Muzičke legende: Kako je Lu Rid zauvijek promijenio rokenrol

Rid se rodio 1942. godine u njujorškoj četvrti Bruklin, a kao tinejdžer počeo je da svira rok gitaru i promenio je nekoliko srednjoškolskih bendova

3489 pregleda0 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Luis Alan Rid, poznatiji kao Lu, bio je pevač i gitarista, poznat po dubokom, hrapavom glasu i jedinstvenim tekstovima.

Tokom višedecenijske karijere, prvo sa bendom The Velvet Underground, a zatim solo, korenito je promenio rok muziku.

Rid se rodio 1942. godine u njujorškoj četvrti Bruklin, a kao tinejdžer počeo je da svira rok gitaru i promenio je nekoliko srednjoškolskih bendova.

Nakon studija na Univerzitetu u Sirakuzi, Rid se preselio u centralni deo Njujorka, gde je počeo da zarađuje kao tekstopisac. Tu se upoznao sa muzičarem velškog porekla Džonom Kejlom, sa kojim je osnovao The Velvet Underground.

Njih dvojica, zainteresovani za eksperimente sa rok muzikom i avangardom, uskoro su se udružili sa gitaristom Sterlingom Morisonom i bubnjarem Mo Takerom.

Sa Ridom na čelu, bend je pomerao granice rokenrola - u Ridovo intuitivno muziciranje umešale su se eksperimentalne note studijske muzike i abrazivnog realizma koji je odslikavao duh Menhetna šezdesetih godina.

Na vrhuncu produktivnosti, bend je često kroz eksplicitne tekstove govorio o mračnim temama o kojima javnost, uglavnom, ćutala.

Uskoro su zapali za oko multimedijalnom umetniku Endiju Vorholu, koji je postao menadžer i producent benda.

Vorhol ih je upoznao sa pevačicom Niko, „pop zvezdom 1966", devojkom nemačkog porekla i prepoznatljivog glasa, a uspeo je da izdejstvuje i da postanu bend kuće u poznatom njujorškom Faktori studiju.

Zajedno su radili muziku za Vorholove multimedijalne performanse pod nazivom Exploding Plastic Inevitable (Neizbežne plastične eksplozije), gde su vizuelni radovi kombinovani sa živom muzikom, plesom i Vorholovim filmovima.

Kako zvuči muzika na instrumentima od leda

Međutim, performansi nisu naišli na oduševljenje.

Čikago Dejli Njuz ih je opisao kao „cveće zla u punom cvatu", dok je pop zvezda Šer ocenila da „to može da se uporedi samo sa samoubistvom".

Saradnja sa Vorholom nije uvek išla na ruku reputaciji benda - mnogi su počeli da ih doživljavaju kao komedijaški bend koji prati multimedijalnog umetnika.

Magazin Roling Stoun odbio je da recenzira njihov album prvenac The Velvet Underground & Nico, a pesme sa albuma se nisu mogle čuti na njujorškom radiju, pošto su zabranjene zbog eksplicitnog pominjanja droge i seksa.

Ipak, bend je istrajao, izdavši ukupno četiri albuma, sa pesmama kao što je „Heroin", koja je govorila o sve goroj zavisnosti u koju je upadao Rid: I'll Be Your Mirror, All Tomorrow's Parties, I'm Waiting For the Man and Sweet Jane.

Iako album u to vreme nije privukao mnogo pažnje van andergraund scene, The Velvet Underground se danas smatra jednim od najuticajnijih bendova u istoriji rok muzike.

Solo karijera

Nakon niza ličnih svađa, Rid je 1970. godine odlučio da napusti bend, a neko vreme je radio u računovodstvenoj firmi svog oca.

Prema pisanju magazina Roling Stoun, Rid je dve godine živeo povučeno, da bi se 1972. preselio u Englesku, potpisao ugovor sa produkcijskom kućom i izdao prvi solo album koji se jednostavno zvao - „Lu Rid".

Tek je drugim solo albumom „Transformer" uspeo da zacementira svoju reputaciju jedinstvenog pionira rok muzike.

Ovaj album Rid je producirao zajedno sa Dejvidom Bouvijem, a na njemu su se našle i prepoznatljive numere poput Walk on the Wild Side, Satellite of Love, Perfect Day.

Pod uticajem Bouvija, Rid je postao i oličenje rok glamura tog vremena - kosu je izblajhao do bele, a nokte je lakirao u crno.

Nastavio je da izbacuje solo albume, koji su izazivali oprečne reakcije, dok je popularnost benda The Velvet Underground tokom godina rasla, a šira publika počinjala da ih prihvata.

Bend se 1990. godine ponovo okupio na dobrotvornom koncertu u Francuskoj, da bi se tokom naredne tri godine vratili u pun sastav.

Četvorka se otisnula na evropsku turneju, gde su isplivale stare razlike između Rida i Kejla, a turneja je iznenadno otkazana pre nego što su uopšte stigli na Severnoamerički kontinent.

Rid je nastavio solo karijeru u prepoznatljivom stilu, pa je objavio više pesama i albuma ambijentalne i meditativne muzike, puno je govorio o eksperimentalnom roku, a ostvario je i saradnju sa Metalikom.

Takođe je objavio nekoliko knjiga autorske fotografije.

Poznat kao težak sagovornik za intervjue, Rid je odbio da romantizira život muzičara, o čemu je u jednom svom eseju iz 1970. godine napisao: „Oni koji mrze posao od 9 do 5 nisu svesni kakav je to blagoslov".

Bez obzira na trezven i ponekad mračan pogled na karijeru u muzici, strastveno je radio, o čemu je u intervjuu za magazin Spin 2010. rekao: „Pišem o realnim stvarima. Realnim ljudima. Realnim likovima".

„Ljudi sigurno veruju u ono što pišem, jer inače ne bi obraćali pažnju na to što radim".

Muzika i korona virus: Dečak preboleo smrt majke učeći klavir

„Ipak, kad čovek radi uvek ima prostora za napredak", dodao je.

Rid, poznat po tome da se drogirao, je kao dvadesetogodišnjak početkom šezdesetih oboleo od hepatitisa jer je podelio iglu sa prijateljem koji je zbog oblika lica imao nadimak Čeljust.

Iako je na kraju uspeo da pobedi zavisnost od droge i alkohola, Rid se 2013. razboleo od jetre, pa mu je u maju iste godine urađena transplantacija.

„Ja sam živi primer trijumfa moderne medicine", oglasio se Rid juna na svom sajtu.

U septembru 2013. godine, tokom gostovanja na BBC Radiju 6, Rid je rekao da se oseća „sjajno".

„Sve dok se na mene ne svali neki betonski zid, da se ne sapletem na kabl ili me ne pregazi auto, ja ću biti dobro", rekao je.

Preminuo je 27. oktobra 2013. godine.

Ridov prvi brak sa britanskom dizajnerkom Silvijom Morales završio se razvodom.

On se 2008. oženio po drugi put, a sa pevačicom Lori Anderson ostao je do kraja života.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk