Dvije slavne spisateljice protiv Lukašenka i Putina
Lukašenko je proglasio pobjedu na izborima 9. avgusta, uprkos protivljenju opozicije koja tvrdi da je prekrojio rezultate izbora
„Zašto ćutite?", piše u pismu. „Zašto se ne oglasite kad vidite kako gaze ovu ponosnu malu zemlju? Mi smo i dalje vaša braća."
Ovim rečima se beloruska književnica i nobelovka Svetlana Aleksijevič obratila kulturnoj eliti susedne Rusije, pozivajući je pruži podršku demonstrantima u njenoj zemlji.
Tražila je od njih da ubede Kremlj da ne pomaže Aleksandru Lukašenku, predsedniku Belorusije, čiji legitimitet osporavaju opozicija, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države.
- Ko je Aleksandar Lukašenko - „poslednji diktator u Evropi"
- U fotografijama: Protesti u Belorusiji - gnev demonstranata i vera u bolje sutra
- EU ne priznaje Lukašenka za predsednika Belorusije
Lukašenko je proglasio pobedu na izborima 9. avgusta, uprkos protivljenju opozicije koja tvrdi da je prekrojio rezultate izbora.
Evropska unija potom je saopštila da ne priznaje Lukašenka za predsednika Belorusije i to samo dan nakon što je on organizovao iznenadnu inaguraciju i položio predsedničku zakletvu čime je započeo svoj šesti mandat na toj funkciji.
Posle izbora njegovi protivnici počeli su da organizuju proteste, koji traju i danas.
Lukašenko je, posle nekoliko nedelja protesta, otputovao u Rusiju, odakle se vratio sa podrškom ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ta podrška izražena je u vidu kredita od 1,5 milijarde dolara i izjavom da je ruska policija spremna da reaguje ako se protesti otrgnu kontroli.
U međuvremenu, gotovo svi vodeći opozicioni političari su ili napustili Belorusiju i otišli u susedne zemlje ili su privedeni, poput Marije Kolesnikove.
Jedna od retkih koja je ostala i koja je na slobodi je upravo beloruska nobelovka Svetlana Aleksijevič.
Ona je poslednji od glavnih članova opozicionog Koordinacionog saveta još uvek na slobodi.
Evropski ambasadori i novinari posetili su je početkom septembra u njenom domu u Minsku pošto su nešto ranije „nepoznate maskirane osobe" pokušale da joj upadnu u stan.
Neustrašiva kritičarka Kremlja
U izvesnoj meri Svetlana Aleksijevič nije baš uspela u nameri da probudi ruske intelektualce.
Međutim, Aleksejevič nije ni potpuno ignorisana - Ljudmila Ulicka, jedna od najslavnijih ruskih spisateljica, odgovorila joj je javno.
Ulicka je izrazila divljenje prema demonstrantima i uverenje da će se ono kroz šta prolazi Belorusija jednog dana dešavati i u Rusiji.
Ruska književnica, inače velika Putinova kritičarka i zagovornica slobode govora, pričala je za BBC na ruskom o protestima u Belorusiji i njenim nadama za budućnost Rusije.
Ulicka je verovatno jedna od najcenjenijih ruskih spisateljica u svetu.
Osvojila je ruski Buker 2002. godine, nagradu Simon de Bovoar 2011. godine, a dodeljen joj je i orden francuske Legije časti.
Njeni romani su prevedeni na više od 25 jezika - najpoznatiji su „Jakovljeve lestve" i „Zeleni šator".
- Protesti u Belorusiji - suzavac, šok bombe, hapšenja i povici „fašisti, fašisti“
- „Pakao na Zemlji“ - pritvor u Belorusiji
- Belorusija: Počela hapšenja istaknutih opozicionih aktivista
Ipak, pored književnog uspeha Ulicka je poznata - i po tome je možda jedinstvena - po glasnoj i neustrašivoj kritici Kremlja.
I to važi za bilo koju vladu koju je Rusija imala proteklih decenija.
„Ne samo staljinizam, na niz lidera koji su usledili posle Staljina, na postsovjetsku, na Putinovu", kaže ona.
Ali ona može da zamisli svetliju budućnost.
Model za budućnost
Ulicka ne priča uvijeno.
Jasno je, kaže ona, da beloruski demonstranti ne mogu više da trpe Lukašenka, „opijenog vlašću, neobrazovanog i ograničenog".
Ona smatra i da bi ono što Belorusija trenutno doživljava moglo jednog dana da zadesi i Rusiju.
„Šaljem vam pozdrave od srca, želim vam zdravlja i snage, želim da živite u zemlji oslobođenoj od nesposobne i ogavne vlasti.
„A što se mene tiče, draga moja, sebi želim isto", kaže ona za BBC, citirajući deo pisma koje je napisala Aleksijevičevoj.
„Za nas (u Rusiji), događaji prethodnih nedelja u Belorusiji predstavljaju model za blisku budućnost. I to je dobar model", kaže ona.
Ona je pohvalila, kako je navela, dostojanstveno ponašanje demonstranata koji protestuju na ulicama Minska, iako beloruske vlasti zabranjuju okupljanja.
„Mirni protest, bez razbijanja izloga ili spaljivanja automobila, probuđen zbog zlog apetita vlasti, koju predstavlja netalentovani diktator", navela je ona.
Pogledajte: Demonstrant u Belorusiji pobegao policiji uskočivši u taksi
Ulicka kaže da su događaji u Belorusiji duboko dirnuli nju i njene prijatelje.
„Napeto pratimo sve šta se dešava", ističe.
„Znamo za hapšenja, znamo za nove, predivne lidere i svesni smo da je vaša zemlja doživela nešto što bi sutra moglo da se desi i u našoj zemlji."
Istrajna opozicija
Ulicka kaže da je ruskoj opoziciji dugo nedostajalo jedinstvo i da je zbog toga nije mogla da se efikasno suprotstavi vlastima.
I Belorusija se sa sličnim problemom mučila godinama, a pokušaji da se Aleksandar Lukašenko svrgne s vlasti tokom 26-godišnje vladavine propadali su u više navrata.
Međutim, sada se pojavio novi tip opozicije - čini se spontano - bez jednog istaknutog lidera i istrajniji, ali sa snažnom željom za promenom.
Ruska podrška je Lukašenku potrebna da bi se odbranio od ove nove pretnje po njegovu dugu vladavinu.
- Belorusija: Pet stvari koje možda ne znate o ovoj zemlji
- Tihanovskaja za BBC: Ako protesti utihnu, postaćemo „robovi“
- Kako je pesma stara 33 godine postala himna promene
Belorusija: Osnovne činjenice
Gde je Belorusija? Rusija joj je sused na istoku, a Ukrajina na jugu. Na severu i zapadu su joj Letonija, Litvanija i Poljska, članice EU i NATO.
Zašto je to važno? Kao i Ukrajina, ova zemlja od 9,5 miliona stanovnika nalazi se između dve vatre Zapada i Rusije. Predsednik Lukašenko, ruski saveznik, proglašen je „poslednjim diktatorom u Evropi".
On je na vlasti 26 godina, čuvajući veći deo ekonomije u rukama države i koristeći cenzuru i policijsku silu protiv protivnika.
Šta se tamo dešava? Nastao je ogroman opozicioni pokret, koji zahteva novo, demokratsko vođstvo i ekonomsku reformu. Lukašenkove pristalice tvrde da je njegova strogost održala stabilnost u zemlji.
Poslednja članica na slobodi
Aleksijevič je spisateljica i istraživačka novinarka, koja je 2015. godine dobila Nobelovu nagradu za književnost.
Prilikom saopštavanja dobitnika nagrade u Stokholmu, predsedavajuća Švedske akademije Sara Danijus nazvala je njeno pisanje „spomenikom hrabrosti i patnji našeg vremena".
Ona živi u Minsku, glavnom gradu Belorusije, i aktivna je u opozicionim protestima, koji su izbili nakon osporenih izbora 9. avgusta.
U pismu objavljenom na internetu ona je, kao poslednja članica Koordinacionog saveta beloruske opozicije koja se nalazi na slobodi, apelovala na pomoć međunarodne zajednice.
Njeni opozicioni prijatelji i saradnici, rekla je ona, „svi su u zatvoru ili su proterani iz zemlje".
Krajem avgusta beloruske vlasti su i nju pozvali na saslušanje, ali je kasnije puštena.
Grupa zapadnih diplomata pojavila se u stanu Svetlane Aleksijevič, nakon što je ona obavestila da da joj nepoznati ljudi zvone na vratima.
Ostali su sa njom dan i noć, deleći zajedničke fotografije sa spisateljicom na društvenim mrežama.
Ipak, ona ističe da hapšenja i zlostavljanja neće pokolebati opoziciju.
„Prvo su oteli našu zemlju, a sada otimaju najbolje među nama. Ali doći će stotine drugih i zauzeti mesta onih koji su odvedeni iz naših redova.
„Lukašenko kaže da neće da razgovara 'sa ulicom'.
„Ali ulice su pune stotina hiljada ljudi koji izlaze da protestuju svake nedelje i svaki dan. To nije ulica, to je čitava zemlja", navodi ona.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )