Ubistvo i Amazonija: Zločin koji otkriva tajne izolovanih plemena
Eksperti iz grupa koje se zalažu za prava domorodačkih naroda kao što je Survajval internešenel kažu da je krčenje Amazonskih šuma dovelo mnoga nekontaktirana plemena u opasnost od istrebljenja
Najživlja uspomena Moisesa Kampea na događaje od 9. septembra je jedan zvuk.
Bio je to tup udarac nekoliko sekundi pre nego što je on shvatio da se dogodilo nešto užasno.
Kampeov šef, cenjeni brazilski stručnjak za domorodačka pitanja Rieli Franciskato, ležao je nepomično na zemlji, pogođen u grudi strelom. Proglašen je mrtvim na putu do lokalne bolnice nekoliko minuta kasnije.
Strelu je ispalila grupa brazilskih Indijanaca primećenih u blizini jedne farme u Seringueirasu, gradiću od manje od 13.000 stanovnika u Rondoniji - jednoj od devet brazilskih država preko puta kojih se šire Amazonske prašume.
- Čovek koji je upoznao najizolovanije pleme na svetu
- Poslednji preživeli: priča o „najusamljenijem čoveku na svetu“
- Da li je krčenje šuma rasplamsalo požare u Amazoniji
Gradić je lociran duboko u prašumi. Porto Veljo, najbliži urbani centar, nalazi se 500 kilometara odatle.
Ovaj ruralni gradić jedno je od mnogih naselja oko domorodačkog rezervata poznatog kao Uru-Eu-Vau-Vau.
To je mesto za koje se zna da ga naseljava devet različitih plemena - uključujući pet grupa klasifikovanih kao „nekontaktirane".
Izolacija
Franciskato je pratio jednu grupu primećenu blizu farme u sklopu rada za agenciju za domorodačka pitanja brazilske vlade po imenu Funai.
On je bio lider jedne od radnih grupa čiji je zadatak bio da nadgleda i štiti zajednice kao što je ova.
„Ti domoroci možda nikada neće saznati da je Rieli bio je jedan od najvećih branilaca domorodačkih prava u Brazilu", kaže Kampe za BBC.
Za razliku od zemalja kao što su Sjedinjene Američke Države i Meksiko, Brazil i neke druge južnoameričke zemlje imaju veliki broj domorodačkih naroda klasifikovanih kao „nekontaktirani" - plemena koja nisu imala miroljubive kontakte ni sa kim.
To bi mogli da budu čitavi narodi ili manje grupe već kontaktiranih plemena.
Procenjuje se da postoji više od 100 ovakvih grupa širom sveta, a više od polovine locirano je u regionu Amazonije.
Oni žive bez održavanog kontakta sa susedima i čitavim ostatkom sveta.
O njima se malo zna, uključujući i njihov broj, pa i jezik kojim govore.
Nagađanje naprosto nije opcija, pošto Brazil ima više od 305 poznatih domorodačkih grupa i 274 različitih jezika.
Toliko se malo zna o grupi za koju se smatra da je ubila Rielija Franciskata da ju je Funai opisao samo kao „izolovani ljudi sa reke Kautario".
Nažalost, više je nego verovatno da su pojedinci na koje je on naleteo u Seringueirasu imali neke loše uspomene na ranije susrete sa spoljnim svetom.
„Te ljude non-stop maltretiraju lovci, drvoseče i farmeri. Oni ne mogu da znaju ko ih ugrožava, a ko ne", objašnjava Moises Kampe.
„Videli su nas i mislili su da smo nekakvi agresori. Ne možemo njih da krivimo za ono što se desilo."
Rizik od istrebljenja
Kampe ne preteruje u svojoj tvrdnji.
Eksperti iz grupa koje se zalažu za prava domorodačkih naroda kao što je Survajval internešenel kažu da je krčenje Amazonskih šuma dovelo mnoga nekontaktirana plemena u opasnost od istrebljenja.
Sukobi sa upadačima ogromna su pretnja sa kojom se suočavaju ove grupe.
„Čovek od rupe"
Upečatljiv primer je slučaj „Čoveka od rupe".
To je jedan od nadimaka koje koriste zvaničnici i mediji u Brazilu da opišu čoveka koji se od 1996. godine smatra jedinim preživelim iz nekontaktiranog plemena.
On je taj nadimak stekao zahvaljujući tehnici kopanja rupe u koju hvata životinje - ne zna se čak ni kojim jezikom govori.
- Amazonija nije bitna samo ljudima koji žive u ovoj regiji
Druga pretnja po te domorodačke grupe je uništavanje staništa, što utiče na njihove izvore hrane.
Od 2014. godine, pleme poznato po izolovanom načinu života po imenu Maško-Piro, više puta je zašlo dalje izvan svoje teritorije.
Tokom jedne od tih prilika, otvoreno su se raspitivali za nestanak divljih svinja, što je jedan od njihovih glavnih izvora hrane.
„Nekontaktirana plemena najugroženiji su narodi na planeti", kaže Sara Šenker, više istraživačica Survajval internešenela.
„U Amazoniji, čitava stanovništva domorodačkih naroda dovedena su na ivicu postojanja."
Priče za laku noć
Moises Kampe je i sam član brazilskog domorodačkog plemena.
Njegovo prezime potiče od imena njegovog plemena, Kampe, koje je odavno integrisano.
Kampe priča za BBC preko Vocapa o smrti Rielija Franciskata na tečnom portugalskom.
On je odrastao slušajući priče za laku noć njegovog dede i bake o „ljudima koji još žive u šumi", i to mnogo godina nakon što su druga plemena već stupila u kontakt sa belcima.
Njihov mitski status pojačan je razočaranjem u integrisani život.
Brazilska domoročka plemena su neproporcionalno pogođeni društveno-ekonomskim problemima.
Prema poslednjem brazilskom popisu (2010), iako čine svega 900.000 ljudi od stanovništva zemlje koje broji 209 miliona, skoro 20 odsto njih živi u ekstremnom siromaštvu.
Među opštim brazilskim stanovništvom, proporcija ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu je 6 odsto.
Nekontaktirana plemena ostaju misterija za Kampea, jer nikad u životu još nije sreo nijednog „nekontaktiranog" - čak i onog dana kad je ubijen njegov šef, strela je stigla neprimećena iz šume.
Politika „bez kontakta"
Glavni razlog zašto ova misterija opstaje toliko dugo je zato što, od kraja osamdesetih naovamo, Funai primenjuje politiku „bez kontakta", koja je okončala decenije vođenih susreta sa izolovanim domorodačkim plemenima.
„Kao prvo, mi možemo da budemo veoma opasni po domorodačke narode tako što ćemo im biti suviše blizu", kaže u video-pozivu sa BBC-jem Sidni Posuelo, bivši predsednik Funaija.
„Ali glavno pitanje ovde je da nemamo prava da se mešamo u način na koji ti ljudi žive."
Posuelo (80) je najpoznatiji brazilski „sertanista" - tip stručnjaka za domorodačka plemena koji je mešavina antropologa, avanturiste i aktiviste za njihova prava.
U prošlosti, on je učestvovao u ekspedicijama koje su se završavale prvim susretom sa sedam prethodno nepoznatih plemena.
Ali Posuelo je poznat i kao čovek koji je promenio pravila za kontakt sa njima.
Glavna smernica je da nekontaktirana plemena moraju prvo da budu nadzirana kako bi timovi sakupili što više informacija o njihovoj teritoriji i običajima - to uključuje praćenje njihovih tragova i istraživanje gde su viđeni.
Ali kontaktiranje je uglavnom zabranjeno, sem ukoliko inicijativu za njim ne pokrenu sami domorodački narodi.
Jedan od nekoliko izuzetaka je ostavljanje za sobom sekira i mačeta - one su veoma korisni pokloni za plemena koja se oslanjaju na lov-sakupljanje i poljoprivredu malih razmera.
Pretnja obične prehlade
„Jeste, praktično smo okončali osećaj lične slave prilikom kontaktiranja grupa koje ponekad žive onako što su živeli njihovi preci pre dolaska evropskih osvajača u 16. veku", kaže Posuelo.
- Pedeset godina moćne fotografije
- Misteriozne fotografije sa buvljaka
- Brazil odbija novac Grupe 7 za Amazoniju
„Ali ako istinski želimo da zaštitimo te ljude, moramo da ih ostavimo na miru."
„Kontakt je u retkim slučajevima nešto od čega domorodački narodi imaju koristi. Svaki put kad se on dogodi, oni izgube delić svoje kulture", dodaje on.
