Još ima nade

Mnogi od nas su u 2017. ušli očekujući najgore. To smo i dobili. Ispostavilo se da je Donald Trump zaista onako strašan kao što smo očekivali. On nam svakodnevno dokazuje da je krajnje nesposoban za dužnost predsednika, moralno i intelektualno. Pokazalo se i da je Republikanska partija, uključujući i njenu umerenu struju, još gora nego što smo mislili. Njome rukovode cinični aparatčici spremni da prodaju svaki princip - i poslednju trunku svoga dostojanstva - za smanjenje poreza svojih donatora. U međuvremenu, konzervativni mediji su odustali čak i od pretvaranja da se bave stvarnim izveštavanjem i postali bestidni propagandisti vladajuće partije.

Ipak, izlazim iz 2017. pun nade zbog desetina miliona Amerikanaca koji su odlučili da odgovore na ove izazove. Još se može dogoditi da SAD postanu nova Turska ili Mađarska - autoritarni režim pod krinkom demokratije. Ali to se neće dogoditi ni tako lako ni tako brzo kao što su mnogi od nas strahovali. Početkom 2017. komentator David Frum je upozorio da će pad u autoritarizam biti nezaustavljiv „ako se ljudi povuku u privatni život, ako kritičari utihnu, ako cinizam postane endemsko stanje“. Ali zasad se to nije dogodilo.

Naprotiv, imamo vrlo energičan otpor. On se ispoljio doslovno sutradan po Trumpovom stupanju na položaj ogromnim ženskim marševima 21. januara koji su višestruko nadišli broj ljudi na predsedničkoj inauguraciji. Ako američka demokratija preživi ovu strašnu epizodu, glasaću da ružičaste kape budu simbol našeg oslobađanja od zla. Otpor su nastavili građani koji su se okupljali pred gradskim većnicama da protestuju protiv republikanskih zakonodavaca koji su hteli da povuku Obamacare. Ako se neko pitao da li će ovi protesti i pad Trumpove popularnosti prerasti u političku akciju - niz lokalnih izbora krunisanih pobedom demokrata u Virdžiniji i zapanjujućim preokretom u Alabami uklonili su sve sumnje.

Da bude jasno: Amerika je još uvek u smrtnoj opasnosti. Republikanci i dalje kontrolišu sve poluge federalne vlasti. U našoj istoriji nikada na vlasti nismo imali ljude kojima se moglo manje verovati. Trump očigledno ima diktatorske pretenzije i ne uvažava demokratske norme. Isto važi i za republikance u Kongresu koji odbijaju da obuzdaju svoga šefa. Podržavaju ga dok on zloupotrebljava položaj predsednika za bogaćenje sebe i svojih drugara, dok raspiruje rasnu mržnju i sprovodi čistke u ministarstvu pravde i FBI-u.

Poslednjih meseci svedoci smo čudne dinamike: što je Trump gori, to se republikanci više vezuju za njega. Moglo se očekivati da će nekoliko nedavnih izbornih poraza ojačati umereno krilo Republikanske partije. Umesto toga, senatori kao što su John McCain i Susan Collins, koji su letos bili hvaljeni zbog odbrane Obamacarea, bez pogovora su prihvatili čudovišni zakon o porezima. Sve brojniji dokazi da je Trumpova izborna kampanja šurovala sa Rusijom nisu naveli nijednog istaknutog republikanca koji se ranije suprotstavljao Trumpu da to ponovi. Umesto toga, videli smo kako dotadašnji kritičari poput Lindseya Grahama ulizički promovišu Trumpov biznis.

Dakle, ne možemo računati na probuđenu savest republikanaca. Zato ne treba mnogo očekivati od istrage Roberta Muellera. Kakvi god bili njeni rezultati, republikanska većina u Kongresu će hvalospevima podržati svoga predsednika, čak i ako on bude otvoreno ometao rad pravosudnih organa. Drugim rečima, sve dok republikanci kontrolišu Kongres, ustavni sistem kontrole i ravnoteže ostaje mrtvo slovo na papiru. Dakle, sve zavisi od američkih građana. Oni će možda opet izaći na ulice, a svakako će iskazati svoj stav pred glasačkim kutijama.

Biće teško jer igramo igru u kojoj protivnik podvaljuje. Setite se kako je Trump dobio manje glasova, a ipak završio u Beloj kući. Izvesno je da izbori za Kongres neće biti fer. Zbog nameštanja granica izbornih jedinica i koncentracije glasača Demokratske partije u gradskim područjima, može se dogoditi da demokrati dobiju većinu glasova, a da ipak ne osvoje većinu u Predstavničkom domu. Čak i ako se glasači izjasne protiv užasnih ljudi koji su sada na vlasti, bićemo daleko od obnove osnovnih američkih vrednosti. Našoj demokratiji su potrebne dve pristojne stranke, a čini se da je Republikanska partija nepovratno iskvarena. Drugim rečima, čak i u najboljem slučaju pred nama je duga borba. Ali imam mnogo više nade nego prošle godine. Amerika još uvek nije izgubljena.

(The New York Times; Peščanik.net; prevod: S. MILETIĆ)

( Pol Krugman )