Predsjednički izbori u Americi 2020: Kako je Tramp promijenio svijet

Tramp je nebrojeno puta do sada SAD nazvao „najvećom zemljom na svetu".

19854 pregleda5 komentar(a)
Foto: BBC
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država nije samo lider sopstvene zemlje, on je verovatno i najmoćnija osoba na planeti.

Ono što on uradi menja života svih nas.

Donald Tramp tu nije izuzetak.

Kako je, dakle, Tramp tačno izmenio svet?

Kako svet doživljava Ameriku

Tramp je nebrojeno puta do sada SAD nazvao „najvećom zemljom na svetu".

Ali prema skorašnjoj anketi koju je u 13 zemalja sproveo Istraživački centar Pju, on nije uradio mnogo za njen imidž u svetu.

U mnogim evropskim zemljama, procenat javnosti sa pozitivnim doživljajem Amerike na najnižem je nivou u poslednjih gotovo 20 godina.

U Velikoj Britaniji, pozitivno mišljenje ima 41 odsto građana, dok je u Francuskoj to 31 odsto, najniže od 2003. godine, a u Nemačkoj svega 26 odsto.

Reakcija Amerike na korona virus bio je važan faktor u ovome - svega 15 odsto ispitanika smatralo je da su SAD dobro vodile borbu protiv virusa, prema brojkama iz jula i avgusta ove godine.

Povlačenje iz borbe protiv klimatskih promena

Teško je razlučiti šta Tramp tačno misli o klimatskim promenama, pošto ih je nazivao svakako, od „skupe prevare" do „ozbiljne teme" koja „mi je lično veoma važna".

Ono što je očigledno jeste da je šest meseci otkako je preuzeo dužnost, bacio naučnike u očaj najavivši povlačenje SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, kojim se skoro 200 zemalja obavezalo da zadrži globalni rast temperature na manje od dva stepena Celzijusa.

SAD je drugi najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte posle Kine, a istraživači su upozorili da ako Tramp bude bio reizabran, moglo bi postati nemoguće da se globalno zagrevanje održi pod kontrolom.

Odbacivši Pariski sporazum, američki predsednik je ustvrdio da bi ovaj „počeo da guši američke proizvođače preteranim regulatornim ograničenjima".

To je stalna tema za Trampa, koji je ukinuo veliki broj propisa u vezi sa zagađenjem kako bi smanjio troškove proizvodnje uglja, nafte i gasa.

Pogledajte: Treća TV debata donela i razmirice oko klimatskih promena

Nekoliko američkih ugljenokopa se, međutim, ipak zatvorilo, ugroženo konkurencijom jeftinijeg prirodnog gasa i državnih mera podrške obnovljivoj energiji.

Vladine brojke pokazuju da su 2019. godine obnovljivi izvori u SAD proizveli više energije od uglja, prvi put posle više od 130 godina.

Izlazak Amerike iz Pariskog klimatskog sporazuma formalno stupa na snagu 4. novembra, dan posle predsedničkih izbora. Džo Bajden je obećao da će se odmah vratiti paktu ukoliko pobedi.

Strahovi da će izlazak SAD iz ovog sporazuma izazvati domino efekat nisu se obistinili, iako neki posmatrači smatraju da je on olakšao Brazilu i Saudijskoj Arabiji da blokiraju napredak u smanjenju emisija ugljenika.

Zatvorene granice, za neke

Tramp je otpočeo rat protiv imigracije samo nedelju dana nakon inauguracije, zatvorivši američke granice za putnike iz sedam zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom.

Trenutno su stroga putna ograničenja na snazi za 13 zemalja.

Broj ljudi rođenih u inostranstvu koji žive u SAD bio je oko 3 odsto viši 2019. godine nego 2016. godine, poslednje godine predsednika Obame na vlasti.

Ali u međuvremenu se promenilo ko su zapravo ti imigranti.

Procenat američkih stanovnika rođenih u Meksiku bio je u stalnom opadanju tokom Trampovog mandata, dok se broj onih koji su se doselili sa drugih mesta iz Latinske Amerike i sa Kariba povećao.

Došlo je i do opšteg smanjenja broja viza koje ljudima omogućuju da se stalno nastane u SAD - naročito za rodbinu onih koji već žive tamo.

Ako postoji neki simbol Trampove politike prema imigraciji, onda je to svakako „veliki, prelepi zid" koji se on zarekao da će podići na granici sa Meksikom.

Od 19. oktobra, Američka carinska i granična zaštita kaže da je izgrađena 371 milja (597 kilometara) zida - gotovo sva podignuta ograda nalazi se na mestima gde su barijere već postojale ranije.

Ovi napori nisu odvratili one koji očajnički žele da stignu u Ameriku.

Broj migranata zadržanih na američko-meksičkoj granici dostigao je 2019. godine najviši nivo u poslednjih 12 godina, podstaknut porastom pridošlica u proleće.

Više od polovine bile su porodice, uglavnom iz Gvatemale, Hondurasa i El Salvadora, gde nasilje i siromaštvo ljude nagone da potraže azil i novi život negde drugde.

Preusmerivši pažnju na izbeglice, Donald Tramp je značajno smanjio broj onih koji mogu da se nasele u Americi. SAD je primila skoro 85.000 izbeglica u fiskalnoj 2016. godini, što je palo na ispod 54.000 ljudi naredne godine.

Maksimum za 2021. godinu biće 15.000 ljudi - najmanji broj otkako je program za izbeglice pokrenut 1980. godine.

Povećane nuklearne tenzije u Aziji

Predsednički mandat Donalda Trampa pokrenuo je neka krupna bezbednosna pitanja u Aziji.

Ne samo da je šokirao Kinu komentarima o Tajvanu pre svoje inauguracije, već je njegov državni sekretar Reks Tilerson govorio o blokiranju pristupa Kine veštačkim ostrvima koja gradi u Južnom kineskom moru, izazvavši upozorenja o „vojnom sukobu" u jednom državnom listu.

Tramp je i Japan i Južnu Koreju izdvojio kao zemlje koje se suviše oslanjaju na SAD. Čak je izjavio da bi one imale koristi od vlastitog nuklearnog arsenala.

A onda je tu i najneposlušnija država u regionu, Severna Koreja, koja trenutno izrađuje vlastito nuklearno naoružanje.

Tramp se suočava sa zadatkom zauzdavanja tih ambicija, što nije uspelo nizu prethodnih američkih lidera.

Malo ko bi mogao predvideti da će upravo Tramp i Kim Džong Un postati prvi lideri SAD i Severne Koreje koji će se lično sastati.

Tramo je za Kim Džong Una govorio da je „Mali raketaš" koji bi mogao da ugrozi SAD, da bi se dve godine kasnije rukovao tokom istorijskog bilateralnog sastanka 2018. godine u Singapuru.

Posle toga dvojica državnika sastali su još nekoliko puta, ali su njihovi susreti malo napredovali otkako se njihov drugi sastanak u Vijetnamu završio bez postizanja dogovora posle spora oko sankcija koje je SAD uvela Severnoj Koreji.

Nedavno, kada je objavljeno da su Tramp i njegova supruga Melanija zaraženi korona virusom, Kim Džong Un je poslao telegram, poželevši im brz oporavak.

Pod predsednikom Barakom Obamom, politika koje se vodila zvala se „strateško strpljenje" - pritisnuti Severnu Koreju sankcijama, ubediti ostale da urade isto, a pogotovo Kina, i onda iščekati rezultate.

Ali Trampov potpredsednik Majk Pens sada je izjavio da je „došao kraj eri strateškog strpljenja".

Njegova administracija kaže da su „sve opcije na stolu", a Trampovo saopštenje da šalje „armadu" američkih ratnih brodova ka Korejskom poluostrvu uneo je atmosferu vojne intervencije.

Ovaj potez dočekan je inaćenjem severnokorejskog režima, koji je zapretio „nedeljnim" probama balističkih projektila i upozorio da može da dođe do „totalnog rata".

Ali svega 10 dana kasnije zavladala je još veća zbunjenost kad se ispostavilo da je ofanzivna grupa američke mornarice, za koju je Tramp rekao da je poslata ka Korejskom poluostrvu, zapravo krenula u potpuno suprotnom smeru.

I dok je Bela kuća pokušavala da razjasni gde se brodovi trenutno nalaze i insistirala na tome da su oni na pravom putu, Tramp se ponovo usredsredio na pritisak na Kinu da preduzme nešto.

„Kina umnogome predstavlja ekonomski spas za Severnu Koreju, tako da, iako ništa nije lako, ako oni žele da reše severnokorejski problem, rešiće ga", tvitovao je on.

Ne zna se šta će biti njegov sledeći korak, ali rani pokušaji ovog nepredvidivog predsednika da izađe na kraj sa najnepredvidljivijom zemljom na svetu već su ukazali na uzavrelu tačku razdora koja će se vrlo verovatno vraćati u godinama koje su pred nama.

Čarke sa Kinom

Još od početka mandata Trampova retorika prema Kini je ratoborna, a pojačana je prethodnih meseci zbog pandemije korona virusa, koji američki predsednik naziva kineskim virusom.

Amerika je najteže pogođena zemlja ovim virusom koji se najpre pojavio u kineskom Vuhanu i odatle se proširio u svetu.

On optužio je Kinu da je u ranoj fazi izbijanja pandemije obmanula Svetsku zdravstvenu organizaciju. Takođe je tvrdio da su Kinezi vršili neprimeren uticaj na telo i ponovio pretnje iz 2018. godine da će SAD povući članstvo iz te organizacije i povući finansijsku podršku.

Međutim, ne kritikuje samo Tramp Kinu. U julu 2020. šef FBI opisao je Kinu kao najveću pretnju sa kojom se suočavaju SAD. Kristofer Vrej optužio Kinu za ekonomsku špijunažu, krađu podataka i monetarnih sredstava i ilegalne političke aktivnosti.

Postoji još jedan front SAD i Kine - na internetu.

Tramp je 1. avgusta 2020. godine rekao da će njegova administracija zabraniti korišćenje popularne aplikacije TikTok, čiji je vlasnik kineska kompanija.

Pogledajte video o odnosima SAD i Kine

Drugog decembra 2016. godine, Tramp (tada još izabrani predsednik) preduzeo je krajnje neobičan korak obrativši se direktno predsedniku Tajvana - prekršivši tako presedan postavljen još 1979. godine, kad su prekinuti svi zvanični odnosi između ove dve zemlje.

Tramp je tvitovao: „Predsednik Tajvana me je POZVAO danas da mi čestita na osvajanju predsedničkih izbora. Hvala!"

Ovaj Trampov tvit odnosi se na toliko zapanjujući politički zaokret da pomenuti telefonski poziv ima vlastitu stranicu na Vikipediji.

Keri Grejsi, tadašnja urednica BBC-jevog kineskog servisa, predvidela je da će potez izazvati „zabrinutost i bes" u Pekingu, koji Tajvan doživljava kao kinesku pokrajinu a ne nezavisnu državu.

Ovo drčno Trampovo otvaranje bilo je samo prvo od brojnih oštrica u takmičenju u podbadanju između dva velika geopolitička rivala, što je njihove odnose dovelo do najniže tačke godinama unazad.

SAD je naljutila Kinu proglasivši njene teritorijalne pretenzije u Južnom kineskom moru nezakonitim, nagomilavši takse na njenu robu, zabranivši skidanje njenih popularnih aplikacija kao što su TikTok i ViČet i stavivši na crnu listu kineskog telekomunikacionog giganta Huavej - za koji tvrdi da predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost.

Ali tenzije nisu započele za vreme Trampa a delimično ih izazivaju i potezi same Kine.

Predsednik Kine Si Đinping, na vlasti od 2013. godine, bio je predsednik tokom usvajanja izuzetno kontroverznog zakona za nacionalnu bezbednost u Hong Kongu i masovnog zatvaranja kineske muslimanske manjine ujgura.

Tramp je preimenovao je Kovid-19 u „kineski virus" i, iako je možda željan da skrene pažnju sa sopstvenog vođenja zemlje tokom pandemije, promena liderstva u Americi neće nužno značiti pomirljiviji ton.

Demokratski kandidat Džo Bajden je nazvao predsednika Sija „siledžijom" i ustvrdio da kineski lider „nema demokratsku koščicu u svom telu".

Odnosi sa Rusijom - komplikovani

Tokom izborne kampanje pred izbore 2016. godine, Tramp je hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina kao snažnog vođu sa kojim bi voleo da ima dobre odnose.

To je bilo pre nego što su američke obaveštajne službe utvrdile da je Rusija odgovorna za hakovanje imejlova Demokratske stranke tokom izborne kampanje - što je zaključak sa kojim je Tramp na kraju morao da se složi.

BBC

Eksplozivno objavljivanje neverifikovanog dosijea koji tvrdi da Rusija ima kompromitujući materijal o Trampu takođe je iznelo neka nezgodna pitanja pred njega.

On ih je sve negirao, odbacivši navode kao „lažne vesti" i „politički lov na veštice".

Ali zabrinutost zbog veza njegove administracije sa Rusijom nastavlja da ga prati kroz čitav njegov mandat, pogotovo kad je savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin iznenada podneo ostavku zbog sastanka sa ruskim ambasadorom u nedeljama pre predsednikove inauguracije.

Tramp je izjavio da je želeo da počne da razvija poverenje u Putina, ali je upozorio „da to ne mora uopšte da potraje".

A čini se da i nije. Odnosi su se naizgled naglo pogoršali posle napada hemijskim oružjem u Siriji, za koji je okrivljena sirijska vlada i stalna ruska podrška predsedniku Bašaru Al-Asadu.

Predsednik Tramp je dodao da bi „američki odnosi sa Rusijom mogli da budu na istorijski najnižem nivou".

On je rekao da bi bila „fantastična stvar" kad bi ove dve zemlje popravile odnose, ali je upozorio „da bi lako moglo da se desi upravo suprotno".

Zamalo rat sa Iranom

„Iran će se smatrati isključivo odgovornim za gubitke života ili načinjenu štetu u bilo kom od naših objekata. On će platiti veoma VISOKU CENU! Ovo nije Upozorenje, ovo je Pretnja", tvitovao je Tramp u Novogodišnjoj noći 2019. „Srećna Nova godina!"

Svega nekoliko dana kasnije, šokiravši čitavu planetu, SAD su izvršile atentat na Kasema Sulejmanija, najmoćnijeg iranskog generala i čoveka koji je predvodio njihove vojne operacije na Bliskom Istoku.

Iran je izvršio odmazdu, ispalivši više od desetine balističkih projektila na dve američke baze u Iraku.

Ranjeno je više od 100 američkih vojnika, a analizatori su procenili da su se dve zemlje našle na ivici rata.

Do rata nije došlo, ali su nevini civili i dalje stradali: svega nekoliko sati posle iranskog napada projektilima, njegova vojska greškom je oborila ukrajinski putnički avion, ubivši svih 176 putnika.

Kako je došlo do toga?

Na osnovu niza uzajamno pogrešnih procena u atmosferi potpunog nepoverenja.

SAD i Iran su u svađi još od 1979. godine, kad je svrgnut šah (njegov monarh) kog je podržavala Amerika, a 52 Amerikanaca uzeta za taoce u američkoj ambasadi.

U maju 2018. godine, Tramp je podigao napetosti odustavši od nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, prema kom je Iran pristao da ograniči svoj nuklearni program u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.

Potom je pokrenuo ono što je Bela kuća nazvala „najstrožim sankcijama koje je uveo režim" - sa ciljem da natera iranske lidere da pristanu na sporazum koji je više po njegovom ukusu.

Teheran je odbio da popusti. Sankcije su dovele ekonomiju Irana u tešku recesiju i u oktobru 2019. godine cena hrane skočila je za 61 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a cena duvana za 80 odsto.

Napaćeni Iranci održali su masovne proteste mesec dana kasnije.

I dok je kriza izazvana korona virusom zaokupila političku pažnju obe teško pogođene zemlje, njihovi diplomatski kanali ostali su veoma oskudni, a njihove tačke razdora brojne.

Upotreba sile

Barak Obama je bio izabran da privede kraju američke ratove u Iraku i Avganistanu i nikako nije bio spreman da se upusti u još jedan sukob na Bliskom Istoku.

Čak i kad su razmere razaranja u Siriji postale brutalno očigledne, ostao je ubeđen da bi vojna intervencija bila skup promašaj.

Umesto toga, Obamina administracija usredredila se na pružanje humanitarne pomoći, delimično finansiranje umerenih sirijskih pobunjenika i zagovaranje primirja i političkih pregovora sa ciljem odlaska predsednika Asada.

Donald Tramp se isprva takođe protivio američkoj vojnoj akciji u Siriji, stavljajući veći naglasak na domaću politiku.

„Zaboravite Siriju i učinite Ameriku ponovo velikom!", tvitovao je on 2013. godine.

Zato je predstavljalo popriličan zaokret kad je predsednik u aprilu izdao naređenje za američke ratne napade na vazduhoplovnu bazu sirijske vlade.

On je rekao da je njegov stav promenio napad hemijskim oružjem za koji je okrivljena sirijska vlada.

„Taj napad na decu ostavio je snažan utisak na mene", rekao je on.

To je bilo prvi put da je SAD direktno gađala sirijski režim od izbijanja sukoba i taj raketni napad je doživljen kao vrtoglava promena politike za prethodno izolacionistički nastrojenog lidera.

Ali prošlo je svega nekoliko dana pre nego što je Trampova administracija ponovo demonstrirala silu, ovaj put gađajući militante Islamske države u Avganistanu oružjem poznatim kao „majka svih bombi", iliti MOAB, koju SAD još nikad pre nije upotrebila u ratnim dejstvima.

I dok sve više izdvajaju za odbranu, SAD deluju - makar za sada - kao da preuzimaju agresivniju ulogu u stranim sukobima.

BBC

Američki „beskrajni ratovi" i bliskoistočni sporazum

U govoru o stanju nacije iz februara 2019. godine, Tramp se zarekao da će povući američke trupe iz Sirije, objavivši: „Velike zemlje ne vode beskrajne ratove".

Brojke tvore malo složeniju sliku. U najmanju ruku zato što je svega nekoliko meseci kasnije Tramp ipak odlučio da zadrži oko 500 vojnika u Siriji kako bi čuvali naftne bušotine.

Smanjio je vojno prisustvo koje je nasledio u Avganistanu, i do određene mere u Iraku i Siriji. Ali američke snage se i dalje nalaze svuda gde su se nalazile onog dana kad je preuzeo dužnost.

Postoje, naravno, načini da se izvrši uticaj na Bliski istok i bez vojske.

Tramp je ignorisao protivljenje prethodnih predsednika premestivši 2018. godine američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim i priznavši ovaj grad, uključujući njegov okupirani Istok, za prestonicu Izraela.

Prošlog meseca je proglasio „zoru novog Bliskog Istoka" kad su Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein pristale da normalizuju odnose sa Izraelom.

Dve Zalivske države tek su treća i četvrta arapska zemlja sa Bliskog Istoka koje su priznale Izrael otkako je ovaj proglasio nezavisnost 1948. godine.

To je, možda, najznačajnije diplomatsko dostignuće Trampove administracije.

Iranski nuklearni sporazum pod znakom pitanja

Za Baraka Obamu, sporazum prema kom su ukinute sankcije Iranu u zamenu za garancije da neće praviti nuklearno oružje, bio je „istorijski".

Ali za Donalda Trampa, koji je ponovio zabrinutost republikanaca, bio je to „najgori sporazum koji sam ikad video da je potpisan".

Rekao je da će njegovo ukidanje biti njegov „prioritet broj jedan", ali nije konkretizovao šta želi da uradi.

Sada je njegova administracija najavila reviziju čitave američke politike prema Iranu.

To će obuhvatiti ne samo Teheranov pristanak na nuklearni sporazum, već i njegova dela na Bliskom Istoku, gde je ključni igrač u sirijskom sukobi i rival Saudijske Arabije i Izraela.

Iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif već je pozvao Trampa da ostane obavezan na nuklearni sporazum. Prethodno je sugerisao da će SAD morati da poštuju sporazum imajući u vidu da je postignut zajedno sa još nekoliko svetskih sila.

Iranski Vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamnej bio je prilično direktniji.

„Ukoliko ga pocepaju, mi ćemo ga spaliti", rekao je prema izveštavanju Asošijejted presa.

Odnosi između dveju zemalja nisu dobro krenuli od samog početka Trampovog predsedničkog mandata - SAD su uvele nove sankcije Iranu nakon što je ovaj izveo probu balističkih oružja.

„Iran se igra vatrom", tvitovao je Tramp.

Veći naglasak na NATO

Tramp je ranije oštro kritikovao NATO (Severnoatlantski savez), kamen temeljac američke spoljne politike više od 60 godina.

Ovu organizaciju je napao kao „zastarelu", a njene članice okarakterisao kao nezahvalne saveznike koji izvlače korist od američke darežljivosti.

BBC

Sekretar za odbranu Džejms Matis upozorio je u februaru članice NATO-a da će Vašington „ublažiti svoje učešće" ukoliko članice ne ispune zahteve njegovog šefa za povećanjem izdvajanja sredstava za odbranu na dva odsto njihovog BDP-a.

Tramp je tvrdio da je njegov oštar nastup doveo do toga da „novac krene da pristiže", ali su analitičari istakli da su zemlje već počele da povećavaju doprinose prema sporazumu iz 2014. godine.

Međutim, tokom zajedničke konferencije za štampu u aprilu, šef NATO Jens Stoltenberg zahvalio se američkom predsedniku što je ukazao na ovaj problem.

„Svi mi počinjemo da uviđamo posledice vašeg snažnog ukazivanja na teret koji se deli u okviru našeg saveza", rekao mu je on.

Za to vreme, Tramp se predomislio i rekao da NATO „više nije zastareo".

On je izjavio da su terorističke pretnje istakle važnost ovog saveza i pozvao članice da preduzmu više kako bi pomogle iračkim i avganistanskim „partnerima".

Umeće (trgovinskog) pregovaranja

Čini se da Tramp naprosto prezire sporazume koje nije sam zaključio.

Prvog dana na dužnosti odbacio je Trans-pacifičko partnerstvo, trgovinski sporazum 12 zemalja koji je odobrio predsednik Obama, nakon što ga je proglasio „jezivim".

Od njegovog povlačenja najviše koristi imala je Kina, koja je sporazum doživela kao pokušaj da se zaustavi njen uticaj u Azijsko-pacifičkoj oblasti.

Ali u SAD, kritičari koji su smatrali da bi sporazum ugrozio američka radna mesta pozdravili su njegovo ukidanje.

Tramp je ponovo pregovarao o uslovima Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kanadom i Meksikom, koji je nazvao „verovatno najgorim trgovinskim sporazumom ikad postignutim".

Njegova zamena ostavila je mnogo toga neizmenjenog, ali je zato pooštrila uslove rada i propise o izvorima automobilskih delova.

Predsednikova prava opsesija jeste koliko Amerika ima koristi od trgovine sa svetom.

Rezultat toga je ljuti rat sa Kinom, u kom su dve najveće svetske ekonomije uvele stotine milijardi dolara taksi na robu jedni drugih.

To je postala glavobolja za uzgajivače soje u Americi i tehnološku i automobilsku industriju.

I Kina je pogođena ovim, budući da su njene kompanije morale da presele proizvodnju u zemlje kao što su Vijetnam i Kambodža kako bi smanjile troškove.

Za 2019. godinu, američki trgovinski deficit za robu sa Kinom bio je neznatno ispod onog iz 2016. godine.

Američke kompanije uvozile su manje jer su želele da izbegnu Trampove carinske takse.

Međutim, uprkos tome što je pandemija korona virusa umnogome uticala na trendove za 2020. godinu, Amerika i dalje uvozi više nego što izvozi.

Porast „lažnih vesti"

„Mislim da je 'lažan' jedan od najboljih izraza od svih koje sam smislio", izjavio je Donald Tramp u intervju u oktobru 2017.Iako Tramp definitivno nije skovao izraz „lažne vesti", slobodno se može reći da ga je on popularizovao.

Na osnovu postova na društvenim mrežama i audio transkripta koje nadgleda Factba.se, ovaj izraz je upotrebio oko 2.000 puta otkako ga je prvi put tvitovao u decembru 2016. godine.

Pretražite „lažne vesti" na Guglu danas i dobićete više od 1,1 milijardu rezultata iz svih krajeva sveta.

Pogledajte video: Kako će izgledati društvene mreže posle izbora u Americi

Kad analizirate to tokom protoka vremena, videćete da je interesovanje u SAD poraslo u zimu 2016-17, a vrhunac doživelo u nedelji kad je predsednik obelodanio ono što je nazvao „Nagradama za lažne vesti", spisak vesti koje je doživeo kao lažne.

Tokom izborne trke za Belu kuću 2016. godine, „lažne vesti" značile su neistinite izveštaje poput onog da je papa Franja pružio podršku Trampu za predsednika.

Ali to je prešlo u popularnu upotrebu, a njegovo značenje više nije bila samo dezinformacija.

Tramp je često koristio izraz „lažne vesti" da bi napao vesti sa kojima se ne slaže.

U februaru 2017. godine, otišao je korak dalje, nazvavši nekoliko informativnih medijskih kuća „neprijateljima američkog naroda".

Tramp je tvitovao: „Mediji LAŽNIH VESTI (propali @nytimes, @NBCNews, @ABC, @CBS, @CNN) nisu moji neprijatelji, oni su neprijatelji američkog naroda!".

To je izraz koji su preuzeli i lideri na Tajlandu, Filipinima, u Saudijskoj Arabiji i Bahrejnu, između ostalih, a neki su optužbe za širenje „lažnih vesti" koristili kako bi opravdali represiju i progon opozicionih aktivista i novinara.

Grupe građanskog društva kažu da koristeći ovaj izraz protiv kredibilnog izveštavanja, političari fundamentalno podrivaju demokratiju, koja se oslanja na konsenzus ljudi oko toga šta su osnovne činjenice.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk