Crna Gora u recesiji i pred dubokom ekonomskom krizom
Pad ekonomije za april, maj i jun 20,2 odsto. Podatak za jul, avgust i septembar Monstat će objaviti tek u decembru, ali je već jasno da će i on biti negativan
Bruto-domaći proizvod (BDP) Crne Gore pao je u drugom kvartalu ove godine (april, maj, jun) za 20,2 odsto, podatak je Uprave za statistiku (Monstat).
Ovo znači da je Crna Gora na pragu duboke recesije, odnosno da se slična stopa pada ekonomije može očekivati i u trećem kvartalu, da će godišnja stopa pada biti iznad 10 odsto i da će javni dug na kraju godine biti oko 90 odsto BDP-a.
Recesija je kada država ima pad BDP-a u dva uzastopna kvartala. Monstat će podatke za treći kvartal saopštiti u decembru, ali je već jasno da je Crna Gora u recesiji.
Prema ekonomskoj teoriji, godišnji pad BDP-a iznad 10 odsto naziva se depresijom, a za oporavak ekonomije nakon tolikog pada potrebno je najmanje pet godina da bi došla na pretkrizni period.
Novi rebalans
Ovaj pad značajno je veći od projekcija dosadašnje Vlade, tako da će i javne finansije biti više ugrožene nego što je očekivano. Zbog toga je potreban i rebalans ovogodišnjeg budžeta i novi plan ekonomske i fiskalne politike, što su iz nove vlasti i najavili.
Premijer Vlade u odlasku Duško Marković kazao je juče da je njegova želja da se nova Vlada konstituiše što prije.
“Problemi su veliki. Pandemija koronavirusa razara ekonomsko biće i tkivo Crne Gore. Neophodno je da se nova Vlada odmah uhvati u koštac sa tim. To ne može da radi Vlada na čijem sam čelu jer je u tehničkom mandatu, ali obezbjeđujemo funkcionalnost institucija”, kazao je Marković.
Crna Gora je u ovu krizu ušla se velikim javnim dugom od 65 odsto BDP-a koliko je bio na kraju prošle godine i sa visokim porezima na dodatu vrijednost, na dohodak, akciza... tako da su ograničene mogućnosti nove vlasti da se protiv krize bori zaduživanjem ili da kasu puni povećanjem poreza.
Podaci Monstata o obračunu BDP-a za drugi kvartal pokazuju da je do ovolikog pada došlo zbog smanjenje lične domaće potrošnje i nižeg izvoza roba i usluga.
Pad potrošnje i izvoza usluga
Domaća potrošnja u istom kvartalu prošle godine iznosila je 906 miliona eura, a sada je pala na 764 miliona. Ona obuhvata potrošnju unutar države, a na njen pad uticalo je smanjenje prometa u trgovini i ugostiteljstvu, koji su u aprilu i maju bili dijelimično zatvoreni, kao i potrošnje turista kojih skoro da nije ni bilo u ovom periodu.
Izvoz roba i usluga smanjen je sa prošlogodišnjih 473 miliona eura na 201 milion eura. Ovdje se osim izvoza robe, nalaze i sve usluge koje su naručene i plaćene iz inostranstva, odnosno najznačajniji dio prometa inostranih turista, kao i prodaja nekretnina strancima.
Negativni uticaj na BDP-a imao je i pad bruto investicija u osnovna sredstva koji je sada iznosio 273 miliona eura, a u istom periodu prošle godine je iznosio 381 milion eura. Na ovo je uticao pad likvidnosti privrede, ali i uzdržanost da u periodu krize zbog neizvjesnosti investiraju u razvoj.
Pad BDP-a bio bi i veći da u ovom periodu nije došlo do značajnog smanjenja uvoza roba i usluga i rasta potrošnje države. Podaci Monstata pokazuju da potrošnja države nije pala u periodu krize već da je imala simbolični rast sa 216 na 225 miliona.
Uvoz roba i usluga smanjen je sa 871 na 595 miliona, na što je uticalo smanjenje potrošnje turista koji u značajnim iznosima koriste hranu i piće iz uvoza.
Kada se saberu sve pozitivne i negativne stavke vrijednost ostvarenog BDP-a u drugom kvartalu ove godine iznosila je 900,5 miliona eura, dok je u istom periodu lani bila 1,15 milijardi.
Cijela Evropa u padu
Na cijelom evropskom kontinentu nijedna zemlja nije imala rast ekonomije, sve su bile u padu. Veći pad BDP-a u drugom kvartalu od Crne Gore, prema podacima koje je Monstat dobio od Eurostata, imale su samo Velika Britanija sa 22,8 odsto i Španija sa 22,1 odsto. Ove dvije zemlje bile su u problemima i prije izbijanja pandemije. Najmanji pad ekonomije u ovom periodu imali su Irska sa tri, Litvanija sa 4,2 odsto i Norveška sa 4,7 odsto.
Prosječan pad u državama EU iznosio je 14 odsto.
Od susjednih zemalja, čiji je BDP izmjeren u ovom periodu, Srbija je imala pad od 6,4 odsto, Sjeverna Makedonija 12,7 odsto, Slovenija 13 odsto i Hrvatska 15,1 odsto. Hrvatska ima sličnu zavisnost od turizma kao i Crna Gora, ali su imali blaže epidemiološke mjere zbog čega su imali turista iz zemalja EU i blaži pad ovih prihoda. Projekcije za Albaniju i BiH nisu objavljene, ali su procjene ranije bile povoljnije nego za Crnu Goru.
BDP lani rastao nešto više od projekcije Vlade
Monstat je juče objavio i konačne podatke o obračunu BDP-a za 2019. godinu, koji su nešto veći od Vladine projekcije.
Prema Monstatu, BDP je u prošloj godini iznosio 4,95 milijardi, dok je Vladina projekcija bila 4,9 milijardi. To znači da je prošle godine rast ekonomije iznosio 4,1 odsto umjesto očekivanih 3,8 odsto.
Buduća Vlada treba u dokumentima da izmijeni iznos BDP-a za prošlu godinu, kao i da koriguje projekciju za ovu godinu.
Ministarstvo finansija još nije saopštilo iznos javnog duga na kraju juna, iako je ranijih godina to najčešće rađeno početkom avgusta.
( Goran Kapor )