Arheologija: Pronađena lobanja čovjekovog rođaka stara dva miliona godina
Lobanja je otkrivena samo nekoliko metara od mesta gde je 2015. godine otkrivena lobanja približno slične starosti - deteta homo erektusa
Australijski istraživači kažu da otkriće dve miliona godina stare lobanje u Južnoj Africi daje više informacije o evoluciji čoveka.
Lobanja je ostatak muškog parantropus robustusa, „rođaka" homo erektusa - vrste za koju se smatra da je direktni predak modernih ljudi.
Dve vrste su živele približno u isto vreme, ali je parantropus robustus ranije izumro.
Istraživački tim je pronalazak nazvao uzbudljivim saznanjem.
- Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba
- Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
- Devojčica iz jezera izvukla mač star 1500 godina
„Većina fosilnih ostataka je otprilike neki zub, pa je ovako nešto vrlo retko i zato smo veoma srećni", rekla je doktorka Anđelin Lis za BBC.
Istraživači sa Univerziteta La Troub u Melburnu pronašli su delove lobanje 2018. godine na arheološkom nalazištu Drimolen severno od Johanesburga.
Lobanja je otkrivena samo nekoliko metara od mesta gde je 2015. godine otkrivena lobanja približno slične starosti - deteta homo erektusa.
Arheolozi su proteklih nekoliko godina sastavljajli i analizirali fosil. Njihova otkrića objavljena su u časopisu Nature, Ecology and Evolution journal.
Koistraživač Džesi Martin rekao je za BBC da je rad sa fosilnim ostacima kao da držite mokar karton, dodajući da je pomoću plastičnih slamki isisavao poslednje tragove nečistoće sa njih.
Konkurentske vrste
Smatra se da su tri vrste hominina (čovekolikih bića) istovremeno živela u Južnoj Africi, takmičeći se međusobno.
Otkriće lobanje predstavljalo je redak primer „mikroevolucije" unutar ljudske vrste, rekao je Martin.
Parantropus robustus je imao velike zube i mali mozak, za razliku od homo erektusa koji je imao veliki mozak i male zube.
Veruje se da je prehrana prvog čoveka podrazumevala da jede uglavnom žilave biljke, poput krtole i kore.
„Vremenom je parantropus robustus verovatno evoluirao tako da može da generiše i izdrži veću silu tokom griženja i žvakanja hrane, ali mu je bilo teško ili mehanički izazovno da je obradi čeljustima i zubima", rekla je doktorka Lis.
Naučnici kažu da je da je vlažno okruženje izazvano klimatskim promenama moglo da smanji količinu hrane koja im je bila na raspolaganju.
U međuvremenu je homo erektus, sa manjim zubima, verovatno jeo i biljke i meso.
Božansko iznenađenje - rimski žrtvenik pronađen u dvorištu kuće kod Knjaževca
„Ove dve izuzetno različite vrste... predstavljaju različite evolucione eksperimente", rekla je doktorka Lis.
„Iako smo bili vrsta koja je na kraju pobedila, fosilni ostaci od pre dva miliona godina sugerišu da je parantropus robustus bio mnogo brojnija vrsta od homo erektusa."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )