Žene u policiji žale se i na seksualno uznemiravanje
Ispitanice iz Uprave policije tvrde da kolege manje vrednuju njihov rad i da u manjoj mjeri mogu da iskažu svoje mišljenje bez posljedica, nego što je to slučaj sa muškarcima, pokazalo istraživanje
Žene zaposlene u Upravi policije (UP) više se suočavaju sa problemima usklađivanja materinstva sa karijerom, a ne mali broj je istakao i problem seksualnog uznemiravanja na poslu.
To su, između ostalog, rezultati istraživanja o rodnoj ravnopravnosti u toj instituciji.
Uprava policije sprovela istraživanje uz podršku Centra za integritet u sektoru odbrane Kraljevine Norveške (CIDS).
Istraživanje predstavlja važan dio “Analize postojećeg stanja i preporuka za poboljšanje rodne ravnopravnosti u Upravi policije”.
U UP na čijem je čelu Veselin Veljović, zaposleno je 4.595 muškaraca i žena, a u istraživanju je učestvovalo njih 12,5 odsto, odnosno 575 ispitanika i ispitanica.
Gotovo 80 odsto ispitanika činili su muškarci, što je, navodi se u istraživanju UP, očekivan rezultat, jer je procenat žena zaposlenih u toj upravi samo 14,54 odsto.
Kada se posmatra ukupan uzorak, najveći broj ispitanika/ca obavlja poslove uniformisane policije (59.2 odsto), 22,4 odsto kriminalističke policije, 7,6 odsto administrativne poslove...
Uprava policije sprovela je istraživanje uz podršku Centra za integritet u sektoru odbrane Kraljevine Norveške (CIDS) i ono predstavlja važan dio ‘Analize postojećeg stanja i preporuka za poboljšanje rodne ravnopravnosti u Upravi policije’”...
Kada se, međutim, analizira vrsta posla muškaraca i žena posebno, vidi se da je procenat ispitanica u uniformisanoj policiji samo 32 odsto, dok je procenat ispitanika čak 66 odsto.
Osim toga, dok 26 odsto ispitanica obavlja administrativne poslove, procenat muških ispitanika koji obavljaju iste poslove je samo tri odsto.
“Ovi podaci upućuju na razmišljanje o razlozima za postojanje ovakve nesrazmjere u vrsti policijskih poslova koje obavljaju žene u UP. Postojanje neravnopravnosti između muškaraca i žena takođe je vidljivo kod obavljanja rukovodećih poslova”, navodi se u istraživanju.
Više od polovine ispitanika/ca (55,9 odsto) zadovoljno je stanjem rodne ravnopravnosti u Upravi policije.
Kada se analizira opšta ocjena rodne ravnopravnosti, muškarci su značajno bolje ocijenili rodnu ravnopravnost u toj instituciji od žena.
4.595 muškaraca i žena zaposleno je u Upravi policije, a u istraživanju je učestvovalo njih 12,5 odsto, odnosno 575 ispitanika i ispitanica. Gotovo 80 odsto ispitanika činili su muškarci, što je, navodi se u istraživanju, očekivan rezultat, jer je procenat žena zaposlenih u toj upravi samo 14,54 odsto
Samo šest odsto ispitanica smatra da je rodna ravnopravnost zastupljena u potpunosti, a 24 odsto da je ona zastupljena u velikoj mjeri, što znači da je samo 30 odsto žena zadovoljno stanjem u toj oblasti.
Kada se detaljnije analiziraju odgovori ispitanika/ca, dolazi se do podatka da je oko tri četvrtine (76,2 odsto) zadovoljno aspektom rodne ravnopravnosti koji se tiče plata zaposlenih.
Oko dvije trećine (59,5 odsto) je u velikoj mjeri pozitivno ocijenilo jednake šanse za zapošljavanje. Ravnopravnost u oblasti karijernog napredovanja, međutim, predmet je podijeljenih mišljenja.
Ovdje se vidi da čak 33 odsto muških ispitanika nije uvjereno da bi žene trebalo da obavljaju rukovodeće poslove.
Kao najveći problem sa kojim se suočavaju žene u UP je usklađivanje materinstva sa karijerom.
Skoro polovina (48,27 odsto) ispitanika/ca smatra da je teže napredovanje u karijeri realan problem žena u policiji, a ukupno 17.71 odsto ispitanika/ca smatra da postoje određeni vidovi seksualnog uznemiravanja žena u UP. To su i bile ponuđene opcije za ocjenjivanje.
Postojanje neravnopravnosti između muškaraca i žena takođe je vidljivo kod obavljanja rukovodećih poslova, navodi se u istraživanju
Kada je u pitanju odnos rukovodilaca prema ženama, više od polovine ispitanika/ca (55,17 odsto) dalo odgovor da je odnos prema ženama veoma dobar.
Odgovori ispitanika/ca na pitanje o preprekama za veću zastupljenost žena u policiji pokazuju da je najviše zastupljena prepreka tradicionalnog shvatanja uloge žene u porodici i društvu, kao i predrasuda djelotvorno obavljanje policijskih poslova zavisi od sposobnosti za korišćenje prinude, dok su političke veze ocijenjene kao manje važan faktor.
Najveći broj ispitanika/ica (83.17 odsto) smatra da bi obezbjeđivanje boljih uslova koji bi omogućili ženama da lakše usklade porodične i profesionalne odnose zaista pozitivno uticalo na unapređenje rodne ravnopravnosti u UP, a više od 81,6 odsto je saglasno je da bi se zapošljavanjem većeg broja žena u policiji unaprijedila rodna ravnopravnost u toj instituciji.
Kolege manje vrednuju njihov rad
Mada sprovedeno istraživanje pokazuje da je percepcija rodne ravnopravnosti u Upravi policije generalno pozitivno ocijenjena od strane ispitanika/ca, primjetne su razlike u stavovima između muškaraca i žena.
“Žene zaposlene u Upravi policije niže su ocijenile postojanje rodne ravnopravnosti, posebno u pogledu zastupljenosti žena i mogućnosti napredovanja. Žene takođe smatraju da kolege manje vrednuju njihov rad i manjoj mjeri mogu da iskažu svoje mišljenje bez posljedica, nego što je to slučaj sa muškarcima”, navodi se u istraživanju.
( Miloš Rudović )