Ko plaća ako stvari krenu po zlu?

Ko plaća odštetu ukoliko se ljudi u siromašnim državama razbole usljed neželjenih dejstava vakcine za koronavirus? To je pitanje na koje još nema odgovora i predstavlja veliki problem u borbi protiv pandemije kovida-19.

Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) je zasada tu temu ostavila pod strani dok se trudi da vakcine budu ravnopravno podijeljene širom svijeta, navodi se u povjerljivim dokumentima u koja je Rojters imao uvid.

Slična situacija se dogodila tokom pandemije svinjskog gripa H1N1 2009-10. godine kada su strahovi od potencijalnih troškova isplate obeštećenja opstruirali SZO da obezbijedi vakcinu siromašnijim zemljama. Pojedini zdravstveni eksperti strahuju da ova UN organizacija rizikuje da ponovi istu grešku.

Prema globalnoj inicijativi SZO, poznatoj kao Kovaks, 92 siromašne zemlje imaju pravo na pristup vakcinama za kovid-19 besplatno ili po nižoj cijeni do kraja 2021, međutim, uslovi koji se tiču zakonske odgovornosti ukoliko nešto pođe naopako ostaju slabo definisani.

Bez jasno naznačenih uslova, vlade siromašnih država mogle bi biti izložene za potencijalna potraživanja odštete, zbog čega bi mogle da odbiju učešće u programu SZO što rizikuje produžavanje pandemije u mjestima koja su ionako loše opremljena da se sa njom bore.

SZO i GAVI, koji upravljaju inicijativom Kovaks, naveli su u zajedničkoj izjavi za Rojters da će pokušati da riješe pitanja pravne odgovornosti i obeštećenja sa aspekta finansijskih obaveza za 92 siromašne države među kojima su većinom afričke i jugoistočne azijske zemlje.

Vijetnam, koji preko Kovaksa ima pravo na besplatnu ili jeftiniju vakcinu, vjerovatno se neće odlučiti za tu opciju, kazao je za Rojters jedan vijetnamski zvaničnik rekavši da su dogovori o nabavci koje je njegova zemlja postigla na bilateralnom nivou sa farmaceutskim kompanijama transparentniji od uslova koje nudi Kovaks.

Kenija, koja takođe ima pravo na povoljne vakcine preko Kovaksa, saopštila je da je prerano pričati o tome ko će snositi zakonsku odgovornost za moguće neželjene efekte, ali očekuje da proizvođači vakcine preuzmu dio odgovornosti, kazao je Rašid Aman, zvaničnik u ministarstvu zdravlju.

Inicijativa Kovaks, koja je dobila tek četvrtinu od ukupno 16 milijardi dolara koliko SZO i Gavi tvrde da im je potrebno do kraja sljedeće godine, podrazumijeva da se bogatije zemlje same snalaze kada je u pitanju pravna odgovornost za vakcine.

„Učesnici će snositi odgovornost za distribuciju i upotrebu odobrenih vakcina unutar njihovih teritorija i preuzeti svaku zakonsku odgovornost vezanu za upotrebu i distribiciju“, navodi se u Kovaks dokumentu u koji Rojters imao uvid a u kojem su predočeni uslovi za države koje moraju platiti da bi se pridružile. Ta grupa uključuje države Evropske unije, Kinu i takođe države srednjih prihoda poput Argentine, Irana, Iraka, Južne Afrike i Meksika.

„Kao posljedica ovog sporazuma ove zemlje mogle bi na kraju snositi zakonsku odgovornost za isplatu veoma visoke skrivene cijene ako nešto pođe po zlu“, kazao je za Rojters jedan zvaničnik EU.

To je jedan od razloga zašto je EU odlučila da ne radi nabavku vakcina preko Kovaksa iako je blok obećao da će finansirati projekat, kazao je zvaničnik, ističući da sporazumi o kojima EU pregovara sa farmaceutskim kompanijama uključuju odredbe prema kojima bi te firme bile odgovorne za potencijalne kompenzacije.

Sjedinjene Države su odbile da finansiraju Kovaks i umjesto toga su postigle svoje dogovore sa farmaceutskim kompanijama koji često uključuju stavku koja proizvođačima daje pravni imunitet u naporu da podstaknu investiranje u proizvodnju vakcina.

Kina je ove nedjelje saopštila da će preko Kovaksa kupiti vakcine za 1 odsto svoje populacije.

Ne postoji međunarodno odobrena vakcina za kovid-19, ali SZO procjenjuje da bi prva vakcina mogla biti spremna da kraja ove godine. Neželjena dejstva nakon odobrenja neke vakcine su rijetka, ali brzina kojom se razvijaju vakcine za kovid-19 povećava rizike od nepredviđenih stanja - a samim tim i troškove obeštećenja.

Trenutno se radi na skoro 200 vakcina za koronavirus a mnoge vlade priznaju da se farmaceutske kompanije izlažu velikom finansijskim rizicima zbog ubrzanog rada i proizvodnje - obično je potrebno 10 do 15 godina da vakcina stigne na tržište.

Postoji konsenzus da neke od ovih troškova treba da snose poreski obveznici, a mnoge bogate države već imaju javne ili privatne fondove koji mogu da isplate odštete žrtvama.

Međutim, mnoge siromašnije države koje su već pristale da nabave vakcine preko Kovaksa nemaju takve programe obeštećenja niti finansijske resurse da ih oforme. To znači da bi se ili mogle suočiti sa troškovima za koje nemaju osiguranje, ili sa tim da potencijalne žrtve možda uopšte ne budu obeštećene.

Propust SZO tokom pandemije gripa N1H1

Tokom pandemije gripa H1N1, SZO je imala probleme da dostavi vakcine desetinama siromašnih država dijelom i zbog toga što je sa farmaceutskim kompanijama dogovorila da će siromašne države biti odgovorne za obeštećenja jednako kao i bogatije zemlje, priznala je ova organizacija u izvještaju iz 2011.

„Pojedine države su smatrale da im SZO nije adekvatno objasnila da su odredbe o zakonskoj odgovornosti sadržane u njihovom sporazumu iste kao one koje su prihvatile zemlje koje su kupile vakcine“, navodi se u izvještaju SZO.

Većina od oko pola miliona ljudi koji su umrli od H1N1 su bili su u siromašnijim zemljama.

Kovid-19 je do sada zarazio skoro 38 miliona ljudi i usmrtio najmanje milion.

( Nada Bogetić )