Nova Vlada Srbije: Ko je „žena zmaj" i ostale na ministarskim mjestima i zašto se o dvijema najviše priča

Od 23 ministra, deset su žene

7040 pregleda5 komentar(a)
Foto: Fonet
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Nova Vlada Srbije će od početka višestranačja imati najveći broj žena na ministarskim mestima - čak 10, a sa mandatarkom Anom Brnabić rodna ravnopravnost u izvršnoj vlasti biće skoro u potpunosti zadovoljena.

Od 23 ministra, deset su žene - između ostalih, Zorana Mihajlović i Jadranka Joksimović, koje su zadržale ministarska mesta, uz nova imena poput Irene Vujović, Darije Kisić Tepavčević i, po mnogima iznenađujuće, Gordane Čomić, koja je bila istaknuta članica Demokratske stranke i dugogodišnja poslanica opozicije.

„Zamisao Srpske napredne stranke o uključivanju većeg broja žena ima više ishodišta, ali se tu najpre radi o ženama koje su važne za samu stranku kojoj pripadaju i krugu važnih ljudi za SNS u njihovoj stranačkoj hijerarhiji.

„Tu se pre svega misli na ulogu koju imaju Zorana Mihajlović, Marija Obradović, Irena Vujović i Maja Gojković", kaže za BBC na srpskom Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, smatra da „sudeći po iskustvu i sličnim odlukama iz bliske prošlosti", nema prostora za „optimizam i veru" da će se ovom odlukom nešto suštinski promeniti.

„Nesporno je da će se sada Srbija bolje kotirati na raznim međunarodnim listama koje se bave zastupljenošću žena na mestima odlučivanja, ali te liste retko govore o tome da li one zaista imaju suštinsku moć odlučivanja", kaže Crnjanski za BBC na srpskom.

Do sada je najveći broj ministarki, njih šest, bio u drugoj Vladi Mirka Marjanovića, od 1998. do 2000. godine, i u prelaznoj Vladi 2000. godine, posle pada režima Slobodana Miloševića.

Na parlamentarnim izborima održanim u Srbiji 21. juna, koje je bojkotovao deo opozicije, a strani i domaći posmatrači imali primedbe na određene neregularnosti, vladajuća Srpska napredna stranka osvojila je 60,65 odsto glasova i 188 mandata.

Saopštavajući imena kandidata za ministarske pozicije, Aleksandar Vučić je rekao da će nova vlada imati „oročen mandat", najavljujući vanredne parlamentarne izbore za april 2022. godine.

Nova nestranačka lica - Gordana Čomić na meti kritika, Kisić Tepavčević iz Kriznog štaba u Vladu

Posle izbora, Vučić je najavio da bi u novoj vladi moglo da bude 50 odsto žena, kao i da je moguće da u kabinetu Ane Brnabić budu i neki iz opozicije čije stranke nisu prešle cenzus.

Upravo tako nešto se i desilo.

Iako nije bila na listi Srpske napredne stranke na ovogodišnjim parlemantarnim izborima, čelno mesto u novom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, pripalo je nekadašnjoj visokoj funkcionerki Demokratske stranke, Gordani Čomić - još jednoj nestranačkoj ličnosti, ali sa velikim političkim iskustvom.

„Nikada se ni u čemu nismo slagali, ja sam jednom rekao na televiziji da poštujem način njenog političkog delovanja bez obzira što su i ona i njena porodica bili najistaknuutiji u svim protestima i protiv mene lično i protiv SNS-a", rekao je šef naprednjaka posle sednice vrha stranke i saopštavanja imena kandidata za ministre.

Nije objasnio šta podrazumeva resor za društveni dijalog.

„Aleksandar Vučić na taj način šalje poruku da je SNS demokratična stranka, da je to stranka koja nema problema da u svoj rad uključi i ljude koji drugačije misle i ljude sa kojima su imali ozbiljne političke nesuglasice u prošlosti. Tu se misli na Gordanu Čomić", kaže Klačar.

DS

„Njen cilj će u najvećoj meri biti da bude neka vrsta spone između Vlade, odnosno vlasti i vladajućih stranaka i drugih aktera u dijalogu koji očekuje, kako stvari stoje, sve nas", dodaje Klačar.

Čomić je u više mandata od 2000. godine bila poslanica Demokratske stranke, a sa te pozicije je u prethodnom skupštinskom sazivu uputila predlog da zastupljenost žena na izbornim listama ubuduće bude 40 odsto, koji je u februaru i usvojen.

Ona se na taj način oglušila o odluku DS da bojkotuje rad parlamenta, zbog čega je „etički odbor predložio pokretanje disciplinskog postupka, a ne izbacivanje iz stranke", napisao je tada Dragan Lutovac na tviteru.

U maju je saopštila da je izbrisana iz članstva Demokratske stranke.

Na parlamentarim izborima 2020. je bila kandidatkinja na listi koalicije Ujedinjena demokratska Srbija, koja je osvojila manje od 1 odsto.

Na društvenim mrežama upravo je Gordana Ćomić i predlog iz vrha SNS-a da bude ministarka najviše komentarisana:

U više saziva obavljala je funkciju potpredsednice Skupštine Srbije, a ostaće upamćen i incident tokom njenog predsedavanja sednicom kada je poslanica Srpske radikalne stranke Gordana Pop Lazić gađala cipelom.

Aktivistikinja je ženskog pokreta i „Ženske političke mreže", a 2006. godine je izabrana i za predsednicu Foruma žena DS.

Diplomirana je fizičarka, a na mestu asistentkinje na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu bila je od 1984. do 1999. godine.

Pasionirani je pecaroš i majka četvoro dece.

Nešto manje burno, ali ništa manje nezapaženo prošao je i predlog da kandidatkinja za ministarku za za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja bude članica Kriznog štaba za suzbijanje epidemije Kovid-19 i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut, doktorka Darija Kisić Tepavčević.

Prethodnih sedam meseci njeno ime je, uz još neke epidemiologe, bilo najčešće citirano u medijima, jer je bila najistaknutija i redovno izveštavala o toku epidemije korona virusa u Srbiji.

„Svako od nas je radio svoj posao. Da li sam zatečena? I da i ne. Da li sam spremna da pružim svoj maksimum? Da", izjavila je Darija Kisić nakon što je objavljeno da je kandidatkinja za ministarku.

Darija Kisić Tepavčević je rođena u Sarajevu 1975. godine.

Medicinski fakultet u Beogradu završila je 2001, gde je potom magistrirala iz oblasti epidemiologije, a onda i doktorirala na temi izučavanja multiple skleroze, piše u njenoj zvaničnoj biografiji.

Krajem 2010. je predložena za izbor u zvanje docenta, a trenutno je vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Studenti su joj na sajtu „Oceni profesora" dali 3,38.

Tokom epidemije pominjala se njena izjava o tome kako je prvi slučaj korona virusa u Srbiji zabeležen 1. marta, nekoliko dana pre nego što je Srpska napredna stranka organizovala masovno prikupljanje potpisa za podršku izbornoj listi.

Kisić Tepavčević je izjavila da je u pitanju - lapsus i da je prvi slučaj zabeležen 6. marta, dva dana nakon što se završilo prikupljanje potpisa za parlamentarne izbore.

O poslovima Bojana Kisića, njenog brata i supruga bivše ministarke pravde Nele Kuburović, pisao je BIRN u maju.

Kompanije bliske Bojanu Kisiću, dobile su 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima u vrednosti od oko 26,8 miliona evra, uključujući i tender od tri miliona evra za održavanje zdravstvenog informacionog sistema, navodi BIRN.

U tekstu ove istraživačke mreže piše da Darija Kisić Tepavčević nije odgovorila na njihova pitanja u vezi sa tenderima javnih preduzeća na kojima je učestvovala firma povezana sa njenim bratom, već da je u pisanom odgovoru navela da on nije zadužen za „Kovid 19 informacioni sistem".

Kozmetičke ili suštinske promene?

Veliki broj žena u Vladi je „veoma dobra poruka za unutrašnju javnost i za birače SNS-a" jer istraživanja pokazuju da se u strukturi birača ove stranke „iznadprosečno nalaze žene", navodi Klačar.

Kaže da ovakav potez može biti i „dobar PR i dobra poruka međunarodnoj javnosti", kao i da uključivanje žena u Vladu „može značiti SNS-u pravljenje neke drugačije, bolje, demokratičnije atmosfere nego što je to bio slučaj do sada".

Smatra da je još jedan od razloga zašto je u novoj Vladi veliki broj žena pokušaj Aleksandra Vučića da se „u što većoj meri prilagodi datim okolnostima".

„One su takve da imamo parlament sa jednim demokratskim deficitom i da su unapred zakazani vanredni parlamentarni izbori", dodaje Klačar.

S obzirom na Vučićevu najavu da će se vanredni izbori održati „najkasnije na proleće 2022. godine", Klačar smatra se u tako kratkom roku ne mogu napraviti „dramatične promene", ali da bi se upravo u resoru koji je Gordana Čomić dobila, mogao očekivati napredak jer je „izvesno da se dijalog mora desiti".

Vukosava Crnjanski iz Crte je saglasna da trenutnom sastavu skupštine nedostaje „pluralizma", ali je takođe brine „hroničan deficit društvenog dijaloga".

Pita se i „šta znači da je baš ovoj ,ženskoj' vladi unapred prepolovljen mandat"?

„Izbori nas čekaju za nepunih 18 meseci i zato možemo očekivati neke lake pobede koje će se promovisati kao veliki uspesi. Ne ulivaju mnogo optimizma pojedina rešenja na ministarskim funkcijama ako uzmemo u obzir šta Srbija treba da uradi u narednom periodu", dodaje.

Ona smatra da je potrebno da u vladi bude više žena „s kompetencijama i integritetom".

„Takvih žena ima dosta u našem društvu, ali u skoro ugušenom pluralizmu ih ne vidimo. U društvu 'alergičnom' na razlike i na drugačije mišljenje, teško može biti ravnopravnosti šta god da govore brojevi mesta u vladi ili parlamentu", objašnjava.

„Potrebne su nam progresivne politike i njihovo sprovođenje, a ne nominalno progresivna kadrovska rešenja."

Stara imena nove Vlade

Nakon dva mandata provedenih na čelu ministarstva saobraćaja, Zorana Mihajlović se vraća u resor energetike gde je 2012. započela ministarsku karijeru.

Ona je ujedno i jedina žena koja je od početka vladavine Srpske napredne stranke, ima mesto u izvršnoj vlasti.

Ali njen rad znali su da kritikuju kako iz doskorašnje opozicije, tako i pojedine stranačke kolege, najviše Vladimir Đukanović koji joj je spočitavao da „zna samo da se slika i ništa ne radi", a ona mu je odgovarala da „ne izigrava moralnu karijatidu".

Rođena je u Tuzli 1970. godine, dok je osnovnu i srednju školu završila u Beogradu.

Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je diplomirala, a zatim magistrirala i doktorirala.

Pre Srpske napredne stranke, kojoj je pristupila aprila 2010. godine, bila je članica G17+.

Radila je od 2004. do 2006. kao savetnik potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa za energetiku i politiku zaštite životne sredine, a potom u JP Aerodrom Nikola Tesla kao savetnik generalnog direktora.

Do 2010. godine obavljala je poslove savetnika za energetiku predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika.

Od 2016. godine imenovana je za redovnog profesora na Megatrend Univezitetu, gde je od 2008. godine zaposlena na Fakultetu za biofarming i Fakultetu za međunarodnu ekonomiju.

Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke.

Značajniju promenu sa mesta predsednice Narodne skupštine - gde je izabrana 2014. godine, na čelo Ministarstva kulture i informisanja, doživela je Maja Gojković.

Njenu političku karijeru prate brojne promene, pogotovo što se tiče „stranačkih dresova".

Promenila je pet stranaka: Narodna radikalna stranka, pa Srpska radikalna stranka, pa Narodna partija, pa Ujedinjeni regioni Srbije i na kraju Srpska napredna stranka.

Od početka devedesetih do 2008. godine bila je članica Srpske radikalne stranke i, kako su neki nazivali, „treći čovek" Vojislava Šešelja, koji je govorio da je zbog njenih zasluga želeo da je proglasi za „četničkog vojvodu".

Kao kandidatkinja radikala, izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada 2004. godine.

Njen mandat, koji je trajao do 2008, obeležila je afera „ATP Vojvodina" u vezi sa kršenjem ugovora o izgradnji autobuske stanice u Novom Sadu.

Naposletku je Ilija Dević, vlasnik Auto-transportnog preduzeća (ATP), podneo tužbu za naknadu štete, nakon čega je presuđeno da Grad Novi Sad mora da plati Ilija Deviću 300 miliona dinara sa kamatom. Podneo je i krivičnu prijavu protiv Maje Gojković, koja nije odgovarala za ovaj slučaj, piše Nova.rs.

U martu 2008. godine novosadski odbor SRS saopštava da Maja Gojković više nije članica stranke, nakon čega ona osniva - Narodnu partiju.

Njena partija je 2012. na izborima nastupila na listi Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića.

Ipak, Gojković do kraja godine pristupa Srpskoj naprednoj stranci i postaje članica predsednišstva.

Ostaće upamćena kao predsednica Narodne skupštine koja je govorila na predstavljanju knjige „Dnevnici" Endija Vorhola u Beogradu, ali i njeno odevanje u hidžab - maramu koju nose žene islamske veroispovesti, prilikom službene posete Iranu.

Resor evropskih integracija zadržala je Jadranka Joksimović, koja je mestu ministarke, prvo bez portfelja, od 2014. godine.

I ona je kao Gojković, prethodno bila u Srpskoj radikalnoj stranci, gde je od 2006. do 2007. godine radila kao saradnik za međunarodne odnose Aleksandra Vučića, kao i u redakciji lista „Velika Srbija".

Jedna je od potpisnika-osnivača Srpske napredne stranke 2008. godine.

Bila je odgovorna urednica „Zemunskih novina" do 2012. kada je izabrana za narodnu poslanicu.

Prema pisanju KRIK-a, Jadranka Joksimović ne poseduje nijednu nekretninu, niti automobil, dok njen brat - Aleksandar Joksimović „ima razgranate poslove".

Vlada ga je postavila za člana Upravnog odbora „Beogradskog sajma" 2013. godine, od kada „pokreće biznise i posluje sa firmama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata", navodi KRIK.

Dobitnica je nagrade „Najevropljanin" za 2015. godinu, koju dodeljuje organizacija Prva evropska kuća.

U maju iste godine, u Skupštini grada Beograda Gej strejt alijansa joj je dodelila nagradu „Duga", za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije.

Joksimović je pažnju javnosti privukla aprila 2018. godine tokom sastanka Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, na Brdu kod Kranja u Sloveniji, kada je odbila da hrvatskom novinaru televizije N1 da izjavu.

Rekla je nije htela da im „udovolji" i govori o nečemu izvan konteksta sastanka na kojem je učestvovala.

„Očigledno je da suština poteza pomenutih hrvatskih novinara jeste podmetanje i provokacija", rekla je Joksimović za Tanjug.

Jadranka Joksimović je zadužena za resor evropske integracije Srbije, a prvi put od početka pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji 2014. godine, Srbiji se dogodilo da za sedam meseci ne otvori nijedno poglavlje, a u 2019. godini otvorila je tek jedno - poglavlje 9 o finansijskim uslugama.

Srbija je dosad otvorila 18 poglavlja od ukupno 35, a privremeno zatvorila dva.

Ona je za RTS u septembru 2020. godine rekla da Srbija ima pet spremnih poglavlja za otvaranje, ali da se ona ne otvaraju zbog problema unutar EU.

Poznata i nepoznata lica koalicije

Posle dve decenije, Rasim Ljajić neće biti ministar, ali će ga na čelu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, zameniti Tatjana Matić, stranačka koleginica i ujedno potpredsednica Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS).

Matić je ranije nekoliko puta obavljala visoke funkcije u resorima koje je Ljajić vodio.

Od 2005. do 2007. godine bila je direktor Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa , gde je bila nadležna za upravljanje i koordinaciju rada Službe.

U periodu od 2004. do 2005. godine postavljena je za šefa kabineta Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju, zadužena za organizaciju i koordinaciju rada, protokol i međunarodnu saradnju.

Od 2002-2004. godine, obavljala je funkciju pomoćnika šefa kabineta potpredsednika Vlade Republike Srbije i Koordinacionog centra SRJ i RS za Kosovo i Metohiju.

Jula 2012. godine postavljena je za državnu sekretarku Ministarstva trgovine, odakle je došla na čelo ovog resora.

Neposredno pred sastavljanje Vlade, pojedini mediji su pisali da bi resor privrede mogla da preuzme Anđelka Atanasković, za koju je Aleksandar Vučić više puta rekao da je „žena zmaj".

Takva pisanja su se i obistinila, te Atanasković na mesto ministarke privrede u novoj Vladi Ane Brnabić, dolazi sa pozicije direktorke fabrike „Prva petoletka - nameska" iz rodnog Trstenika.

Ova fabrika je sarađivala sa jednim od glavnih trgovaca oružjem na Balkanu Slobodanom Tešićem, a nedeljnik NIN je 29. jula objavio da je firma pod kontrolom Tešića izvozila velike količine oružja iz fabrika „Krušik" iz Valjeva, „Prva petoletka" iz Trstenika i „Zastava oružje" iz Kragujevca u Jermeniju.

NIN je, pozivajući se na dokumentaciju u koju su novinari tog lista imali uvid, objavio da je oružje iz srpskih fabrika na aerodrom u blizini Jerevana otpremljeno sa niškog aerodroma 14. i 15. jula, samo nekoliko dana nakon što su izbili poslednji sukobi Azerbejdžana i Jermenije.

Atanasković je rođena 1958. a diplomirala je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odeljenje u Kraljevu, 1982. godine.

Članica je Srpske napredne stranke od njenog osnivanja, dok je ranije bila u Srpskoj radikalnoj stranci.

Na lokalnim izborima 2016, kao i ove godine, izabrana je za odbornicu u Skupštini opštine Trstenik.

Od 2014. godine obavlja funkciju generalne direktorke PPT „Namenska", a dobila je i direktan Vučićev poziv septembra 2018. da pokrene nekadašnji pogov fabrike u Leposaviću na Kosovu.

„Čast mi je što se predsednik setio mene, poziv stvarno nisam očekivala. Odmah sam mu rekla da ću obići pogon i pogledati u kakvom su stanju mašine i čime raspolaže fabrika", rekla je Atanasković za Novosti.

Proglašavana je za najboljeg menadžera jugoistočne Evrope 2016. godine, Ženu godine u regionu, pripala su joj brojna priznanja regionalnih i republičkih privrednih komora.

Najmlađa ministarka nove Vlade biće 37-godišnja Irena Vujović, kojoj je dodeljen resor zaštite životne sredine.

Srpskoj naprednoj stranci je pristupila 2008. godine, dok je u maju 2016. postala članica predsedništva SNS, kada je izjavila da je to „jedna od dražih funkcija" i „priznanje za dotadašnji rad".

Mesec dana posle, izabrana je za predsednicu beogradske opštine Savski venac. Bila je i narodna poslanica, kao i pomoćnica gradonačelnika Siniše Malog zadužena za oblast društvenih delatnosti.

Mediji su o njoj svojevremeno pisali kao o velikoj uzdanici Srpske napredne stranke, tokom kampanje za beogradske izbore 2018. pozdravljana je aplauzima i ovacijama, pa su je mnogi videli i na mestu gradonačelnice Beograda, što se ipak nije dogodilo.

Za Beograd na vodi, koji se prostire na teritoriji njene opštine, rekla je da je „najveći razvojni projekat koji je pokretnut zahvaljujući vizionarskoj ideji Aleksandra Vučića", kao i da je „promenio izgled glavnog grada Srbije i svrstao ga u red metropola koje se ne stide ni spram jednog evropskog grada".

Masterirala je na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju Megatrend univerziteta, gde trenutno pohađa doktorske studije.

Novo, i do sada javnosti nepoznato, lice u Vladi je Maja Popović - advokatica po struci, koja na funkciju ministarke pravde dolazi sa pozicije šefa kabineta i savetice direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA) Bratislava Gašića, prenosi Blic.

Novosti pišu da je osnovno obrazovanje stekla u Beogradu, a srednju školu završila u Španiji u statusu đaka generacije - na englekom koledžu „Baleares international school" gde se nastava održavala na španskom i engleskom jeziku.

Prava je završila u Beogradu, kao „najmlađi svršeni student", da bi posle položenog pravosudnog ispita, školovanje nastavila na Pravnom fakultetu u Novom sadu gde je stekla zvanje „diplomirani pravnik master".

Radno iskustvo je sticala u Advokatskoj kancelariji Vesne Kušić, nakon čega radi kao sudijski pripravnik i sudijski saradnik u Okružnom sudu u Beogradu.

Sa 26 godina je izabrana za sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu kao najmlađi sudija ikada izabran u Srbiji, pišu Novosti.

Od 2000. do 2012. radila je kao advokatica u njenoj advokatskoj kancelariji, posle čega provodi dve godine u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć kao pomoćnik direktora za nemedicinske poslove.

Godine 2014. zapošljava se u Bezbedonosno informativnoj agenciji (BIA) gde je tokom službe radila u Upravi za međunarodnu saradnju, Upravi za ljudske resurse, sistemsko pravne, imovinske i stambene poslove, da bi potom bila i šef kabineta direktora.

Majka je dvoje maloletne dece, a prema nezvaničnim saznanjima, suprug joj je sudija Apelacionog suda Rastko Popović, piše Danas.

Dugogodišnja funkcionerka naprednjaka i narodna poslanica, Marija Obradović, prvi put će biti deo izvršne vlasti, kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Rođena je 1974. godine u Kraljevu, gde je završila osnovnu školu. U biografiji na njenom sajtu piše da je završila Pedagošku akademiju u Kruševcu i Učiteljski fakultet u Beogradu.

Radila je kao novinarka, a karijeru je započela 1991. godine na Radio-televiziji Kruševac. U periodu od 1994. do 2008. radila za JP „Ibarske novosti" i RTV Kraljevo, na kojoj je vodila informativnu emsiju ,,Danas'' za koju je i nagrađena.

Od 2008. do 2012. godine radila je u Informativnoj službi Srpske napredne stranke, a 2012. do 2015. godine bila je članica Programskog odbora RTS-a.

Za potpredsednicu Srpske napredne stranke izabrana je 2016. godine.

Upamćena je i po učešću u prošlogodišnjim kampanjama Srpske napredne stranke - „Budućnost Srbije" i „Digitalna budućnost Srbije".

U spotu za prvu kampanju je sa Darkom Glišićem, predsednikom Izvršnog odbora SNS, priprema sendviče za učesnike mitinga iz „prvih nekoliko stotina autobusa", a u drugom spotu pokazuje kako će „u budućnosti izgledati priprema večere".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk