Za AstraZeneku greška, za Oksford promišljena odluka

Kompanija AstraZeneka i Oksford univerzitet dali su kontradiktorna saopštenja o tome kako su došli do najefikasnijeg režima doziranja za vakcinu za kovid-19.

Nepodudaranje u saopštenjima, o kojem je prvo izvijestio Rojters, odnosi se na doziranje vakcine manjoj grupi dobrovoljaca u kasnim fazama testiranja kojima je prvo data polovina, a zatim puna doza. Takav režim je odstupanje od prvobitnog plana koji je podrazumijevao dvije pune doze, koje je primila većina učesnika.

Preliminarni podaci su pokazali da je efikasnost kod dobrovoljaca koji su primili prvo polovinu doze oko 90 odsto u odnosu na stopu uspješnosti od 62 procenta kod učesnika glavne studije koji su primili dvije pune doze.

Šef istraživačkog odsjeka AstraZeneke kazao je za Rojters prije desetak dana, kada su objavljeni prvi podaci, da je polovina doza data greškom i da je to rezultat srećne slučajnosti.

To je međutim opovrgao vodeći naučnik sa Oksford univerziteta koji je u ponedjeljak kazao da je polovina doze data namjerno nakon podrobnih konsultacija.

„Došlo je do zabune nakon što je rečeno da nijesmo znali da dajemo polovinu doze učesnicima ispitivanja - to zapravo nije tačno“, kazao je za Rojters Adrijan Hil, direktor Džener Instituta na Oksfordu koji je upravljao ispitivanjima u Britaniji. „Ono što smo znali jeste da koristimo novu zalihu vakcina od drugog proizvođača. Znali smo njen sastav i razgovarali sa regulatorima kako da postupimo dalje. „Odlučili smo da počnemo sa pola doze“, kazao je on, ne navodeći više detalja o drugom proizvođaču.

Neizvjesnost oko toga kako je utvrđen režim doziranja pokrenuo je pitanja o pouzdanosti podataka, kazali su pojedini eksperti koji tvrde da bi to moglo usporiti proces regulatornog odobravanja vakcine i podriti povjerenje javnosti.

„Ova različita saopštenja su zabrinjavajuća“, kazala je za Rojters Eleonora Rajli, profesorka imunologije i infektivnih bolesti na Univerzitetu u Edinburgu. „Povjerenje je najvažnije kada su u pitanju vakcine i ne smijemo učiniti ništa što bi ga podrilo“.

Iz kompanije AstraZeneka nijesu željeli da komentarišu kontradiktorna saopštenja. Portparol Oksforda je kazao da će konferencija za novinare biti održana kada rezultati budu potvrđeni i objavljeni u nekom naučnom časopisu.

Nezavisni naučnici su izrazili zabrinutost u vezi sa tim da je grupa od oko 2700 učesnika kojoj je u prvom navratu ubrizgano pola doze mala da bi pružila precizne podatke o efikasnosti. To je znatno manje od desetina hiljada učesnika u ispitivanjima koja su dala podatke o efikasnosti iznad 90 odsto za vakcine kompanija Fajzer-BioNTek i Moderne.

„Sada imamo samo ograničene podatke“, kazao je za Rojters Piter Openšo, profesor eksperimenmtalne medicine na Kraljevskom koledžu u Londonu. „Treba da sačekamo sve podatke i vidimo kako će regulatori gledati na rezultate“, kazao je on, dodajući da bi regulatorne agencije u SAD i Evropi mogle zauzeti različit stav.

Upravo zbog ovakvih bojazni AstraZeneka je izgubila preko devet miliona dolara na vrijednosti od kako su objavljeni preliminarni rezultati.

( Nada Bogetić )