Indonezija, nauka i svemir: Meteorit koji nije prodat za 1,8 miliona dolara

Priča je završila u vestima širom sveta - meteorit je propao kroz krov na domu ovog Indonežanina i ispostavilo se da vredi milione, zauvek mu promenivši život.

Sugerisano je da je ovaj ulov vredan 1,8 miliona dolara, što je čoveka preko noći pretvorilo u milionera - a ako i nije, spekulisalo se da je to zato što su ga zakinuli američki kupci.

Ali ništa od toga nije istina. Meteorit nije vredan miliona i niko nije prevaren.

Ovaj san koji je postao stvarnost nije baš ono što je isprva izgledao.

• Kročite na planetu na kojoj pada kamena kiša, a okeani su od lave
• Kiša meteora: Šta je i kako nastaje
• Ne, ovo nije Mars: Zašto je crveno nebo nad Indonezijom

Kamen pade na kuću...

Vratimo se mi na konkretnu priču - bila bajka ili ne, ona je svakako fascinantna.

Džosua Hutagalung, izrađivač mrtvačkih kovčega u jednom selu na Sumatri, gledao je svoja posla početkom avgusta kad je čuo buku sa neba i - nekoliko sekundi kasnije - glasnu lomljavu u kući.

Isprva, Džosua je bio suviše uplašen da pogleda šta je to: nepoznati predmet mu je propao kroz krov takvom brzinom i silinom da je prosekao metalni pokrivač i zabio se 15 centimetara u zemljani pod.

Na kraju je ipak iskopao neobičnu malu stenu tešku oko 2 kilograma.

„Kad sam je podigao, još je bila topla", kaže on za BBC-jev indonezijski servis.

„Tad sam prvi put pomislio da je predmet koji dižem meteorit sa neba. Bilo je nemoguće da bilo ko baci toliko veliku stenu na krov kuće."

Ne dešava se svaki dan da stena iz svemira propadne kroz vaš krov, tako da je Džosua okačio slike ovog uzbudljivog ulova na Fejsbuku.

I vest je počela da kruži, daleko od njegovo sela, širom Sumatre i Indonezije, pre nego što je stigla do međunarodnih ušiju.

Meteoriti su u suštini drevno kamenje koje putuje svemirom i - čistom slučajnošću - obruše se na Zemlju i padnu negde na nju.

Neće vas iznenaditi da silno zanimaju naučnike. Pitanja variraju od toga odakle su došli do toga od čega su sastavljeni i šta nam mogu reći o univerzumu.

Na sve to ide potencijalno interesovanje kolekcionara. Meteoriti su stari više od četiri milijarde godina - stariji od naše planete - tako da je lako videti zašto su ljudi toliko njima fascinirani.

• NASA prikupila previše uzoraka asteroida - komadi ispadaju u svemir
• Perseidi - kiša meteora poput nijedne druge

A upravo su se takvi kolekcionari zainteresovali za Džosuin kamen, željni da ga kupe. Ali u avgustu su globalna putovanja skoro sva bila obustavljena zbog Kovida i brzi let do Indonezije nije bio moguć.

Tad su neki potencijalni kupci iz SAD kontaktirali kolegu entuzijastu za meteorite Džareda Kolinsa, Amerikanca koji živi u Indoneziji, i zamolili ga za pomoć.

On je stigao do Sumatre, sreo se sa Džosuom i pregledao stenu da bi potvrdio njenu autentičnost i da bi se postarao da se ona pravilno čuva.

Kontakt sa vodom, na primer, brzo bi oštetio meteorit.

„Strašno je uzbudljivo imati priliku da držite nešto što je pravi, fizički ostatak vrlo ranih stadijuma nastanka našeg sunčevog sistema", rekao je Amerikanac ove nedelje za BBC.

„Odmah sam primetio njegovu upečatljivu zagasito crnu unutrašnjost i tanku svetlosmeđu rupičastu spoljašnjost, koja je nastala tokom putovanja kroz atmosferu."

„Takođe je imala veoma jedinstven miris koji je teško opisati rečima."

Jednom kad se američki kupac složio sa Džosuom oko cene, meteorit je prodat, a Džared je poslužio kao posrednik.

Obe strane se slažu da je neobjavljena cena bila fer i da u toj transakciji niko nije prevaren.

Ona, međutim, nije bila ni blizu cifri koja je počela da se pominje u vestima širom sveta - ni izbliza.

Potencijalni zlatni rudnik

Odakle, onda, cifra od 1,8 miliona dolara? Ona je mešavina nadanja prodavca i amaterske računice.

Pored jedne krupne stene od oko 2 kilograma, bilo je i nekoliko sitnijih komada meteorita pronađenih blizu Džosuine kuće.

Neki od njih su takođe prodati i dva su završila na Ibeju u SAD.

Početne cene bile su 285 dolara za 0,3 grama i 29.120 dolara za 33,68 grama. Ako to razložite, dođete do oko 860 dolara po gramu. Kad se pomnoži sa težinom velike stene, dođe se do 1,8 miliona dolara.

„Kad sam pročitao tu cifru, morao sam da se nasmejem", kaže za BBC Lorens Garvi, profesor i istraživač Škole za istraživanje Zemlje i svemira na Državnom univerzitetu u Arizoni.

Kao međunarodni autoritet na ovom polju, on je uspeo da prouči delove sumatranskog meteorita i izvrši njegovu zvaničnu klasifikaciju.

„Viđao sam ovu priču toliko puta pre", dodaje on.

„Neko nađe meteorit, pogleda na Ibeju i pomisli da vredi milione zato što vidi da se manji fragmenti prodaju za veliku sumu."

„Vanzemaljska lopta od blata"

Ali to prosto ne funkcioniše tako.

„Ljudi su fascinirani posedovanjem nečega što je starije od Zemlje, nečega što je stiglo pravo iz svemira", objašnjava profesor Garvi.

„I zato imate ljude spremne da izdvoje nekoliko stotina ili hiljada dolara za manji komad. Ali niko ne bi platio milione za veću stenu."

Štaviše, cena obično pada kako veličina komada raste.

On takođe sumnja da bi bilo ko bio spreman da kupi komade nuđene na Ibeju za njihovu početnu cenu. Eksperti procenjuju da bi za njih moglo da se dobije možda upola toga.

Dakle, ako je gotovo nemoguće odrediti tržišnu vrednost meteorita, koja je onda prava vrednost kamena sa Sumatre?

Profesor iz Arizone kaže da je njegov sastav oko 70-80 odsto glina, „praktično vanzemaljska lopta od blata".

„U njoj ima malo gvožđa, kiseonika, magnezijuma, aluminijuma i kalcijuma - to verovatno vredi dolar, možda dva, ako sam velikodušan."

On smatra da mu je prečnik bio možda čitav metar kad je u ušao u Zemljinu atmosferu. Raspadajući se na ulasku, samo bi nekoliko komada moglo da stigne do zemlje - od kojih je jedan propao pravo kroz krov kuće Džosue Hutaalunga.

Građevinski materijal ranog života

Jedna stvar koja je izvesna u vezi sa meteoritima je naučna vrednost takvih otkrića.

Meteorit pronađen na Sumatri je ugljenični hondrit, a „ostaci ranog sunčevog sistema nude putovanje kroz vreme i uvid u događaje koji su se odigravali pre formiranje planete", kaže za BBC Džejson Skot Herin, iz Zemaljske opservatorije u Singapuru.

Pošto sadrže organska jedinjenja i padaju na Zemlju od samih početaka naše planete, meteoriti su „možda sa sobom doneli građevinski materijal ranog života", objašnjava on.

„Oni imaju najviše nezemaljskih amino-kiselina od svih drugih meteoritskih grupa i stoga se često smatraju važnim informacijama za hipoteze o ranom životu."

Suštinski, to znači da kamenovi kao onaj kog je pronašao Džosua mogu naučnicima da pruže važne podatke o počecima života na Zemlji.

To je naučna vrednost koja se ne meri milionima dolara, ali objašnjava zašto su ljudi uopšte fascinirani meteoritima.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Svi članovi )