SlavicMisery, predrasude i Balkan: Kako i zašto se Britanac bori protiv predrasuda o Slovenima

Kako bi ličnosti zaslužile pažnju autora stranice Džona Bilsa, moraju da ispune tri osnovna uslova - da su slovenskog porekla, da su mrtve i da su za života bile zaslužne građanke i građani

5804 pregleda0 komentar(a)
Foto: BBC
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

„Šta možemo da kažemo o Tesli, što nije već rečeno? Ne, ne govorim o onom tipu [Elonu] Masku i njegovim šašavim automobilima i navici da se viđa sa više od deceniju mlađim devojkama, o Bože, ne. Govorim o srpskom pronalazaču koji je izmislio XX vek, Električnom Isusu, velikom ludom naučniku koji je izumeo struju".

Ovako započinje objava o Nikoli Tesli na Instagram profilu Slavic Misery (Slovenska beda), posvećenog pričama o istaknutim Slovenima, koji iz dana u dan ima sve više pratilaca.

Kako bi ličnosti zaslužile pažnju autora stranice Džona Bilsa, moraju da ispune tri osnovna uslova - da su slovenskog porekla, da su mrtve i da su za života bile zaslužne građanke i građani.

„Želim da poljuljam zapadni stereotip o slovenskom delu Evrope kao sivom, depresivnom i džangrizavom i da pokažem ljudima koliko su Sloveni neverovatni kroz zabavne priče o istorijskim ličnostima, nasuprot ozbiljnom tonu istorijskih udžbenika", kaže za BBC na srpskom Bils, koji je odrastao u britanskom Velsu.

Odakle uopšte takav stereotip u očima zapadnjaka?

„Koren takvog stava, nećete mi verovati, potiče iz doba renesanse - vuče se još od kraja srednjeg veka", tvrdi za BBC na srpskom sociolog Đokica Jovanović i dodaje da je upoznavanje sa konkretnim primerima „jedan od najvažnijih uslova za prevazilaženje predrasuda".

Od cara Simeona do Bate Živojinovića

„Liči na vladara, zar ne? Simeon I Veliki bio je bugarski Veliki Tatko od 893. do 927, tip koji je raširio Bugarsku do njenih najvećih granica i osnovao najmoćniju državu u krajevima koje danas nazivamo Istočnom Evropom", piše Bils u jednom od popularnih postova na Instagram stranici.

Od srednjovekovnih vladara do savremenih filmskih zvezda, od naučnica preko ratnih heroina do spisateljica i arhitektkinja, Bils kaže da ga inspirišu istorijske ličnosti čije su „lične priče i ideali - kao u slučaju Lepe Radić i Stevana Filipovića - nadživeli njihovo vreme".

„Hrabrost ili genijalnost tih ljudi - bilo da su pisci, diplomate, zemljoradnici ili ribari - koje su pokazali me je zaprepastila i jednostavno sam želeo da te priče podelim sa onima koji ih možda nisu čuli", ističe Bils, koji po slovenskim zemljama putuje od 2010. i za sobom ima četiri putopisne i ilustrovane knjige.

Tu su priče o prvoj srpskoj arhitektkinji Jelisaveti Načić, Desanki Maksimović, Mihajlu Pupinu i brojnim drugim bosanskim, hrvatskim, crnogorskim, makedonskim, slovenačkim, poljskim i češkim istorijskim ličnostima.

On objašnjava da je Instagram nalog nastao kao njegov pokušaj da priče iz njegove knjige IAn Illustrated History of Slavic Misery (2017), stignu do što većeg broja ljudi.

Knjigu je ilustrovala Beograđanka Aleksandra Tosman.

„Napisao sam je jer sam primetio da recimo u Velsu, gde sam se rodio i išao u školu, ljudi često zasnivaju stavove na predrasudama o zemljama širom sveta, ali nekako je to naročito izraženo kada se radi o slovenskim zemljama, onome što mi na Zapadu zovemo zbirnim imenom Istočna Evropa", kaže Bils.

„Često sam imao prilike da čujem razne negativne predstave o ovom delu sveta, recimo da ljude na Balkanu zamišljaju kao gomilu snažnih, mačo muškaraca, ponekad nasilnih, koji nikada ne gase cigaru".

A onda je krenuo na putovanje i proveo neko vreme živeći u Beogradu, Mostaru, Ljubljani i Pragu.

U Srbiji se, dodaje, brzo uverio da „nisu svi kao iz filmova sa Batom Živojinovićem".

„Nisam ja neka majka Tereza", kaže Bils, „ja sigurno imam svoje predrasude, ali me je u stvari interesovalo da sagledam te ljude o kojima sam svašta čuo iz drugog ugla - kao ljudska bića".

Odakle na Zapadu takva slika o Slovenima?

Kako za BBC na srpskom objašnjava sociolog Đokica Jovanović, predrasude o takozvanoj Istočnoj Evropi „potiču još iz doba renesanse, kroz koju su zapadne zemlje prošle, a istočne nisu".

„Dok je Zapadna Evropa baštinila tradiciju slobodnih gradova - od Birmingema do Dubrovnika - koji su trgovali i komunicirali sa drugima, Istočna Evropa bila je udaljena od takvog emancipatorskog procesa", navodi Jovanović.

Kako se društvene mreže koriste za prodaju droge

Međutim, dodaje sociolog, „ideali koji su zapadnjaci stavili u centar za vreme renesanse, kada se oslobađaju kreativne mogućnosti, postale su koren i pojedinih negativnih pojava, kao što je rasizam - koji se ukorenio, između ostalog, zahvaljujući antičkim kipovima i ideji o tome kakvo treba da bude čovekovo telo".

On dodaje u sociologiji da ima različitih teorija o tome zašto su razlike između Zapada i Istoka tako velike,

Izdvaja pristup sociologa Hansa Kona.

„On je četrdesetih godina prošlog veka zastupao tezu da je Zapadna Evropa na trgovcima i zanatlijama konstituisala nezavisnog građanina, koji je postajao svestan sopstvenog ekonomskog interesa u poretku, čije zadovoljenje nije uvek bilo u skladu sa moralnim načelima".

„Od tog građanstva, u Zapadnoj Evropi su nastale političke nacije, a u Istočnoj Evropi kulturne nacije, gde su pesnici i umetnici konstituisali naciju, a ne političari", priča Jovanović.

Bils ističe da su njega privukle priče o upravo takvim ljudima.

„Zamislite da ste intelektualni heroj Alberta Ajnštajna", piše Bils u postu o srpskom fizičaru i astronomu Ruđeru Boškoviću.

On navodi da posebno voli da čita slovensku poeziju, pa je pesnikinjama i pesnicima posvetio nekoliko postova.

„Knjige, braćo, knjige - a ne zvona i praporci"

Bils ističe da škola gde je, kako kaže, učio „mnogo o istoriji Velike Britanije, a malo o drugim narodima", i kaže da nije zadovoljila njegovu radoznalost.

„Mislim da bi mi bilo zanimljivije da sam imao prilike da više učim o drugim narodima, moje školsko obrazovanje je bilo poprilično britanocentrično, mislim da je to deo problema kada su u pitanju predrasude", ocenjuje.

Jovanović smatra da „ni na Istoku ni na Zapadu školski program ne otvara oči ljudima, ne govori im da postoje razni svetovi, koji po vrednosti nisu inferiorni, već su samo drugačiji", navodi.

„Nažalost, obrazovni sistemi samo regenerišu određenu ideologiju, sistem vrednosti i sa njim sistem predrasuda", kaže i dodaje da je „pitanje koliko su i znanja koja imamo jedni o drugima na osnovu istorijskih udžbenika zasnovana na činjenicama, a koliko na predrasudama".

Buktjuberi i bukstagrameri

Jovanović zaključuje da se i u Americi i u Rusiji, „naročito od raspada SSSR, akcenat stavlja na kulturnu suprematiju u odnosu na drugu stranu".

„I na Zapadu i na Istoku imate politiku organizovanog zaborava drugoga, to je strašno i može da vodi samo u kič predstava o svetu, sebi i drugome", zaključuje sociolog.

Bils dodaje da su mu putovanja „mnogo pomogla" i primećuje da su „se neke predrasude ispostavile kao tačne, a druge kao potpuno pogrešne", ali da je i to proizvod stvari koje je on lično doživeo na tim putovanjima.

„Na kraju krajeva, sve je to do konkretnih ljudi koje sam upoznao i situacija koje sam iskusio", zaključuje.

On primećuje da na Instagram profilu, iako je na engleskom i namenjen zapadnoj publici, ima najviše ljudi sa Balkana.

„To mi je vrlo simpatično i interesantno", ističe.

Da li misli da je to uspeo da razbije poneku predrasudu?

„Nisam siguran i ne volim da mislim da je ovo što radim ne znam kakav prosvetiteljski radi", kaže Bils.

„Ali drago mi je kad vidim da su se ljudima u glavi zakotrljali klikeri".

Pogledajte Slavic Misery na Instagramu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk