Sukob u Nagorno-Karabahu: Snimak „pogubljenja” pokrenuo istragu o ratnom zločinu
Savet Evrope je saopštio da je dobio snimke i da će istražiti sva navodna kršenja ljudskih prava i preduzeti mere kad to bude smatrao shodnim
Pojavili su se snimci mogućih ratnih zločina počinjenih tokom borbi oko sporne teritorije Nagorno-Karabah koje se vode između Azerbejdžana i etničkih Jermena.
Jedan snimak postavljen na mesindžer aplikaciji prikazuje dvojicu ljudi naizgled u jermenskim uniformama koje su zarobile azerbejdžanske trupe.
Na drugom snimku naizgled se vide isti Jermeni dok ih ubijaju sa rukama vezanim iza leđa.
- Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
- Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
Jermenske vlasti identifikovale su ove ljude kao Benika Hakobjana (73) i Jurija Adamjana (25). Azerbejdžan je odbacio ove snimke kao lažne.
Savet Evrope je saopštio da je dobio snimke i da će istražiti sva navodna kršenja ljudskih prava i preduzeti mere kad to bude smatrao shodnim.
Borbe su izbile 27. septembra oko ove kavkaske enklave, koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali se nalazi pod jermenskom kontrolom.
Čarke su vrlo brzo eskalirale u sukob širokih razmera, sa neselektivnim granatiranjem naseljenih mesta i gradova i navodnom upotrebom zabranjene kasetne municije.
Primirje je proglašeno 10. oktobra, a onda ponovo 18. oktobra, ali su se napadi nastavili.
Tvrdi se da je poginulo nekoliko hiljada ljudi, a u granatiranjima su stradali civili i u Jermeniji i u Azerbejdžanu. Desetine hiljada ljudi napustilo je domove.
Upozorenje: Slike iz ovog članka mogle bi da vas uznemire
Šta su činjenice, a šta je neistina?
Borci s obe strane objavili su slike i snimke na kojima se vide ratni zarobljenici i tela protivničkih vojnika.
BBC je proučio nekoliko snimaka koje zaraćene strane dele na društvenim mrežama, na kojima se navodno vidi kako se ratni zarobljenici muče ili ubijaju.
Samo dva od tih snimaka potvrđena su kao ono za šta se izdaju.
Kratki vodič za Nagorno-Karabah
Jedan snimak koji naširoko kruži kanalima na mesindžer aplikaciji Telegram, za koji se tvrdi da prikazuje kako jermenski vojnici pucaju u azerbejdžanskog ratnog zarobljenika, zapravo je video iz Rusije koji se prvi put pojavio na društvenim mrežama 2013. godine.
Drugi ne sadrže dovoljno detalja da bi mogli da budu na bilo koji način potvrđeni.
Dva snimka koje je BBC verifikovao objavljena su na anonimnim ruskim pro-azerbejdžanskim kanalima na Telegramu prošle nedelje.
Šta se dešava na tim snimcima?
Na prvom snimku navodno se vidi zarobljavanje Jermena Benika Hakobjana i Jurija Adamjana.
Na snimku, neko ko govori ruski sa izrazitim azerbejdžanskim akcentom naređuje im da pođu napred, predaju oružje i dignu ruke u vazduh.
Ostalim vojnicima obraća se na azerbejdžanskom, govoreći im da ne tuku zarobljenike.
Mlađi zatvorenik, Jurij Adamjan, skida šlem i bluzu pre nego što digne ruke u vazduh i izađe iz kadra.
- Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
- Kako opozicioni aktivisti u Azerbejdžanu ostaju bez posla
- Borbe i strah - BBC ekskluzivno u središtu sukoba u Nagorno-Karabahu
Iako stariji muškarac, Benik Hakobjan, nosi kamuflažnu bluzu koja liči na uniformu, nije jasno da li je on vojnik. Gurnut je na zemlju i ječi od bolova.
Prvi snimak prati drugi na kojem se naizgled vidi pogubljenje njih dvojice.
Zarobljenici izgledaju kao da su im ruke vezane na leđima i obavijeni su zastavama Jermenije i nepriznate republike Nagorno-Karabah.
Sede na zidiću i mogu da se vide kako se neznatno pomeraju. Potom neko izdaje naređenje na azerbejdžanskom: „Pucaj im u glavu."
Čuje se više pucnjeva i zarobljenici padaju na zemlju.
Snimci odbačeni kao lažni
BBC je potvrdio da je čovek koji izdaje naređenja na oba snimka azerbejdžanski govornik sa regionalnim akcentom.
Zatvorenici sa prvog snimka izgledaju kao ljudi pogubljeni na drugom snimku jer nose potpuno istu odeću.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana brzo je negiralo da su to njihove trupe i snimke je proglasilo provokacijom. Snimci su ubrzo posle toga obrisani.
Narednog dana, azerbejdžanski vrhovni tužilac saopštio je da je istraga zaključila da su ovi snimci lažni.
Ali da li su zaista pravi?
BBC je proučio snimke i potvrdio da su oni snimljeni u Hadrutu, gradu koji je doživeo žestoke borbe. On se nalazi na jugu Nagorno-Karabaha, blizu Fuzulija.
Vrlo je verovatno da su snimci načinjeni između 9. i 15. oktobra.
Azerbejdžan je saopštio da je Hadrut zauzet 9. oktobra, mada se kasnije ispostavilo da su se, iako su zauzete neke strateške visinske tačke oko grada, žestoke borbe još vodile 12. oktobra oko zauzimanja samog grada.
Prvi snimci na kojima se vidi azerbejdžanska vojska u samom centru grada pojavili su se 15. oktobra. Oba snimka sa ratnim zarobljenicima prvi put su se pojavila 15. oktobra.
Belingketovi istražitelji prvi su objavili svoju analizu autentičnosti snimaka.
Lokacija prvog snimka je obod puta u severnom delu Hadruta (39°31'25.9"N 47°01'40.8"E).
Snimak pogubljenja čini se da je načinjen u parku koji se nalazi otprilike kilometar južno od grada.
Ukrstivši sliku sa snimka pre nego što su njih dvojica pogubljeni sa satelitskim prikazom grada i snimcima iz lokalne TV reportaže, moguće je identifikovati tačnu lokaciju parka pored ulice Mkrtčjan (39°30'53.4"N 47°02'01.8"E).
Belingket je identifikovao iste lokacije i vremenske odrednice na oba snimka i potvrdio da se šlemovi i puške na vojnicima poklapaju s onima koje je bar u nekim slučajevima koristila azerbejdžanska vojska.
Napisali su da njihova „analiza ukazuje na to da su ova dvojica zaista jermenski borci koje su azerbejdžanski vojnici, verovatno specijalne snage, zarobili između 9. i 15. oktobra i vrlo verovatno pogubili ubrzo posle toga."
Onlajn komentatori iz Azerbejdžana doveli su u pitanje autentičnost snimka, ističući odsustvo krvi kao posledice otvaranja oružane vatre, ali vojni eksperti koje je intervjuisao BBC kažu da snimak izgleda autentično.
„Zbog Holivuda stičete loš utisak o tome kako izgleda rana od vatrenog oružja", izjavio je Rob Li, vojni ekspert sa Katedre za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu.
- „Mog sina su toliko mučili da je izgubio razum“
- „Umri ili priznaj": Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune
BBC je razgovarao sa bivšim britanskim oficirom vojne obaveštajne službe koji je pristao da govori pod uslovom da ostane anoniman iz bezbednosnih razloga.
On kaže: „Ovo su pravi meci, ovo je pravo ubistvo. Ovo je stvarno i ne vidim nijedan razlog da pretpostavim da je lažirano."
Deluje kao da iz jedne rane ističe moždana masa, rekao je ovaj oficir.
Šta kaže Jermenija?
Jermenski branilac ljudskih prava Arman Tatojan zvanično je nazvao azerbejdžansko pogubljenje dvojice ratnih zarobljenika „nedvosmislenim ratnim zločinom".
„Na ovim snimcima, pripadnici azerbejdžanske vojske ponižavaju ratne zarobljenika a potom ih brutalno ubijaju s ekstremnim cinizmom", napisao je on na Fejsbuku.
On je rekao da su jermenski predstavnici u evropskom Sudu za ljudska prava već zatražili kopije snimaka.
Tatojan je rekao da će predati snimke komesaru za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Savetu Evrope i drugim međunarodnim telima.
Portparolka komesarke za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović potvrdila je da su materijali primljeni i da komesarka „pažljivo prati situaciju i da će istražiti sve navode teških kršenja ljudskih prava i preduzeti mere kad to bude smatrala za shodno."
Portparol Međunarodnog komiteta Crvenog krsta rekao je za BBC da se, iako ova organizacija obično istražuje ovakve navode, ne izjašnjava javno o konkretnim događajima.
Ombudsman za ljudska prava iz Nagorno-Karabaha Artak Beglarijan rekao je za BBC da su muškarci na snimcima meštani.
Rekao je da Benik Hakobjan nije bio vojnik već civil iz Hadruta, a da je Jurij Adamjan verovatno bio regrut iz obližnjeg sela.
Od objavljivanja snimka iz Hadruta, obe strane su izdale saopštenja u kojima identifikuju nekoliko ratnih zarobljenika.
Azerbejdžan je prikazao dvojicu jermenskih zarobljenika dok im se ukazuje medicinska pomoć, dok su Jermeni prikazali slike azerbejdžanskog zatvorenika na lečenju u bolnici u Karabahu.
Kako rat utiče na obične ljude
Šta je ratni zločin
- Ratni zločini su dela koja krše međunarodna pravila rata definisana korpusom zakona, najvažnije Ženevskom konvencijom
- Potpisnici Konvencije — sve članice UN-a, uključujući u Azerbejdžan i Jermeniju — moraju da štite ratne zarobljenike, kao i bolesne i ranjene, od bilo kakve pretnje
- Mučenje, ranjavanje ili ubijanje zatvorenika predstavlja ratni zločin
- Ženevska konvencija štiti i civile
- Od eskalacije sukoba 27. septembra, i azerbejdžanske i jermenske snage granatirale su gradove i naseljena mesta. Desetine civila ubijene su, a stotine ranjene, u akcijama koje mogu da se definišu kao ratni zločin
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )