Rumunija: Vlada desnog centra, bez Ludovika Orbana

Rumunski premijer Ludovik Orban podnio je ostavku juče nakon što je njegova Nacionalna liberalna partija (PNL) izgubila na parlamentarnim izborima od ljevičara, ali je njegov centristički tabor u poziciji da formira koalicionu vladu.

„Dao sam sve od sebe, mi smo dali sve od sebe. Moj cilj je da pomognem stvaranju većine u parlamentu bez socijaldemokrata. Nadam se da će moja Liberalna partija imati moći da proizvede novog premijera“, kazao je Orban.

Prema preliminarnim rezultatima rumunske opozicione socijaldemokrate (PSD) osvojile su najviše glasova na izborima koji se smatraju ključnim za utvrđivanje pravca budućnosti zemlje u evropskom mejnstrimu.

Orbanova proevropska partija desnog centra, osvojila je oko 25 odsto glasova, a umjereno lijevi PSD oko 30 odsto. Progresivna koalicija USR-Plus, koja je obećala da neće ući u vladu sa PSD, osvojila je oko 15 odsto glasova.

Iako je najviše glasova osvojila PSD, koja je dominirala političkom scenom od pada komunizma 1989. do 2019, očekuje se da će novu vladu formirati PNL i USR-Plus.

Predsjednik Rumunije Klaus Johanis, saveznik Orbanove PNL, kazao je da su partije desnog centra osvojile dovoljno glasova da formiraju koaliciju i saopštio da će konsultacije o formiranju novog kabineta organizovati „narednih dana“.

Prema rumunskom zakonu, predsjednik može izbarati novog premijera zaobilazeći partiju koja je osvojila najviše glasova ukoliko ona nema apsolutnu većinu.

Orbanov PNL je predvodio manjinsku vladu od oktobra prošle godine, kada je parlament izglasao nepoverenje vladi PSD.

Evropska unija bi pozdravila vladu na čelu sa Orbanom koji je tokom kampanje obećavao da će Rumuniju približiti evropskom mejnstrimu nakon godina fiskalnog populizma, političke nestabilnosti, zanemarivanja infrastruikture i javnih službi. Rumunska vlada koju je predvodio PSD bila je na meti kritika Brisela i zbog podrivanja nezavisnosti pravosuđa.

Ekonomisti tvrde da je fiskalno rasipništvo dovelo Rumuniju na ivicu da izgubi investicioni status i spriječilo je da unaprijedi zdravstvene službe, koje su jedne od najgorih u Evropi.

Izlaznost na izborima u nedjelju je bila najniža od pada komunizma 1989. godine, a glasao je tek svaki treći Rumun, što analitičari pripisuju razočaranju zbog neuspjelih reformi i strahu od koronavirusa.

( Nada Bogetić )