Jermenija i Azerbejdžan: "Bori se ili ideš u zatvor" – Sirijce šalju u rat

„Nisam znao da ćemo se boriti", kaže mi Abdulah (nije njegovo pravo ime) preko aplikacije za razmenu poruka.

Naš razgovor je isprekidan i neredovan. On se plaši šta će mu uraditi nadređeni ako ga uhvate kako šalje poruke novinaru.

„Tražili su od nas da idemo u Azerbejdžan i čuvamo vojne tačke na granici za 2.000 američkih dolara", rekao je on.

„U to vreme tamo nije bilo nikakvog rata i nismo prošli nikakvu vojnu obuku."

Nedelju dana kasnije, ovaj mladi Sirijac boriće se u ratu koji ne razume, u zemlji u kojoj nikada ranije nije bio.

• Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
• Azerbejdžan: Sve što treba da znate
• Jermenija: Sve što treba da znate

Nema obuke, nema rata

Kao i većina stanovnika severne Sirije, Abdulah je bio siromašan i već mu je bilo dosta rata. Osamdeset jedan odsto ljudi koji su odgovorili na nedavno tamošnje istraživanje kaže da su morali da žive na mesečnoj plati manjoj od 50 dolara.

I tako kad je Abdulahu prošle nedelje ponuđena 40 puta tolika plata da „čuva vojne tačke" na azerbejdžanskoj granici, on je to prihvatio.

„Tada tamo nije bilo rata. Prebačeni smo iz severne Sirije u selo Hour Kels. Tamo nam je opoziciona Sirijska nacionalna armija oduzela sve što smo imali, uključujući novac, telefone i odeću, da ne bismo mogli da budemo identifikovani."

Abdulah je uspeo da povrati telefon posle određenog vremena.

„Potom smo bili prebačeni na aerodrom Antep u južnoj Turskoj, gde nas je let od sat i četrdeset minuta prebacio na istanbulski aerodrom, a potom smo prebačeni preko Azeri erlajnsa u Azerbejdžan, i našli smo se na vojnom položaju na granici. Nismo prošli nikakvu vojnu obuku."

Oblast Nagorno-Karabah, gde se Abdulah obreo, nalazi se u središtu decenijama starog sukoba. Ova planinska enklava smatra se delom Azerbejdžana, ali je kontrolišu etnički Jermeni.

Dve zemlje su vodile krvavi rat oko ove oblasti krajem osamdesetih i početkom devedesetih, u kom je poginulo desetine hiljada ljudi a skoro milion ih je bilo raseljeno. Iako su proglasili primirje, nikad nisu uspeli da zaključe mirovni sporazum.

Periodično, tenzije su ponovo prerastale u sukob.

„Nismo znali gde je neprijatelj"

U nedelju 27. septembra Abdulah se nalazio u kampu već skoro nedelju dana. Zajedno sa drugim Sirijcima, došao je zbog novca a ne da bi se borio. Na njegovo iznenađenje, rečeno im je da moraju brzo da pođu.

„Potrpali su nas u vojne transportere, nosili smo na sebi azerbejdžanske uniforme, i svaki od nas je bio naoružan kalašnjikovim."

U Nagorno-Karabahu su ponovo počele da se vode žestoke borbe.

• Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
• Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
• Jermenija i Azerbejdžan nastavili rat, EU poručila Turskoj da se ne meša

„Vozilo se zaustavilo i mi smo bili iznenađeni kad smo se zatekli na prvoj liniji fronta. Nismo čak ni znali gde je neprijatelj. Potom je počelo bombardovanje, ljudi su plakali od straha i želeli su da idu kući. Granata je pala blizu nas, ubivši četiri Sirijca i ranivši još trojicu."

U narednih nekoliko dana, Abdulah je rekao da je video tela deset mrtvih Sirijaca. Lokalni izvori u severnoj Siriji rekli su za BBC- da su vesti o smrti Sirijaca u Azerbejdžanu počele da stižu do njihovih porodica kod kuće.

Još sedamdeset Sirijaca je ranjeno, rekao je Abdulah, a nije im ukazana neophodna medicinska pomoć.

Strani borci

Jermenija tvrdi da je do 4.000 Sirijaca poslato u Azerbejdžan da se bore, što je tvrdnja koju Turska energično pobija. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev kaže da Turska nije uključena u njihov sukob sa Jermenijom i da im samo pruža moralnu podršku.

Turska i Azerbejdžan dele bliske političke, etničke i kulturološke veze.

Ali ovo nije prvi put da se sirijski borci šalju u rat izvan svoje domovine preko Turske. Izveštaj UN-a objavljen u maju pokazao je da su borci iz severne Sirije putovali preko Turske do Libije da se bore u građanskom ratu te zemlje.

Video snimci sirijskih boraca u Tripoliju izazvali su zgražavanje i Turska je optužena da potpiruje tamošnji sukob.

Prema rečima Ramija Abdula Rahmana, direktora Sirijske opservatorije za ljudska prava, sirijska naoružana opozicija podeljena je oko toga da li da šalje borce u Azerbejdžan. Neke frakcije, često se turkmenističkim korenima, jedva su dočekali da pošalju ljude na zahtev Turske.

Ali drugi, uključujući one iz Homsa i Goute, ne žele da se umešaju u nešto što doživljavaju kao sukob između šiitskih azerbejdžanskih muslimana i jermenskih hrišćana (borci u sirijskim opozicionim snaga uglavnom su sunitski muslimani).

Poslednja poruka

Posle nekog vremena, Abdulah je prestao da mi se javlja. Pomislio sam da je to možda zbog toga što je otkriven i kažnjen ili da mu je oduzet telefon. Ali najverovatnije je komunikaciju otežao slab internet signal u regionu.

Jedna od njegovih poslednjih poruka upućenih meni bila je želja da se sve ovo što pre okonča.

„Nakon izbijanja rata, pokušali smo da kažemo našim šefovima ovde da samo želimo da idemo kući u Siriju, ali on to nije želeo ni da čuje. Zapretili su nam dugim zatvorskim kaznama ukoliko se ne budemo borili na frontu. Mi smo ovde praktično izgnanici."

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Svi članovi )