Kao što je Posuelo naučio i sam tokom operacije sa jednim amazonskim plemenom 1979. godine, obična prehlada može brzo da se raširi i pobije ljude u ovim grupama, pošto oni nemaju redovan kontakt sa mnogim bolestima koje mi imamo - i stoga nemaju izgrađen imunitet.
„Ta epizoda iz 1979. godine potpuno me je navela da promenimo način rada sa nekontaktiranim plemenima. Preduzeli smo sve mere predostrožnosti, ali domoroci koji su se sreli s nama i dalje su se zarazili, a neki do njih su umrli za nešto više od 24 sata."
U vreme pandemije Kovida-19, taj presedan je još važniji.
Postoji još jedan upečatljiv argument u korist povećane zaštite nekontaktiranih plemena: veliki broj studija pokazao je da su domorodačka zemljišta najmanje raskrčene oblasti Amazonije.
„Oni su pravi zaštitnici prirode", kaže Sara Šenker iz Survajval internešenela.
„Oni su pravi eksperti za prezervaciju. To je njihov život i oni doprinose blagostanju planete u celini."
Neprijateljski nastrojena administracija
Međutim, ultradesničarski predsednik Brazila Žair Bolsonaro, koji je na vlast došao u januaru 2019. godine, javno je izrazio podršku većoj komercijalnoj eksploataciji Amazonije.
A ta politika obuhvata i domorodačke teritorije.
Otkako je on preuzeo vlast, grupe za domorodačka prava prijavile su povećanje broja incidenata sa domorodačkim narodima u ruralnim oblastima.
Predsednik je isto tako obećao da neće biti novih zaštićenih rezervata „dok god je on na vlasti".
Bolsonarova vlada je čak prebacila odgovornost donošenja odluka o odobravanju statusa domorodačkog zemljišta sa Ministarstva pravde na Ministarstvo poljoprivrede - što je zamena koju je Vrhovni sud kasnije poništio.
Druga kontroverzna odluka bila je da se naimenuje bivši evangelistički misionar da vodi Funaijevo odeljenje za nekontaktirana plemena.
- Nekim plemenima treba pomoć
Rikardo Lopes Dias radio je u Amazoniji u sklopu vrlo kritikovanog programa preobraćanja domorodačkog stanovništva u hrišćanstvo koji je finansirala jedna američka organizacija.
Nekontaktirana plemena zaslužuju zaštitu, a ne novi proces kolonizacije", rekla je ona ranije za BBC Džoenija Vapiksana, jedina domorodačka poslanica u aktuelnom kongresu Brazila.
„Mora da je nešto ozbiljno pošlo po zlu"
Rieli Franciskato je bio slavna ličnost u Seringueirasu, gradiću blizu mesta gde je umro.
On se sprijateljio sa meštanima u pokušaju da očuva mir među farmerima i domorodačkim stanovništvom.
Njegova poznanstva uključivala su roditelje osamnaestogodišnje Duliane Pereire, vlasnike male farme blizu granice sa rezervatom.
Duliana je bila ta koja je videla grupu 9. septembra, dok su ovi lutali kroz komšijsko zadnje dvorište.
„Moji roditelji žive ovde više od 25 godina i nikad nisu videli izolovane domoroce", rekla je ona za BBC.
„Vikali smo na njih u pokušaju da ih oteramo."
„Nismo znali da li će se drugi ljudi sukobiti sa njima ili ne", dodala je ona.
Zabrinutost
Vest o Rielijevoj smrti šokirala je Dulianu, naročito zato što su ona i njen otac bili ti koji su uzbunili vlasti. Ali čini se da je ona više zabrinuta kakve će posledice po Seringueiras imati dalji upadi.
Lokalne vlasti zamolile su javnost da se uzdrži od kontakata sa domorodačkim plemenom ako se vrate i upozorile da, prema brazilskom zakonu, osoba koja je ubila eksperta nije podložna krivičnom gonjenju ukoliko policija zaključi da potiče iz nekontaktirane domorodačke grupe.
„Mora da je nešto ozbiljno pošlo po zlu u šumi pa da ti domoroci dođu čak ovamo, ali neke moje komšije to vide kao najobičniji nezakoniti upad na njihovo imanje", kaže ona.
„Šta će ljudi učiniti ukoliko domorodačko stanovništvo nastavi da se vraća?"
Rieli Franciskato, žestoki borac za prava domorododačkih plemena, umro je dok se starao o tome da ne dođe do eskalacije nasilja.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )