Izvoz pao 12 odsto, manja potrošnja vodi u novi krug krize

​​​​​Spoljnotrgovinska razmjena Crne Gore od januara do kraja avgusta ove godine iznosila je 1,61 milijardu i za 375 miliona ili 18,8 odsto je manja nego u istom periodu prošle godine, pokazuju jučerašnji podaci Uprave za statistiku (Monstat).

Izvoz Crne Gore je smanjen za 12,3 odsto na 230 miliona, dok je uvoz pao za 19,8 odsto na 1,38 milijardi.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi svega 16,7 odsto, a trgovinski deficit za ovih osam mjeseci iznosi milijardu i 150 miliona eura.

Smanjenje trgovinske razmjene znači da je došlo do pada potrošnje u Crnoj Gori, ali i zemljama gdje domaće kompanije izvoze. Manja potrošnja dovodi do pada prihoda u privredi i trgovinama, smanjenju zaposlenosti i nižim prihodima države.

Najznačajniji izvozni proizvodi Crne Gore su aluminijum, kojeg je izvezeno u vrijednosti od 40 miliona, dva miliona manje nego u istom periodu lani. Aluminijum čini skoro petinu ukupnog izvoza.

Drugi najznačajniji izvozni artikal su rude kojih je izvezeno za 32 miliona eura, pola miliona eura više nego za osam mjeseci prošle godine. Električne energije izvezeno je za 29 miliona eura, odnosno 13 miliona manje.

Sirovog drveta izvezeno je za 17,8 miliona eura, ili 1,2 miliona manje, dok je izvoz farmaceutskih proizvoda vrijedio 15 miliona i bio je za milion veći. Izvoz suhomesnatih i mesnih prerađevina iznosio je 9,2 miliona eura i bio je za 1,7 miliona veći nego u istom periodu prošle godine, dok je izvoz gvožđa i čelika pao sa 13,7 na 8,8 miliona eura.

Izvoz pića smanjen je sa 8,7 na 6,8 miliona eura, a duvanskih proizvoda je povećan sa 1,5 na 1,9 miliona eura, kao i povrća i voća sa 3,9 na 4,4 miliona eura.

Najznačajnija uvozna stavka je hrana, koje je iz inostranstva kupljeno za 260 miliona eura. Uvoz hrane je u ovom periodu lani vrijedio 316 miliona eura i smanjen je za 18 odsto, zbog velikog pada turističke potrošnje.

Uvezeno je i pića za 32 miliona eura, što je pad za 17 miliona eura, dok je uvoz duvanskih proizvoda smanjen sa 9,6 na 7,5 miliona.

Najveći pad imao je uvoz nafte i naftnih derivata, zbog smanjenje potrošnje usljed epidemioloških mjera i ograničavanja saobraćaja, manjeg broja turista, ali i pada cijena goriva u odnosu na isti period prošle godine. Uvoz nafte i njenih derivata za ovih osam mjeseci vrijedio je 74 miliona eura, dok je lani u istom periodu iznosio 140 miliona eura.

Najznačajnija uvozna stavka je hrana, koje je iz inostranstva kupljeno za 260 miliona. Njen uvoz je smanjen za 18 odsto, zbog pada turističke potrošnje

Uvoz električne energije smanjen je sa 43 na 29 miliona eura, koliko je u istom periodu i izvezeno električne energije. Medicinskih i farmaceutskih proizvoda uvezeno je za 78 miliona eura, što je za devet miliona više nego lani.

Uvoz gvožđa i čelika pao je sa 56 na 37 miliona, kao i obojenih metala sa 14 na 11 miliona. Uvoz ostalih proizvoda od metala pao je sa 76 na 65 miliona. Uvoz namještaja smanjen je sa 53 na 34 miliona eura, odjeće sa 52 na 40 miliona, obuće sa 26 na 20 miliona...

Uvoz automobila i kamiona manji za 31 odsto

Ukupan uvoz mašina, vozila i uređeja smanjen je sa 382 na 320 miliona. Najveći pad u okviru ove kategorije imao je uvoz drumskih vozila (automobili, kamioni...) sa 122 na 85 miliona, što je manje za 37 miliona eura ili 31 odsto.

Uvoz specijalnih industrijskih mašina pao je sa 39 na 31 milion, industrijskih mašina za opštu upotrebu sa 68 na 59 miliona, pogonskih mašina i uređeja sa 10 na šest miliona eura a telekomunikacionih aparata i uređaja sa 48 na 43 miliona. Rastao je jedino uvoz električnih mašina, aparata i uređaja sa 68 na 70 miliona eura, kao i mašina za obradu metala sa 2,4 na tri miliona eura.

( Goran Kapor )