Hladni rat i misterije: Kakve tajne krije londonsko podzemlje

Ovi misteriozni sistemi tunela i podzemnih komora iz perioda Hladnog rata, kojih je na stotine, izvor su fascinacije decenijama

4760 pregleda1 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Britanski misteriozni podzemni tuneli izvor su fascinacije decenijama. Ipak, donedavno su vlasti ostale tajanstvene u vezi sa njima.

U 2017. godini, novoobjavljeni podaci iz zemljišnih knjiga otkrili su četiri miliona kilometara mreža i telekomunikacionih linija ispod Londona, od kojih su mnoge tajno izgradili pošta, Britanski Telekom i Ministarstvo odbrane.

Ovi misteriozni sistemi tunela i podzemnih komora iz perioda Hladnog rata, kojih je na stotine, izvor su fascinacije decenijama.

Ipak, sve donedavno, vlasti su ostale tajanstvene o njima, mnoge su u vlasništvu Ministarstva odbrane i nikada nisu javno priznate.

Najzanimljivije otkriće bilo je tajni tunel upravitelja pošte ispod sedišta vlade na adresi Vajthol 57.

Izgrađen je kako bi zaštitio mašine i komunikacije od pretnji atomskim bombama u Hladnom ratu, a bunker izlazi u podrum Stare ratne kancelarije, koju je nekada koristio Vinston Čerčil.

Lanac hotela Rafls kupio je 2014. godine od Ministarstva odbrane zgradu od pedest četiri hiljade kvadratnih metara - druge kategorije za trista pedeset miliona funti.

Nazvana „OVO", znamenitost Londona treba da se otvori kao jedan od najluksuznijih hotela na svetu 2022. godine.

Više od trideset brzina i desetak liftova koji se protežu od radničke klase Ist Enda do srca Vajthola, povezuju tunel upravnika pošte sa tajnom podzemnom mrežom koja se uglavnom nenametljivo pojavljuje u vladinim zgradama i telefonskim centralama.

Dalje, nedaleko od Vajthola, telefonska centrala otporna na bombe, duboko ispod ulice Haj Holborn, koja je prvobitno bila izgrađena kao vladino sklonište za vazdušni napad početkom 1940-ih, bila je strogo poverljivo središte više od dvesta inženjera od 1960-ih do 1980-ih.

Sklonište sa dva tunela prošireno je dodavanjem četiri tunela pod pravim uglom u odnosu na originale kako bi postalo završna tačka prvog prekookeanskog telefonskog kabla i bilo je dovoljno prostrano da se može pohvaliti restoranom za osoblje, čajnim barom, salom za igre i barom u kome je bilo dozvoljeno služenje alkohola.

Za taj bar se tvrdilo da je najdublji u Velikoj Britaniji nalazi se približno šezdeset metara ispod nivoa ulice, ispod stanice podzemne železnice Čenseri Lejn.

Iako ne postoji javni pristup nijednom od ovih novootkrivenih tunela, u Vajtholu postoji jedan podzemni bunker u koji se javnost može sama uveriti: Sobe ratnog kabineta, otvorene za posetioce 1984. godine.

Ono što, međutim, do sada niko nije znao jeste da je bilo moguće prošetati otprilike šest kilometara od ovog podzemnog Čerčilovog sedišta sve do istoka Betnal Grin Rouda, E1, da bi se izronilo iz pristupnog okna na prometnom ostrvu usred javnog autoputa.

Gaj Šrabsol, koji je mapirao ove podatke iz zemljišne knjige i otkrio neke od tih tajnih tunela na svom blogu „Ko je vlasnik Engleske?" i kasnije u svojoj istoimenoj knjizi, sišao je niz tunele u Haj Holbornu uz pomoć nekih gradskih istraživača dok je istraživao.

„To je zapanjujuća vremenska kapsula tamo dole, verovatno iz 70-ih u smislu dekora", rekao je.

„Osećaj je poput podzemne svemirske stanice, gotovo svih ovih vijugavih tuneli koji se neprestano nastavljaju, ali su ispunjeni prašnjavom opremom iz vremena kada je korišćen za hladnoratovske komunikacije".

Iako je Šrabsol mogao da pristupi samo jednom delu sistema tunela, rekao je da očigledno postoji mnogo veća mreža.

„Delovi u koje smo zalazili bili su sigurno napušteni, mada su i dalje imali upaljenu rasvetu kad smo mi bili u njima, pa se to donekle održavalo".

„Sigurno je bilo puno vode koja je kapala sa zidova i rđe svuda, ali stvarni tuneli dubljeg nivoa, pretpostavljam, koristili su se, inače nisam siguran zašto bi im zagradili pristup."

Mark Ovenden, pisac, voditelj i autor Podzemnih gradova: Mapiranje tunela, tranzita i mreža ispod naših nogu, dela objavljenog u septembru, u svojoj knjizi piše da London „poseduje jednu od najraznovrsnijih svetskih vrsta složenih, skrivenih i dobro iskorištenih prolaza, kanala i cevi ispod svojih ulica".

To je, rekao je, delimično i zbog toga što je tokom Industrijske revolucije došlo do trenutka kada je London postao najprometniji i najmoderniji grad na svetu.

Bilo je mnogo više potrebe za korišćenjem prostora ispod grada nego što je to bilo gotovo bilo gde drugde.

„Grad je bio toliko ogroman da nisu mogli srušiti središte već izgrađenog područja, pa su morali da grade ispod njega", rekao je.

„Jednostavno je tamo živeo taj neverovatan broj ljudi tokom perioda kada je tehnologija omogućavala više tuneliranja."

Iako je Ujedinjeno Kraljevstvo jedna od najpreciznije mapiranih zemalja na svetu, sa Istraživanjem o naoružanju - nacionalnom agencijom za mapiranje Velike Britanije, koja je pregledala svaki centimetar iznad i ispod zemlje - još uvek ostaje mnoštvo velikih tajni.

Međutim, po prvi put agencija pokušava da stvori detaljnu sliku podzemnog pejzaža Velike Britanije mapiranjem svojih podzemnih dobara.

U projektu „Ledeni breg", na kome sarađuju Katapult povezanih mesta (nekadašnji Katapult budućih gradova, Britanski centar za geološka istraživanja i Istraživanje o naoružanju, pokušava se prikupljanje podataka o podzemlju koji u Londonu - informacije o transportnim tunelima, geološke zapise i mape podzemnih vodovoda.

U Velikoj Britaniji postoji više od milion i po kilometara podzemnih usluga - vodosnabdevanja, kanalizacije, plina i električne energije, a procenjuje se da postoji i četiri ili više miliona kilometara linija za prenos podataka.

Stefani Briker, voditeljka tima u Gradskoj Geonauci, Britanskog geološkog istraživanja, koja radi na projektu „Ledeni breg", kaže da nema centralnog mesta na kojem se čuvaju svi podaci o podzemnom gradu.

„Sve to na različitim mestima drže različiti ljudi", rekla je.

Iako je prvobitni fokus Britanskog geološkog istraživanja bio na komunalnim uslugama, odnosno gasovodnim, električnim, vodovodnim mrežama i tako dalje, postoje kulturni i istorijski aspekti podzemlja koji se ne istražuju.

„Tražimo neko finansiranje kako bismo počeli da mapiramo podzemlje u Notingemu i Edinburgu, dva druga grada sa velikom, bogatom istorijom podzemnih gradova", rekla je. „Ono što želimo da uradimo je da počnemo da istražujemo ne samo fizičku, već i socijalnu interakciju sa tom fizičkom upotrebom".

Više nego ikad postoji povećan interes javnosti, u Velikoj Britaniji i drugde, za otkrivanjem tajni, doslovno i metaforički, koje su već dugo skrivane pod našim nogama.

„To su bile u jednom trenutku istinske tajne nacionalne bezbednosti", rekla je Ana Pauel-Smit, osnivačica Centra za javne podatke tajnih tunela.

„A onda su iščezli i jednostavno ih nikada nije mapirao nijedan javni projekat, jer se nikada nije videlo da za njima postoji potreba."

Brojne su glasine da je Vestminsterska stanica podzemne železnice izgrađena tek nakon što je vlada odbila puno ruta, bez objašnjenja, verovatno zbog postojanja mreže tajnih tunela koji su povezivali vladine zgrade na tom području, kako je kasnije otkriveno.

U gradu pod visokim nadzorom, kao što je London, podzemlje postaje mesto za skrivanje tajni.

„Dok gazite popločani trotoar u Londonu, bukvalno hodate iznad stotina kilometara tunela i prolaza, kanala i kanalizacionih cevi i komora i tajnih mesta za koja većina ljudi apsolutno nema pojma da su tamo", rekao je Ovenden.

Pričalo se da su tuneli za beg ugrađeni u razne tunele podzemne železnice, uključujući i Jubilarnu liniju, kako bi kraljevska porodica uspela da pobegne iz Bakingemske palate ako bi ikada bila napadnuta.

Da li je to istina? Jednog dana će sve to izaći na videlo, smatra Ovenden. Ali za sada je to još jedna neviđena i nepoznata tajna koja bezbedno leži ispod prometnih ulica Londona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk