Odnosi EU - Zapadni Balkan: Kako izaći iz ćorsokaka?

Think-tank organizacije iz regiona okupljenje u TEN mreži imaju šta da kažu o tome kako se mogu unaprijediti instrumenti Evropske unije čiji je cilj da šest država Zapadnog Balkana, na kraju procesa unutrašnje transformacije, postanu punopravne članice Unije. Nova analiza ove mreže „Slamanje ćorsokaka: korišćenje novih mogućnosti za jačanje odnosa između EU i ZB“ bavi se lepezom instrumenata koje EU ima u svojim rukama kako bi pomogla da Jugoistočna Evropa usvoji evropske standarde i promijeni način upravljanja.

Zainteresovanost EU institucija da rade na razvoju ovih instrumenata je dobra vijest, koju, međutim, ne može da zamagli nepovjerenje stvoreno nizom problematičnih odluka u vezi sa regionom. Dok sa jedne strane imamo proliferaciju novih mehanizama, sa druge strane, nastavljen je niz nepovoljnih godina za politiku proširenja, koje ozbiljno ugrožavaju kredibilitet EU i motivaciju regiona da sprovede bolne reforme. Naime, države-članice svojim konkretnim potezima i izjavama uporno rastjeruju nade da će raspoloženja za proširenje biti u narednom periodu.

Prošla godina, završena je nepravednom viješću da pristupni pregovori o članstvu u EU sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom nisu bili otvoreni, što je bilo praćenom oštrim reakcijama i u regionu i u samoj EU. Ova godina takođe završava hipokrizijom i naše susjedne zemlje nisu dobile pregovarački okvir i i to iz najpogrešnijih mogućih razloga, o čemu je pisano već dosta. Stavimo ove vijesti u pravilan kontekst – Crna Gora je otpočela pregovore još daleke 2012. godine, bez većih problema. Otpočinjanje pregovora samo po sebi ne predstavlja nikakvu garanciju da će pregovori ikada biti završeni i da će država postati članica EU. Naprotiv, osam godina kasnije, Crna Gora je tek na pola puta. Zašto se onda od jednog tehnokratskog koraka, koji je tek prvi korak na putu čiji se kraj ne vidi, pravi tolika fama? U slučaju naših susjeda, proces je grubo zloupotrebljen za pitanja koja ne pripadaju prirodi pregovora i time je pokazano je ono što smo već znali: države-članice EU suštinski ne podržavaju politiku proširenja. 2019. godine skeptične su bile Francuska i Nizozemska, 2020. je to Bugarska, ali je poznato da je najmanje još tri-četiri države-članice koje generalno ne vjeruju u transformaciju Balkana niti da EU može uspješno da funkcioniše sa novim članicama.

Ova situacija je pokazala da čak i kada aspiranti za članstvo u EU ispune svoje zadatke, države-članice mogu ad hoc „izmišljati“ nove, neosnovane kriterijume i time minirati napredak. S tim u vezi, zadatak nove crnogorske diplomatije je da proaktivnim odnosom bilateralno odgovori na sve rezerve u vezi sa proširenjem koje imaju upravo države-članice, jer će, u slučaju da CG bude završavala svoje obaveze, u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu imati „prijatelja proširenja“.

Posebno je poražavajuće što se nova blokada SM i Albanije desila tokom njemačkog predsjedavanja Savjetom EU i iskrenih pokušaja Njemačke da pomogne da se to ne desi. To možda i najbolje govori o tome koliko će put pred regionom biti trnovit. Istovremeno, Bosna i Hercegovina i Kosovo su u još depresivnijoj situaciji i bez jasne EU perspektive, dok Crna Gora i Srbija, iako formalno u procesu, do sada su i same koristile nezainteresovanost EU da simuliraju sprovođenje ključnih reformi.

U međuvremenu, za razliku od država-članica koje sabotiraju proširenje sada već u kontinutitetu, briselske institucije (EK i EP) istinski rade na podsticanju regiona da ostane na EU putu, razvijaju nove i unaprijeđuju stare mehanizme za animiranje regiona, kao što su nova metodologija, ekonomski i investicioni plan, zajedničko regionalno tržište, Berlinski proces, itd. Svi navedeni instrumenti su dragocjeni za unutrašnje reforme naših zemalja, ali je pitanje da li će biti dovoljno djelotvorni bez vjerodostojnog političkog angažmana EU u odnosu na region. U već kompleksnu situaciju, treba dodati i da će jaz između EU i regiona biti dodatno produbljen kovid krizom i da će sprovođenje reformskih projekata biti usložnjeno teškom ekonomskom i socijalnom situacijom.

U analizi koju potpisuje šest organizacija civilnog društva se navodi da je za unaprijeđenje pregovora, potrebno je da EU proširi obim i ciljeve bilateralnih Međuvladinih konferencija između EU i države-kandidata. Do sada je državu predstavljala samo izvršna vlast a pregovori djelovali kao ekskluzivan, polu-privatan razgovor između Evropske komisije i Vlade. Naš prijedlog je da na Konferenciji učestvuju i predstavnici drugih grana vlasti, civilnog društva i biznis zajednice, budući da je mantra procesa proširenja da cijelo društvo ulazi u EU. Ovakva inkluzivnost šireg društva može da ojača reforme i doprinese većoj transparentnosti i odgovornosti svih aktera.

Nova metodologija najavila je kreiranje posebnih Mapa u vezi sa funkcionisanjem demokratskih institucija i reformom javne uprave, pored postojećih koje se odnose na vladavinu prava. Ono što nas dosadašnje iskustvo uči je da je priprema ovih dokumenata treba da bude transparentna i participativna, tj. da uključi sve zainteresovane strane i pruži im priliku da ukažu na probleme iz prakse i specifičnosti država regiona. Mjerila su do sada bila oktroisana i samo objavljena zemlji aspirantu, a takođe nisu bila dovoljno jasna, konkretna, predvidljiva. S tim u vezi, državama treba da bude očigledno šta će biti nagrada a šta kazna („štap“ i „šargarepa“) u slučaju odstupanja od plana. Jasnoća očekivanja bi pomogla i da javnost vrši dodatni pritisak na vlasti da ispuni zadatke.

Kada je u pitanju Ekonomski i investicioni plan, veoma je važno da njegovo sprovođenje kreira benefite za građane i građanke a ne političke elite. Cilj EiP je da da „ljudsko lice“ procesu integracija i da demonstrira da proces obezbjeđuje konkretne a ne apstraktne koristi za društvo. Međutim, finansijska pomoć EU prema regionu treba da bude uslovljena napretkom u uspostavljanju vladavine prava, jer u protivnom neće imati očekivane efekte za razvoj cijelog društva. Treba razmisliti i o uključivanju kancelarije Evropskog javnog tužioca u kontrolu trošenja EU sredstava, kao i kreiranje specijalnih EU revizija, posebno imajući u vidu problem rasprostranjene korupcije u regionu.

Konačno, preporuka TEN mreže je da ZB bude uključen u predstojeću Konferenciju o budućnosti Evrope. Omogućivši prisustvo za istim stolom, iako samo u konsultativnoj ulozi, EU bi poslala ZB simboličku poruku da je perspektiva proširenja stvarna i da ZB mora da bude dio EU.

Institut alternativa i TEN mreža (CEP Beograd, EPI Skoplje, IDM Tirana, FPI Sarajevo, GLPS Priština, IA Podgorica) https://www.thinkforeurope.org

( Dina Bajramspahić )