanja okoline i zdravlja ljudi".

„Svi moraju da razumeju da brigom o našoj planeti ne čuvamo samo ekosistem, već i ljudske živote", dodao je.

Situacija najgora na Balkanu

U izvešaju se navodi da postoje "jasne razlike" između Istočne i Zapadne Evrope.

„Teret bolesti prouzrokovanih zagađenjem nejednako je podeljen u Evropi", navodi se u izveštaju.

„Procenat smrtnih slučajeva povezanih zagađenjem ide od devet odsto u Norveškoj i na Islandu, do 23 odsto u Albaniji i 27 odsto u Bosni i Hercegovini".

Kada je reč o zemljama Evropske unije, najgora je situacija u Rumuniji, gde je 19 odsto smrtnih slučajeva povezano sa zagađenjem.

Među zemljama koje su takođe pogođene su Crna Gora, Severna Makedoniji i Srbija, ističe se.

„Siromašne zajednice se uglavnom bore sa trostrukim teretom - siromaštvom, slabim kvalitetom životne okoline i slabim zdravljem ", navodi se u izveštaju.

„Istočna i jugoistočna Evropa su siromašnije i zagađenije od ostatka Evrope, pre svega zbog čestica u vazduhu nastalih sagorevanjem čvrstih goriva koja se koriste za grejanje i kuvanje".

Iz EEA navode da bi „zeleni i plavi prostori" trebalo da budu prioritet jer „hlade gradove tokom toplotnih talasa, sprečavaju poplave, smanjuju buku i pospešuju biodiverzitet".

Takođe se navodi da bi saobraćaj trebalo smanjiti, kao i korišćenje fosilnih goriva.

Šta još piše u izveštaju?

Izveštaj EEA opisan je kao „značajna procena zdravlja i životne sredine" u Evropi.

U njemu se navodi da su faktori zagađenja okoline 2012. uticali na 630.000 smrtnih slučajeva u Evropskoj uniji.

To je poslednja godina za koju su dostupni podaci.

Zagađenje vazduha je dovelo do 400.000 smrtnih slučajeva, a zagađenje bukom do 12.000.

Ostali su povezani sa ekstremnim vremenskim uslovima, poput toplotnih udara.

„Ljudi su izloženi brojnim rizicima u isto vreme - zagađenju vazduha, zagađenju bukom, kao i hemikalijama, što zajedno čini jak udar na zdravlje", navodi se.

Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) navode više miliona ljudi svake godine umre od posledica zagađenja vazduha.

Takođe, oni ističu da je zagađenje vazduha odgovorno za trećinu smrti od moždanog udara, raka pluća i srčanih bolesti.

U drugom izveštaju SZO se navodi da zagađenje bukom dovodi do srčanih problema, tako što podiže krvni pritisak i dovodi do stresa.

Poslednji izveštaj EEA istraživao je i koje zajednice su pogođene.

„Siromašniji ljudi su nesrazmerno izloženiji vazdušnom zagađenju i ekstremnim vremenskim uslovima, poput toplotnog udara i ekstremne hladnoće", navodi se.

„To ima veze sa mestom gde žive, rade i idu u školu, što je često u urbanim naseljima blizu prometnih saobraćajnica".

Ipak, u izveštaju postoje i neki pozitivni nalazi.

Kako navode, broj smrtnih slučajeva povezan sa zagađenjem vazduha pao je sa milion, koliko je iznosio 1990. godine, a navodi se i da je kvalitet vode u većem delu Evrope uglavnom dobar.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk