Koronavirus i pol: Zašto od Kovida-19 češće umiru muškarci nego žene

Zaključno sa 30. novembrom, muškarci su činili više od tri četvrtine smrtnih slučajeva u Jemenu, Bangladešu, Tajlandu, Malaviju i Nigeriji, a gotovo isto toliko u Avganistanu i Pakistanu

6218 pregleda0 komentar(a)
Foto: EPA
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Dvadesetog januara 2020. godine, dok se još malo znalo o novoj misterioznoj respiratornoj bolesti koja se pojavila u Vuhanu, u Kini, genetičar Šaron Moalem izrekao je na Tviteru smelo predviđanje onoga što nas čeka.

„Zašto će više muškaraca podleći novootkrivenom Vuhanskom akutnom respiratornom simptomu (VARS)?", zapitao se Moalem, 43-godišnji Kanađanin koji živi u Njujorku, sa dugom karijerom istraživanja retkih genetskih stanja u protekle dve decenije.

Njegova pretpostavka bila je tačna.

Prema bazi podataka Globalnog zdravlja 50/50, mnogo više muškaraca nego žena umire od posledica Kovida-19 u većini zemalja za koje su dostupni podaci.

Zaključno sa 30. novembrom, muškarci su činili više od tri četvrtine smrtnih slučajeva u Jemenu, Bangladešu, Tajlandu, Malaviju i Nigeriji, a gotovo isto toliko u Avganistanu i Pakistanu.

U Turskoj, Srbiji, Kirgistanu i Hong Kongu ta cifra je otprilike 62 odsto.

Od zemalja koje imaju najveći ukupan broj smrti od Kovida, proporcija smrtnih slučajeva među muškarcima bila je 64 odsto u Indiji i Meksiku, 58 odsto u Brazilu i 54 odsto u SAD.

Podaci iz iste baze podataka pokazuju, međutim, da je stopa zaraženosti slična kod oba pola.

Zašto su onda muškarci disproporcionalno više pogođeni Kovidom-19 i šta čini da žene uspešnije prežive obu bolest?

Jača otpornost

Polne razlike u preživljavanju manifestuju se još u vrlo ranom dobu.

Globalno gledano, na svakih 100 žena rodi se 105 muškaraca. Žene, međutim, imaju veće šanse da dožive prvi rođendan.

U vreme kad uđu u adolescenciju, žene već čine više od polovine svoje pripadajuće starosne grupe.

U svakoj zemlji, žene žive u proseku duže od muškaraca - šest do osam godina. Na svakog muškarca koji doživi stotu, idu četiri žene koje su učinile isto.

„Žene su oduvek iskazivale višu stopu preživljavanja na duže staze. Kovid-19 samo to potcrtava", kaže Hoze Eustakio Diniz Alveš, demograf koji proučava smrtonosne posledice Kovida-19 po brazilsku ekonomiju i stanovništvo.

„Rekao bih da je to stara normalnost", kaže on za BBC.

Ali to nije sve.

Kada je u pitanju otpornost na bolesti, naučnici su otkrili da žene imaju snažniji imuni sistem i da su manje podložne dobijanju određenih tipova kancera nego muškarci.

Dodatni dokazi sugerišu da su žene otpornije na kardiovaskularne bolesti i određene virusne infekcije.

Jedna studija pokazala je da je 57 odsto od 299 ljudi koji su umrli u Hong Kongu tokom epidemije SARS 2003. godine, izazvane jednim drugim tipom korona virusa, bili muškarci.

Muškarci su bili neproporcionalno više pogođeni i Španskim gripom 1918. godine.

Koje je objašnjenje za ovaj disparitet?

„Bolja polovina"

Doktor Maolem je jedan od najglasnijih u zastupanju teorije da su, kad je u pitanju preživljavanje, žene jači pol.

U njegovom bestseleru „Bolja polovina: O genetskoj nadmoći žena", on izlaže dokaze da su žene biološki snažnije od muškaraca, mada obrazac ponašanja i životni stil takođe igraju ulogu.

Žene, na primer, uopšteno redovnije idu kod lekara, manje puše i češće peru ruke.

Za razliku od njih, muškarci su skloniji rizičnom ponašanju i da dozvole da njihovi komorbiditeti ostanu neotkriveni.

Eustakio Alveš je među onima koji veruju da je ključ za žensko preživljavanje kad je u pitanju Kovid-19 najverovatnije u kombinaciji faktora.

„Kad je u pitanju smrtnost, biološki faktori objašnjavaju manje od društvenih faktora", kaže on.

Iako priznaje da su pokušaji da se objasni zašto žene bolje preživljavaju ovu pandemiju „skoro sigurno validni", doktor Moalem tvrdi da moramo da zađemo dalje da bismo našli pravo objašnjenje.

„U tim objašnjenjima previđa se da neproporcionalni trag koji korona virus ostavlja na muškarce nije anomalija", napisao je on u Njujork tajmsu u aprilu.

„Umesto toga, ovo bi mogla da bude pravovremena i ubedljiva demonstracija nečega što je donedavno bila nedovoljno cenjena naučna činjenica: kad je u pitanju preživljavanje, muškarci su slabiji pol", dodaje on.

I on smatra da se sve krije u načinu na koji su naši geni programirani da funkcionišu.

Moć Iks hromozoma

Kod ljudi, svaka ćelija obično sadrži 23 para hromozoma, ukupno 46.

Dvadeset dva od tih parova izgledaju isto i kod muškaraca i kod žena. Razlika je u 23. paru - polnim hromozomima.

Žene imaju dva Iks (X) hromozoma, dok muškarci imaju jedan Iks i jedan Ipsilon (Y) hromozom.

Iks hromozom je strukturalno veći i složeniji od Ipsilon hromozoma: sadrži otprilike 1.150 gena, dugačke sekvence genetskog materijala koje proizvode esencijalne proteine za funkcionisanje ćelija.

Hromozom Ipsilon, s druge strane, ima između 60 i 70 gena.

Ali to što imaju dva Iks hromozoma ne znači da žene proizvode dvostruko više Iks proteina.

Za životni ciklus, ženske ćelije biraju samo jedan Iks hromozom.

Druga kopija se nasumično „utišava", što je proces poznat kao Iks-deaktivacija.

Ne isključi svaka ćelija isti Iks hromozom, što ženama daje prednost.

Ukoliko muškarac ima gen koji izaziva bolest u Iks hromozomu, veća je šansa da će se ta bolest iskazati.

Ukoliko žena ima istu bolest, ćelije sa zdravom kopijom Iksa i dalje će ispoljiti gene pravilno.

Iako će se žene razboljevati, veća je verovatnoća da će iskusiti blaži oblik bolesti.

„Bežanje" od deaktivacije

Poslednjih 15 godina, naučnici su počeli bolje da razumeju još jedan proces poznat kao nekompletna deaktivacija Iks hromozoma.

To se dešava kad se geni ispoljavaju i iz aktivnih i iz neaktivnih Iks hromozoma.

Studija istraživača sa Instituta za molekularnu medicinu Univerziteta u Helsinkiju, objavljena 2017. godine, pokazala je da nekompletna deaktivacija Iks hromozoma pogađa najmanje 23 odsto gena sa tim hromozomom.

Iako ovi geni nikad ne budu do kraja izraženi, kao u aktivnim Iks hromozomima, dovoljno je da ovo „bekstvo" načini razliku, pomažući ženama da dožive blaži oblik genetskih bolesti.

Doktor Maolem kaže da ove razliku ne samo da mogu da objasne dugovečnost žena, već i da objasne zašto bebe ženskog pola rođene prerano imaju veće šanse da prežive na intenzivnoj nezi.

„Posmatranje prednosti u preživljavanju žena u tako mladom uzrastu ostavilo je veliki utisak", kaže on za BBC, prisećajući se vlastitog iskustva s odeljenja za neonatalnu intenzivnu negu od pre 10 godina.

Drugi faktori

Druge studije sugerišu da devojčice bolje preživljavaju na odeljenju za neonatalnu intenzivnu negu zato što njihova pluća sazrevaju ranije.

To ih štiti od respiratornih problema, jednog od vodećih uzroka smrti u neonatalnom periodu.

Ali postoje i drugi faktori koji mogu da pomognu da se objasne razlike između muškaraca i žena - na primer, hormoni.

Visok nivo testosterona, muškog polnog hormona, povezan je sa rizičnim ponašanjem i slabijom imunom reakcijom posle vakcinacije protiv gripa.

Estrogen, ženski hormon, ima anti-zapaljenska svojstva i pojačava imune reakcije u telu.

Naučnici istražuju i ulogu proteina po imenu angiotenzin-konvertujući enzim 2, iliti ACE2, koji omogućava tačku ulaska virusu Sars-CoV-2 u telo i nalazi se u Iks hromozomu.

Zato što žene imaju dve kopije Iks hromozoma i stoga su manje pogođene bolestima povezanim sa njim, neki naučnici su sugerisali da bi ovo moglo da bude jedno od objašnjenje zašto ih manje pogađa Kovid-19.

Da li je pol faktor rizika?

Otkako se prvi put pojavio, Kovid-19 se pokazao kao mnogo više od obične respiratorne bolesti.

On može da zahvati kardiovaskularni sistem, bubrege, pa čak i naše čulo mirisa i ukusa.

Ali objašnjenje za sve navedeno ostaje misterija.

Naučnici kažu da je potrebno više proučavanja da bi se odredilo da li je pol faktor rizika kod Kovida-19.

To bi verovatno zahtevalo sekvenciranje genoma većeg broja ljudi koji su se razboleli u teškim i blažim oblicima, i detektivski posao da se identifikuju genetske varijacije koje bi ih objasnile.

Čak i tada, drugi negenetski faktori, kao što su godište, komorbiditeti, ponašanje i socio-ekonomski uslovi, pogotovo siromaštvo, morali bi da se uzmu u razmatranje.

Na kraju krajeva, Kovid-19 je pogodio grupe pojedinaca i po tipovima poslova koje obavljaju i uslovima u kojima žive.

„Biološko objašnjenje smrtnosti od virusa bilo bi zanimljivo, ali nekompletno", kaže demograf Eustakio Alveš.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk