Srbija, Kosovo i Amerika: Gazivode ili "Jezero Tramp" - šta sve na Kosovu nosi američko ime

Odavanje počasti i znaci zahvalnosti američkim zvaničnicima nisu novost kada se radi o većinskom albanskom stanovništvu uslJed široke podrške nezavisnosti Kosova. Ali potez Srba, koji su prema Amerikancima imali uglavnom negativne stavove, pogotovo poslIJe NATO bombardovanja 1999. godine, izazvao je nemalo iznenađenje

11503 pregleda6 komentar(a)
Foto: BBC

Za razliku od poznate ljubavi Albanaca prema američkim političarima, sada, gotovo prvi put u novijoj istoriji, i Srbi sa Kosova hvale Amerikance.

Natpis „Jezero Tramp" i transparent zahvalnosti Srba američkom predsedniku Donaldu Trampu na mostu iznad jezera Gazivode na severu Kosova, oduševio je i specijalnog izaslanika SAD Ričarda Grenela.

Njegov tvit možda je i najava da ovo, možda, neće biti tek kurtoazna poruka, već i da će ovaj geografski pojam dobiti novo ime.

Odavanje počasti i znaci zahvalnosti američkim zvaničnicima nisu novost kada se radi o većinskom albanskom stanovništvu usled široke podrške nezavisnosti Kosova.

Ali potez Srba, koji su prema Amerikancima imali uglavnom negativne stavove, pogotovo posle NATO bombardovanja 1999. godine, izazvao je nemalo iznenađenje.

Bulevari u Prištini nose imena bivših američkih predsednika Bila Klintona i Džordža Buša, dok nekadašnja državna sekretarka Hilari Klinton može da se pohvali da je jedan butik u centru grada nazvan po njoj - i da prodaje odela po kojima je poznata.

„To je znak političke nezrelosti i fetišizacije i glorifikacije vlasti nezavisno od toga ko je danas u Americi vlastodržac.

„U ovom konkretnom slučaju (Jezera Tramp) mislim da se brkaju babe i žabe, što bi narod rekao", kaže za BBC na srpskom kosovski analitičar Beljulj Bećaj.

Ipak, ovakav odnos prema Amerikancima nije bio rezervisan samo za većinsko albansko stanovništvo.

Jedna od lepših ulica u centru Kosovske Mitrovice, gde žive uglavnom Srbi, već decenijama nosi ime ubijenog predsednika SAD Džona Kenedija - još iz perioda bivše Jugoslavije, podseća urednica portala Kossev Tatjana Lazarević.

„Mitrovica je bila kosmopolitski grad u kojem se negovala zapadna kultura, čak smo učili engleski kada se u većini škola učio ruski i nemački.

„Ovo sad, naravno, nema veze sa tim. Nisam sklona da verujem da su ljudi prirodno poželeli da promene ime jezeru koje se nalazi u srcu Ibarskog Kolašina, koji je gorštački kraj vrlo ponosan na istoriju i poreklo", kaže Lazarević za BBC na srpskom.

Lazarević u Vašingtonskom sporazumu, za koji kaže da su ga „ mnogi s pravom kritikovali" prepoznaje elemente dugoročnih američkih interesa koji su u direktnoj vezi sa suzbijanjem ruskog i kineskog uticaja na Balkanu.

Pre svih, pitanja energetike i 5G mreže.

„Amerikanci nisu napravili potpuni obrt - nisu prestali da Kosovo smatraju partnerom, ali su sad spremni i da izvrše pritisak na njih kako bi se došlo do nekih rešenja.

„To ne treba gledati samo kroz predstojeće izbore, već i na duži rok", ističe ona.


Šta sve na Kosovu već nosi imena Amerikanaca?

Pored velikih bulevara i brojnih spomenika, na Kosovu postoji i Američki univerzitet, razne američke bolnice, pa i srednje škole.

Neretko deca dobijaju američka imena.

I nekadašnji komandant NATO-a Vesli Klark ima ulicu u Prizrenu, a njegovo ime nosi i auto-škola iz Prištine.

Magistralni put je dobio i pokojni sin američkog potpredsednika Džozefa Bajdena - Bo Bajden.

Uglavnom su to političari iz redova demokrata u Americi dok je Tramp republikanac.


I Amerikanci su radili na promeni percepcije u Srbiji, kaže Marko Savković iz nevladine organizacije Fond za političku izuzetnost.

„Oni su se puno posvetili javnoj diplomatiji, kroz kampanju Vi ste svet, obeležavanjem stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata kada se srpska zastava vijorila nad Belom kućom.

„Simbolično, ali vrlo značajno - i to je prepoznato kod ljudi", kaže Savković za BBC.

Međutim, natpis kod jezera Gazivode smatra „pre marketinškim trikom."

„Verovatnije je da su isti ljudi koji su kačili transparente /ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu sad dobili nalog da napišu ovo za Trampa", napominje Savković za BBC.

On ocenjuje da u toj priči „ima mnogo dodvoravanja čim su obe strane spremne da promene ime jezeru koje već ima dva naziva".


Pogledajte video o tome Kako Srbi uče albanski, a Albanci srpski


Šta je objavio Grenel?

Beograd i Priština saglasni su da se jezero Gazivode ubuduće zove po Trampu, objavio je Grenel na Tviteru.

„Kako nazvati jezero koje za Kosovo i Srbiju predstavlja ozbiljnu prepreku uprkos kompromisu koji su osmislile SAD za pokretanje studije o izvodljivosti radi stvaranja radnih mesta i više energije za region… pa su se obe strane složile s novim imenom: Jezero Tramp", napisao je Grenel na Tviteru.

Beogradski mediji prethodno su objavili fotografije sa jezera Gazivode, brane i mosta sa transparentom na engleskom: „Predsedniče Tramp, kosovski Srbi zahvaljuju Vam na tome što donosite mir".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali su 4. septembra u Beloj kući u prisustvu Trampa sporazum o ekonomskoj normalizaciji kojim se predviđa, između ostalog, izrada studije o izvodljivosti podele energetskih resursa jezera Gazivode.

Srbi s Kosova i 2016. podržali Trampa

Ovo nije prvi put ni da Srbi s Kosova javno podržavaju Trampa. Njegova pobeda na predsedničkim izborima u severnom delu Kosovske Mitrovice slavila se i 2016. godine.

Meštani su se odmah po objavljivanju rezultata okupili i uzvikivali njegovo ime, a centru grada su postavljeni bilbordi sa slikama američkog predsednika i porukom: „Srbi su podržali".

Transparenti zahvalnosti Trampu su, kaže Tatjana Lazarević, i ovog puta na precizno odabrana mesta - ali se i dalje ne zna ko ih je postavio.

Most, koji bi takođe, mogao da ponese Trampovo ime, ranije se zvao Brnjački ili Ljubičićev most po generalu nekadašnje Jugoslovenske narodne armije Nikoli Ljubičiću koji je inicirao njegovu izgradnju.

Ovaj most preko jezera Gazivode jedan je od zaštitnih znakova opštine Zubin Potok, a nalazi se na dvomeđi Kosova i centralne Srbije.

„Pre vidim sličnost ovoga sa onim vozom iz Beograda što je krenuo oslikan ikonama, nego sličnost između inicijative da most nosi Ljubičićevo, pa sad Trampovo ime", dodaje Lazarević.


Možda će vas zanimati i priče o sporazumu iz Vašingtona:


Imitacija Albanaca

Zahvalnost američkom narodu i njihovoj državi koja postoji u albanskom narodu ne treba vezivati za vlastodršce, smatra Bećaj.

„Svako davanje imena predstavlja izraz nekog političkog stremljenja, da ne kažem dodvoravanja, ali ne može se porediti doprinos Klintona i Buša Kosovu sa Trampovim.

„On je jedan autoritarni vladar, koji donosi unilateralne odluke i ne zaslužuje da nešto nosi njegovo ime. Njegova adminstracija je prva koja je uslovljavala Albance, što je novi gest u odnosu na prethodne", napominje Bećaj.

Zato i ovu inicijativu sa srpske strane ocenjuje kao „imitaciju Albanaca u kontekstu promenjenih političkih okolnosti".

Ipak, pre svega, smatra analitičar, Beograd i Priština treba da dođu do međusobnog priznavanja i pronalaženja zajedničkog interesa, a ime jezera ili mosta je sporedno pitanje.

„Šekspir je rekao da `ruža ostaje ruža makar je nazvali drugim imenom`. Jezero ostaje tu gde je makar se zvalo i Trampovo", zaključuje Bećaj.


Srbija i Tramp

Prema nekim istraživanjima javnog mnjenja prethodnih godina, građani Srbije su naklonjeniji Rusiji i Kini, nego SAD i Evropskoj uniji, iako je EU najveći donator pomoći Srbiji.

Ali u poslednje vreme, a posebno posle sklapanja sporazuma Beograda i Prištine u Beloj kući u Vašingtonu uz prisustvo Donalda Trampa, stvari se, izgleda, menjaju.

Tramp je, doduše, i ranije osvajao simpatije nekih u Srbiji.

Tako je lider Srpske radikalne stranke i nekadašnji Vučićev partijski šef Vojislav Šešelj sa saradnicima i pristalicama šetao u majici sa likom Donalda Trampa 2016. godine, u znak protesta zbog posete tadašnjeg prvog potpredsednika SAD Džoa Bajdena Srbiji.

Tabloid „Informer", blizak vlastima u Srbiji, novembra 2016. godine zakupio je bilborde u Beogradu čestitajući Trampu na pobedi na predsedničkim izborima na kojima je pisalo: „Trampe, Srbine".


Šta kažu na Tviteru?

Mnoge je iznenadila odluka da jezero iznenada promeni ime, iako tu ideju nije potvrdio niko od ovdašnjih zvaničnika.

Neki su se tome i usprotivili, neki podržali, ukoliko je to put ka mir između dva naroda.

A bilo je i duhovitih komentara.


Dvanaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk