Svakodnevnik: Kako su novobeogradski soliteri i tramvaji otišli na more

Nema Novi Beograd običaj da često putuje na more, osim na profilu Svakodnevnik, koji je u poslednje vrijeme sve popularniji na društvenim mrežama

6066 pregleda2 komentar(a)
Foto: Svakodnevnik
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Novobeogradski soliter, ogroman i siv, tmurno se nadvija nad nizom parkiranih automobila, a odmah iza njih morska obala malo menja Dunav i Savu.

Nedaleko odatle niz palmi okružio je zgradu Geneksa, a jedan tramvaj je stigao na poslednju stanicu od koje vas samo nekoliko koraka deli od mora.

Nema Novi Beograd običaj da često putuje na more, osim na profilu Svakodnevnik, koji je u poslednje vreme sve popularniji na društvenim mrežama.

„Sve je počelo tako što sam stalno išao istim putem po Novom Beogradu i viđao iste stvari", kaže za BBC na srpskom Rade, autor Svakodnevnika.

„Tu mi je palo na pamet 'zamisli kad bi ovde bilo nešto drugo'. A to more je samo maštanje o nečemu… Neki beg od stvarnosti", dodaje.

Tako u poslednje vreme sive novobeogradske zgrade sve češće dobijaju neke nove boje, ali i niz kratkih priča koje opisuju običnu ljudsku svakodnevnicu.

Iako u njoj uglavnom ima mnogo više sive nego plavog mora…

„Poslednje slike imaju više mora jer su svi pričali kako zbog korone ne može da se putuje, pa sam ubacio malo nostalgije za letnjim danima", navodi Rade.

Umetnost svakodnevnice

Autor Svakodnevnika nam se predstavio samo kao Rade, ali je ispričao svoju priču.

Rođen je 1991. godine, odrastao je u 23. bloku, nedaleko od Sava centra, a završio je sociologiju na Filozofskom fakultetu.

U poslednje vreme se, kaže, najviše bavi grafičkim dizajnom, a profil Svakodnevnik pokrenuo je 2018, iako se sve zahuktalo tek godinu dana kasnije.

Prethodno je, dodaje, pisao kratke priče koje su se bavile „apsurdom, nelagodnošću i svakodnevnicom" - poput ove, koja je uz nedavno objavljena na Svakodnevniku:

„Tačno u 14:44 po srednjoevropskom vremenu Mirko je seo na klupu pored reke i u tim trenucima shvatio da ne zna šta će da radi u životu.

Pored njega je prolazio brod na kome su dva radnika premeštala nekakav šut sa jedne strane broda na drugu.

Dok je pisao o ovom izmišljenom slučaju rekom zaista prođe brod, a Mirko zaista nije imao predstavu šta će sa svojim životom".

Autor Svakodnevnika za BBC kaže da su mu umetnički zanimljive „najobičnije rutinske stvari".

„Ustaneš, skuvaš kafu, opereš zube, svakog dana ti se dešavaju uglavnom iste stvari, nešto malo se promeni.

„I onda mi je zanimljivo da prikažem tu običnost, ali i da svi želimo da pobegnemo od toga… Uvek maštamo i pravimo u glavi različite scenarije".

Kako navodi, neke od priča su istiniti događaji u kojima izmeni sitnice.

„Bitno mi je da sa jedne strane prikažem te svakodnevne rutine i situacije, ono što se svima nama dešava, a sa druge da ih dovedem malo i do apsurda.

„Često i ostavim otvoren kraj… Ostane nedorečeno da bi je ljudi sami završili", kaže Rade.

S vremena na vreme dođe i do i malog beg od stvarnosti, pa more upozna Novi Beograd.

„Svi maštamo da nam se desi nešto neočekivano. Slike su izraz te ideje".

„A nekad bude i samo 'jao što je lepa ova zgrada, moglo bi da bude more tu pored'", navodi Rade.

https://www.facebook.com/svakodnevnik/posts/641035373269268

Kontent

Rade kaže i da ima jedan problem - umetnost koju stvara ne zna baš kako da nazove.

„Nisu baš slike, slike su mnogo veća umetnička dela koje zahtevaju mnogo veći rad, a nije ni fotografija… Vizuelni rad, ne znam".

Kontent, rekli bi na internetu.

„Da, da, kontent", odgovara uz osmeh.

Fotogenični Novi Beograd i tramvaji

Brutalizam Novog Beograda svake godine privlači veliki broj turista, oduševljenih glomaznošću Geneksa i novobeogradskih solitera.

Među ljubiteljima brutalizma je i Rade koji, kako kaže, više voli prave linije nego zaobljene.

„Zavoleo sam brutalističku arhitekturu, jako mi je zanimljiva kombinacija sivila zgrada - iako na Novom Beogradu nisu sve zgrade sive - sa eksterijerom".

U međuvremenu je sivim soliterima dodao svašta, pa je nastala edicija „Izmaštani Novi Beograd".

„To su u principu najviše 23. blok i zgrade koje su mi u komšiluku, a koje mogu da se uklope sa čime god jer su sive", objašnjava Rade.

„Prve slike sam radio tako što sam solitere iz komšiluka fotkao sa terase", kaže.

Dakle, kad je ovog proleća u Srbiju stigla korona, a sa njom policijski čas i karantin, Rade je znao šta mu je činiti.

U njegov komšiluk ubrzo je stigli i starac i more, ali i poneki slon.

„Sediš, ne možeš nigde da izađeš, a jedini prizor ti je ono što vidiš sa terase... Bilo mi je zanimljivo da jednu istu scenu izmaštam više puta", ističe.

U njegovim radovima česti su i beogradski tramvaji.

„Zanimljiviji su mi od buseva, estetski su interesantniji", navodi Rade.

Kaže da voli da se vozi gradskim prevozom i gotovo svakog dana je u tramvaju.

„Linija broj 11 mi je omiljena, tramvaj je skroz sređen, ide sa Novog Beograda na Kalemegdan, nikad u njemu nije gužva… Doduše, često linija nije u funkciji.

„Sednem, stavim slušalice, razmišljam o koječemu i onda se to pretvori u nešto".

Kako kaže, kad je bio mali voleo je i što se tramvaji klackaju „pa ti se oči same sklapaju".

„Toga više nema, ovi novi se ne klackaju toliko… A najveći doživljaj je bio kad te vozač tramvaja pusti napred kod njega da vidiš kako to izgleda".

Šta dalje?

Teško pitanje, kaže Rade.

„Nadam se da mi neće ponestati inspiracije, da će Svakodnevnik prerasti u neku ozbiljniju priču i da će se ljudima sviđati to što radim.

„Svako ko nešto stvara i to kači na društvene mreže, u javni prostor, očekuje neku povratnu informaciju. To je valjda neki egoizam.

„Sviđa mi se ovo i nastaviću to da radim", navodi.

Rade kaže da ovih dana „ne da je sve sivo, nego se ništa ne vidi", ali beg od stvarnosti je i beg od sivila koje svakodnevnica podrazumeva.

„Svakodnevnica je zapravo super za opisivanje i predstavljanje, jer se u njoj sve susreće.

„Sve što se dešava i na globalnom planu i u pojedincu se tu oslika".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk