Suđenja Trampu: Kako bi šest slučajeva moglo da se odvija posle izbora
Sveobuhvatna krivična istraga u Njujorku najozbiljnija je prijetnja po Trampa i njegovu kompaniju za nekretnine Organizaciju Tramp
Kao predsjednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp je uživao jedinstvenu zaštitu od sudskih parnica, bilo krivičnih ili građanskih.
Sada, pošto je izgubio predsedničke izbore 2020. godine, on će uskoro ponovo postati običan građanin.
To znači da će izgubiti predsedničke privilegije, što će ga staviti na nišan podnosilaca tužbi i tužilaca.
„Jednom kad više ne bude bio na funkciji, atmosfera će se promeniti", kaže za BBC Danijel R. Alonso, bivši američki federalni i njujorški tužilac.
- Tramp se izvinio Kavanu zbog „laži“
- Zašto se Trampova nećaka obrušila na američkog predsednika
- Tramp „moralno nepodoban da bude predsednik“
„Neće više moći predsedničku moć da ometa ili preti ometanjem istraga."
Sveobuhvatna krivična istraga u Njujorku najozbiljnija je pretnja po Trampa i njegovu kompaniju za nekretnine Organizaciju Tramp.
Uz sve to, tu je i čitav niz drugih tužbi, od optužbi za proneveru koje je iznela članica njegove porodice, do one za seksualno zlostavljanje koju je iznela jedna kolumnistikinja.
Sprema se prava sudska bura. Ovde razmatramo kako bi moglo da se odvija šest najvećih pravnih bitaka.
1) Optužbe za kupovinu ćutanja
Šta znamo: Plejbojeva zečica Karen Makdugal, porno glumica Stormi Danijels i tvrdnje o uroti da se one ućutkaju.
Ovo je siže takozvanog skandala o isplati za ćutanje. Obe žene su tvrdile da su imale seksualne odnose sa Trampom i da su bile plaćene da ćute o tome pred predsedničke izbore 2016. godine.
Kad su se oglasile 2018. godine, bacile su politički dinamit za predsednika Trampa, potpalivši fitilj dveju krivičnih istraga.
Prva se bavila kršenjem federalnih, iliti nacionalnih zakona i ulogom Majkla Koena, Trampovog bivšeg ličnog advokata, i „fiksera".
Pod istragom, Koen je priznao da je ugovorio isplate dvema ženama.
Protiv njega je podignuta optužnica za kršenje propisa o finansiranju političkih kampanja i Koen je 2018. godine osuđen na tri godine zatvora.
Koen je naveo da mu je Tramp „naložio" da izvrši te isplate, ali nikakve optužnice nisu podignute protiv predsednika. Zašto?
Da bi optužili Trampa, tužioci prvo moraju da dokažu da je on zaista izdao nalog Koenu da izvrši te isplate.
Takođe, čak i ako tužioci nađu dovoljno dokaza, protivno je politici američke vlade da se podigne optužnica protiv aktuelnog predsednika po federalnim krivičnim optužbama, tvrde pravni eksperti.
Slučaj okončan, zar ne? E pa, ne baš. Tu nastupaju tehnikalije.
Najprostije rečeno, u Njujorku se još vodi druga krivična istraga o ovim isplatama.
Znamo da Okružni tužilac Menhetna Sajrus Vens istražuje da li je Organizacija Tramp falsifikovala poslovnu evidenciju vezanu za te isplate.
Ono što ne znamo jeste da li Vens ima bilo kakve dokaze za podizanje krivične optužnice. To je veoma važno.
Šta bi moglo da se desi sledeće: Falsifikovanje poslovne evidencije je po njujorškim zakonima prekršaj. Prekršaj je sitniji zločin koji može da se kazni zatvorskom kaznom do godinu dana.
- Donald Tramp: od hotelijera do predsednika
- Tramp samouveren: Poraziću levičare i marksiste, do kraja godine vakcina protiv korone
Tu postaje nezgodno za Vensa.
U Njujorku postoji dvogodišnje vremensko ograničenje za podizanje krivične optužnice za prekršaj.
„I zato, zbog toga što su te isplate izvršene pre više od dve godine, izgleda da tužioci nisu imali sreće", kaže Alonso.
Uprkos tome, postoje druge mogućnosti.
U Njujorku za falsifikovanje poslovne dokumentacije može da se podigne optužnica za teško krivično delo ukoliko je ono počinjeno da bi se prikrili drugi zločini, kao što je utaja poreza.
Teška krivična dela su ozbiljniji zločini koji mogu krivično da se gone tokom dužeg vremenskog perioda i kažnjivi su težim zatvorskim kaznama.
Ipak, put do optužnice je neizvestan. Nije najjasnije da li Tramp može da se krivično goni prema njujorškom zakonu za kršenje propisa o finansiranju kampanja - što je federalni zločin za koji je osuđen Koen.
Tu nastupaju drugi rukavci Vensove istrage.
2) Istraga o poreskim i bankarskim mahinacijama
Šta znamo: To je „politički atentat", izjavio je advokat Organizacije Tramp povodom Vensove istrage u avgustu 2019. godine.
Advokatovo saopštenje je kiptelo od besa.
Vens je upravo podneo zahtev za dobijanje dokumenata, poznat kao sudski poziv.
On traži da vidi finansijsku dokumentaciju za čitav niz godina, uključujući Trampove poreske prijave, i to u periodu od osam godina.
Od tada, Tramp je pokušao da blokira ovaj sudski poziv, tvrdeći na sudu da se on svodi na politički progon.
U oktobru se federalni apelacioni sud sa tim nije složio, presudivši da tužioci smeju da imaju uvid u njegove poreske prijave.
I zaista, Vens je uspeo da obrazloži značaj Trampovih poreskih prijava u sudskim podnescima.
Kad je zatražio te prijave u avgustu, Vens je govorio o „javnim dokumentima o mogućoj iscrpnoj i dugovečnoj krivičnoj praksi Organizacije Tramp", uključujući navode o mogućim osiguravajućim i bankarskim mahinacijama.
Jedan drugi sudski podnesak iz septembra pominje utaju poreza kao hipotetički zločin koji bi mogao da se utvrdi, ukoliko se pronađe dokaz koji ga podržava.
U Njujorku, za neke tipove utaje poreza može da se digne optužnica za teška krivična dela, što sa sobom nosi duge zatvorske kazne.
U ovom trenutku, međutim, „javna dokumenta" o mogućim zločinima koje navodi Vensova kancelarija samo su osnov za istragu i ništa više od toga.
Šta bi moglo da se desi sledeće: Očekuje se da Tramp Vrhovnom sudu uloži žalbu na zahtev za predavanje šest poreskih prijava. Tu bi taj slučaj mogao i da bude okončan.
Za Trampa, ulozi su visoki.
„Najznačajnije krivične istrage su one koje se bave njegovim poreskim i bankarskim prijavama", kaže za BBC Džonatan Tarli, profesor prava sa Univerziteta Džordž Vašington.
„Ali tek preostaje da se vidi da li tu postoji neko krivično delo."
Ukoliko Vens dođe to Trampovih poreskih prijava, krivični slučaj mogao bi da postane evidentan ili ne. U svakom slučaju, Vensu su potrebne te poreske prijave da bi nastavio s istragom.
3) Istraga mahinacija sa nekretninama
Šta znamo: Njujorška vrhovna tužiteljka Letiša Džejms još je jedan trn u Trampovom oku.
Od marta 2019. godine, Džejms vodi građansku istragu da li je Organizacija Tramp počinila mahinacije sa nekretninama.
Koreni ove istrage ponovo vode nazad sve do Koena, koji je u februaru 2019. godine rekao Kongresu da je Tramp naduvao vrednost svoje imovine kako bi obezbedio kredite ili je umanjio da bi smanjio porez.
Koenovo svedočanstvo pružilo je Letiši Džejms osnov da zatraži informacije o Trampovoj imperiji nekretnina. Kao i Vens, Džejms je morala za te informacije da se bori na sudovima.
Erik Tramp, izvršni potpredsednik Organizacije Tramp i predsednikov sin, optužio ju je da je pokrenula „političku osvetu".
Uprkos tome, pristao je na njen zahtev da da zvaničnu izjavu u njenoj kancelariji u oktobru.
Šta bi moglo da se desi sledeće: Letiši Džejms je potrebno više iskaza i informacija da bi pomerila istragu napred.
Dok je bio na vlasti, Tramp je tvrdio da je suviše zauzet da bi se bavio tužbama. Sada više ne može da se pozove na taj izgovor.
Džejms sada može da se ophodi prema Trampu sa manje popustljivosti, vršeći na njega pritisak da pristane na saslušanje pod zakletvom, baš kao što je to učinila sa njegovim sinom.
„Većina sudova bi imalo više razumevanja za optuženog predsednika kad su u pitanju zakazivanja uzimanja izjava, na primer. Nije tako s običnim građaninom", kaže Alonso.
Građanske istrage kao što je ova mogu da se završe finansijskim kaznama, ukoliko se pronađu dokazi da je počinjen zločin.
A ako do toga dođe, ne može da se isključi ni još jedna krivična istraga.
4) Slučajevi preimućstva
Šta znamo: Preimućstvo je arhaična reč koja se retko koristi danas, sem u pravnom kontekstu.
Definicija je sporna, pa se generalno uzima da znači korist, zaradu ili dobitak na osnovu zaposlenja ili državnog nameštenja.
Kakve to onda ima veze sa Trampom?
On je optužen da je tokom predsedničkog mandata prekršio propise protiv „preimućstva".
Ovi propisi, poznati kao klauzule preimućstva, ugrađeni su u ključni pravni tekst države, američki Ustav.
Jedna klauzula zahteva da svi federalni zvaničnici, među kojima i predsednik, zatraže dozvolu Kongresa pre nego što prihvate bilo kakve povlastice od stranih država.
Tri zasebne građanske tužbe navode da Tramp nije zatražio tu dozvolu.
U jednoj se navodi ugošćavanje stranih zvaničnika u Trampovom hotelu u Vašingtonu kao moguće kršenje tog propisa.
Tramp je odbacio tu „lažnu klauzulu preimućstva", dodavši da su i drugi aktivni predsednici zarađivali novac dok su bili na dužnosti.
Šta bi moglo da se desi sledeće: Uprkos svemu, tužbe za preimućstvo će najverovatnije biti odbačene ili povučene, kažu pravni eksperti.
Jednu koju su podnele demokrate iz Kongresa Vrhovni sud je već odbacio.
„Malo je verovatno da će preimućstvo poslužiti kao osnov za bilo kakvu krivičnu radnju", kaže Tarli, ekspert za ustavno pravo.
„Slučajevi preimućstva odnose se na Trampa dok je bio na dužnosti, tako da jednom kad napusti taj položaj, kontroverza postaje uglavnom akademske prirode."
5) Tužbe za seksualno neprimereno ponašanje
Šta znamo: Trampa su za seksualno neprimereno ponašanje optužile brojne žene čiji se navodi protežu decenijama.
Tramp je negirao sve te navode, odbacivši ih kao „lažne vesti", politička blaćenja i zavere.
Mnoge optužbe pojavile su se pred Trampovu predsedničku pobedu 2016. godine. Tramp se zarekao da će ih sve tužiti, ali to do sada nije učinio.
Umesto toga, neke od žena koje su optužile Trampa tužile su njega. Dve od njih podnele su tužbu za klevetu protiv Trampa zato što ih je nazvao lažovima.
E Džin Kerol, dugogodišnja kolumnistikinja za časopis El, jedna je od njih.
Ona je Trampa optužila da ju devedesetih silovao u svlačionici luksuzne menhetnske robne kuće. Tramp to negira i osporio je tužbu za klevetu.
U tužbi Kerol tvrdi da ju je Tramp oklevetao rekavši da nije mogao da je siluje zato što „nije njegov tip".
Njena tužba zahteva neodređeno novčano obeštećenje i povlačenje Trampovih izjava.
Ovaj slučaj delovao je prilično jednostavan sve do septembra, kad se umešalo američko Ministarstvo pravde.
Ministarstvo je preduzelo neobičan korak, pokušavši da zameni Trampa Sjedinjenim Američkim Državama kao optuženikom u ovom slučaju.
Na kraju je federalni sudija doneo odluku protiv intervencije ministarstva, rekavši da „ove optužbe nemaju nikakve veze sa zvaničnim aktivnostima Sjedinjenih Država".
Šta bi moglo da se desi sledeće: Slučaj sada može da se nastavi, omogućivši advokatima Kerolove da sakupe dokaze.
Na primer, oni mogu da izvrše pritisak tako što će pokušati da potvrde da je DNK na haljini za koju Kerol tvrdi da je nosila u vreme navodnog napada Trampova.
Za to im je potreban uzorak DNK od samog Trampa.
Slična, ali zasebna tužba za klevetu koju je podnela Samer Zervos, bivša takmičarka u Trampovom televizijskom programu Šegrt, mogla bi slično da prođe.
Zervos tvrdi da ju je Tramp seksualno napastvovao tokom razgovora za posao u jednom hotelu na Beverli Hilsu 2007. godine.
Tramp je odbacio njene navode kao „lažne", optuživši Zervos da ih je isfabrikovala zarad slave.
Zervos ga je potom tužila za klevetu 2017. godine, zatraživši odštetu u visini od najmanje 3.000 dolara.
Tramp je pokušao da izdejstvuje da se ovaj slučaj odbaci tokom njegovog predsedničkog mandata.
Njegovi advokati su sugerisali da bi, kao predsednik, on trebalo da je imun na tužbe u državnim sudovima.
„Taj argument u potpunosti nestaje 20. januara", kaže za BBC Barbara L. Makvejd, profesorka prava sa Univerziteta u Mičigenu.
„Kad se to desi, prelazimo na fazu dokazivanja u slučaju i tu bi stvari mogle da se pomere sa mrtve tačke."
6) Tužba koju je podnela Meri Tramp
Šta znamo: „Pronevera nije bila samo porodični biznis - bio je to način života", glasi prva rečenica tužbe Meri Tramp protiv njenog strica Donalda.
Kao uvodna salva, ona teško da može da bude prezrivija.
Ona odražava neprijateljstvo Meri Tramp iz njenih sveže objavljenih memoara, u kojima strica naziva „narcisom" koji ugrožava život svakog Amerikanca.
Porodični razdor ličan je koliko može biti, a tužba Meri Tramp, podneta u septembru, najbolje odslikava tu ogorčenost.
U njoj ona optužuje Trampa, njegovu braću i sestre da su je prevarili za nasledstvo, nateravši je da se odrekne zarade iz porodičnog biznisa.
Meri Tramp je nasledila vredan udeo u porodičnom biznisu kad je Fred Tramp Junior - njen otac i predsednikov stariji brat - umro 1981. u 42. godini. Ona je tada imala 16 godina.
Tramp i njegova braća i sestre „obećali su da će čuvati" interese Meri Tramp, kaže se u tužbi.
„Lagali su", dodaje se.
„Umesto da zaštite Merine interese, oni su osmislili i sproveli složenu shemu da otuđe sredstva iz njenog dela dobiti, prikriju proneveru i obmanu je o pravoj vrednosti onoga što je nasledila."
Tužba traži obeštećenje u vrednosti od najmanje 500.000 dolara.
Šta bi moglo da se desi sledeće: Bela kuća tvrdi da je knjiga Meri Tramp prepuna „lažnih tvrdnji", ali Tramp tek treba da odgovori na tužbu.
Ukoliko budu podneti zahtevi za dokumentima i izjavama, Tramp ne može da navede predsedničke dužnosti kao razlog da ih ne pruži.
Nijedan američki građanin, pa čak ni predsednik, nije kategorički iznad zakona.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )