Kako je bjeloruski policajac poslije nasilja na protestima pobjegao iz zemlje
Užasnut batinanjem i mučenjem demonstranata u pritvoru - otišao je iz zemlje i nije jedini
Andrej Ostapovič je bio ambiciozni mladi inspektor u Belorusiji pre nego što su, posle ovogodišnjih osporenih predsedničkih izbora, izbili protesti. Užasnut batinanjem i mučenjem demonstranata u pritvoru - otišao je iz zemlje i nije jedini.
Sedeći na klupi u jednom varšavskom parku na jesenjem suncu, Andrej Ostapovič je zamišljen.
Nije svestan parova koji prolaze pored njega, tinejdžera koji se smeju i bake i unuka koji hrane patke nekoliko metara od njega.
- Od Miloševića do Lukašenka: U kojoj meri protesti u Belorusiji podsećaju na druge
- U fotografijama: Protesti u Belorusiji - gnev demonstranata i vera u bolje sutra
- Ko je Aleksandar Lukašenko - „poslednji diktator u Evropi"
Sa naglašenim jagodicama i maslinasto zelenim očima, za ovog 27-godišnjaka moglo bi se pomisliti da je fotomodel koji nosi italijansku trikotažu ili promoviše skupi brend losiona posle brijanja.
Ali Andrej je policajac u bekstvu.
Strogo gledano, Andrej više ne beži - oseća se relativno bezbedno u Poljskoj - ali kad je ovog leta odlučio da napusti posao detektiva u beloruskoj prestonici Minsku, shvatio je da će morati odmah da napusti zemlju ili da rizikuje da bude uhapšen.
„Nosio sam policijsku uniformu poslednjih 10 godina", kaže on.
„Ali posle avgustovskih izbora, smatrao sam da više nije bezbedno obući je zbog onoga što ljudi misle o policiji. Bilo me je sramota vlastite uniforme."
Odrastavši u oblasti Grodno, blizu poljske granice, Andrejeva hrabrost i pronicljivost prvi put su primećeni kad je sa 15 godina spasao mlađeg dečaka od davljenja u jezeru.
Lokalni vatrogasci i bolničari bili su toliko impresionirani njegovim spasavanjem da su mu predložili da se zaposli kod njih kad završi školu.
Ali Andrej je imao druge planove. Posle pet godina provedenih u akademiji povezanoj sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, gde je studirao pravo i forenziku, kvalifikovao se za inspektora.
- „Pakao na Zemlji“: Priče demonstranata - kako izgleda pritvor u Belorusiji
- „Zašto ćutite": Slavne književnice iz Belorusije i Rusije protiv Lukašenka i Putina
- Kako je pesma stara 33 godine postala himna promene u Belorusiji
Počeo je sa istragom nemara u zdravstvu a samo tri meseca posle diplomiranja izgradio je ime uhvativši ozloglašenog pedofila.
Ubrzo je prešao na neke od najsloženijih slučajeva ubistava u zemlji.
„Posao je bio zaista uzbudljiv", kaže mi on, potegavši snažno dim iz cigarete.
„Bilo je zanimljivih slučajeva u kojima su osumnjičeni ispali neuhvatljivi i bilo je strašno uzbudljivo kad biste uspeli da ih nadmudrite - kao da ste dobili partiju šaha."
On kaže da je bilo malo političkog uplitanja u njegov posao kao višeg inspektora, ali kako su se približili izbori, počelo je da ga muči hapšenje predsedničkih kandidata - bankara Viktora Babarika i blogera Sergeja Tihanovskog - pod neubedljivim izgovorima.
Zvaničnici rezultati posle predsedničkih izbora od 9. avgusta proglasili su ubedljivu pobedu Aleksandra Lukašenka i podarili mu šesti mandat na tom položaju.
Međutim, mnogi u Belorusiji i izvan nje bili su sigurni da je glasanje bilo namešteno.
Ljudi su izašli na ulice u do tada neviđenim brojevima zahtevajući ostavku bivšeg šefa poljoprivredne zadruge koji je zemljom vladao poslednjih 26 godina.
Andrej je išao na mitinge posle posla da bi video šta se tamo dešava. Morao je da trči u zaklon sa ostalima dok je policija ispaljivala gumene metke i šok bombe u masu.
- EU ne priznaje Lukašenka za predsednika Belorusije
- EU uvela sankcije protiv zvaničnika iz Belorusije, Lukašenko nije na spisku
- Protesti u Belorusiji: Policija dobila dozvolu da puca na demonstrante
Ono što je video rođenim očima - i na snimcima postavljenim na internetu - zgrozilo ga je.
I tako je, iako je voleo svoj posao, napisao tekst ostavke na pet strana, detaljno pobrojavši sve povrede zakona kojima je prisustvovao, navevši da su policajci za razbijanje demonstracija „bili jedini koji su izazivali nasilje" i ustvrdivši da su izvršavali „kriminalna naređenja".
Savršeno svestan da bi i sam mogao da bude uhapšen, pobegao je preko granice u Rusiju.
Vrlo brzo su se pripadnici ruske obaveštajne službe FSB pojavili u njegovom hotelu u gradu Pskovu.
„Na ruke su mi stavili lisice a preko glave skijašku masu prekrivenu crnom tkaninom", kaže Andrej.
„Potom su zakačili kravlje zvonce za lisice - bilo je strašno teško, više od 30 kilograma metala. Pomislio sam ako me sad ubace u jezero sa tim tegom neću moći da plivam. Kad ništa ne vidite, nemate pojma šta se dešava."
Agenti FSB-a, koji se nisu predstavili, vozili su ga četiri sata do beloruske granice.
Potom su se zaustavili, izvukli Andreja iz kola i skinuli mu masku i lisice.
„FSB su pokušali da se ponašaju kao da nemaju nikakve veze sa mojim hapšenjem", kaže on.
„Vratili su mi moje stvari i rekli mi da nastavim da hodam dalje putem. Video sam kako mi prilaze neki beloruski agenti KGB-a, tako da se nisam zadržavao, odmah sam potrčao u šumu", kaže Andrej.
- Potreseni nasiljem, ljudi u Belorusiji se oslobađaju straha
- Belorusija: „Uhapšen sam i pretučen zato što sam delio ruže“
- Protesti u Belorusiji - suzavac, šok bombe, hapšenja i povici „fašisti, fašisti“
„Jurili su za mnom, ali me nisu stigli, pa sam uspeo da pobegnem."
Imajući na sebi samo farmerke, patike i majicu kratkih rukava, Andrej je potražio utočište u gustoj borovoj i brezinoj šumi, oko jezera i u divljoj močvari.
Odmah je bacio svoja tri mobilna telefona, da bi izbegao da ga lociraju preko njih. Nije imao hrane sem par čokoladica i flašicu vode.
Jednom je upao u močvaru do struka i nije mogao da pomeri noge. Srećom, uspeo je da se dočepa debele trske, ali je morao da uloži svu snagu da bi se izvukao napolje.
Potom je imao bliski susret sa divljom svinjom - „ogromna zver sa kljovama", kaže on.
„Uspeo sam da je zaslepim baterijskom lampom i ona je pobegla, ali bilo je zastrašujuće biti sam usred noći u šumi."
Nakon 10 dana lutanja u krug ne znajući gde se nalazi, Andrej je na kraju uspeo da stigne do Poljske, gde je zatražio azil.
Prema rečima Evgenija Juškeviča, bivšeg beloruskog višeg policijskog inspektora koji sada živi u Litvaniji, ostavku je dalo najmanje 350 muškaraca i žena iz policije i drugih tela za očuvanje reda i zakona.
Zajedno sa aktivistima koji su pomagali da se bolnice opskrbe hranom i zaštitnom opremom kad je pandemija Kovida prvi put izbila u proleće, on je pokrenuo program pomoći za ljude u Andrejevoj situaciji.
Bislo, skraćenica od „beloruska solidarnost", nudi finansijsku i pravnu pomoć zaposlenima u policiji i drugim državnim službama koji su napustili posao iz protesta protiv državnog nasilja i izborne krađe.
Mikita Mikado, koji je osnovao softversku kompaniju u Minsku po imenu Panda Dok, a kasnije se preselio u Silicijumsku dolinu, osmislio je sličnu inicijativu.
Njegov projekat, ProtectBelarus.org, nudi obuku u tehnološkoj industriji za beloruske policajce koji su odbili da napadnu demonstrante.
„Pozivam pripadnike beloruskih snaga bezbednosti", napisao je ovaj tehnološki preduzetnik na svom Instagram nalogu, „ukoliko želite da budete na strani dobra, ali vam finansije to ne dozvoljavaju, pišite — ja ću vam pomoći."
Ubrzo nakon toga, sajt je saopštio da je dobio 594 prijave od policijskih službenika.
Pored toga što nudi bivšim policajcima puteve do novih karijera, Mikado je rekao da će im pomoći i u otplati kredita.
Beloruski policajci su efektivno „zaduženi zaposleni", zato što budu isplaćeni unapred na početku svog ugovora, tako da kad ga raskinu oni su automatski dužni državi.
Andrej, međutim, koji je isplatio državu bez Mikadove pomoći, ne planira da se obuči za neki drugi posao zato što planira da se vrati kući što je pre moguće.
On je u kontaktu s opozicionom liderkom u izgnanstvu Svetlanom Tihanovskajom - ženom koju mnogi Belorusi smatraju legitimnom predsednicom - i nada se da će joj jednog dana pomoći da okonča kulturu nasilja u beloruskim snagama reda i zakona.
Reakcija na proteste bila je samo najekstremniji primer sklonosti ka nasilju koji je oduvek postojao, kaže on.
„Mislim da je to neka vrsta instinkta krda", kaže on.
„U policijskim službama postoje odvodi za oticanje krvi - pod ume da se natopi krvlju. I tako oni mesto blizu odvoda zovu Zid plača.
„Ne znam da li misle da je sve to smešno ili ne, ali nakon što bi radili jezive stvari ljudima, posedeli bi sa drugarima, ćaskali i smejali se… meni je to izgledalo kao čist sadizam. Znam da su uživali u tome, u svom tom uzbuđenju i adrenalinu."
On dodaje da su mnogi pripadnici policije i specijalnih snaga potpisali dokumente koji ih oslobađaju odgovornosti za njihova dela, jer oni navodno štite državu u vreme krize.
Prema grupama za zaštitu ljudskih prava, do danas je uhapšeno više od 19.000 ljudi, hiljade su premlaćene, a neki jezivo mučeni u policijskim stanicama i pritvorskim centrima.
Zamolila sam portparolku beloruskog ministarstva unutrašnjih poslova Olgu Čemodanovu da prokomentariše ove brojke i optužbe za zlostavljanje.
Odgovorila je da još nije u situaciji da može da komentariše.
Neki iz opozicije veruju da je jedan od načina da se oduzme moć bezbednosnim službama da ih imenuju i posrame pojedinačno, ili fizički skidajući fantomke s njihovih lica - ili, još kontroverznije, postavljajući na društvene mreže bilo koje njihove fotografije koje mogu da nađu.
Često se objavljuju i njihova imena, adrese i telefonski brojevi.
„Jedna od najboljih taktika protiv policije i Omona nije otvoreni rat, borba na ulicama", kaže Stepan Svetlov, 22-godišnji osnivač kanala na društvenoj aplikaciji za slanje poruka Telegram koji je pomogao u koordinaciji beloruskih protesta.
„Umesto toga mi vodimo informacioni rat. Moramo da vršimo psihološki pritisak na njih i njihove porodice jer to ima efekta."
Svetlovljev kanal se zove Neksta, što znači „neko", i sedeći u svojoj maloj kancelariji u Varšavi on mi kaže da dobija podatke o tim policajcima od uzbunjivača ili „sajber-partizana" unutar ministarstava u vladi.
Ali Andrej Ostapovič tvrdi da pokušaji da se javno osramote policajci mogu samo da pojačaju njihovu rešenost da razbiju proteste nasiljem.
„Oni znaju da su vezani za aktuelnu vladu i ako se ona promeni, završiće na sudu", kaže on.
„Kad građani počnu da vređaju policiju za razbijanje demonstracija, nazivajući ih 'nehumanima i fašistima', oni se nalaze pod stalnim negativnim pritiskom i postaju još agresivniji."
Predsednik Lukašenko izgleda da se slaže s tim.
Iako je nagovestio u prethodnih nekoliko dana da bi mogao da se povuče, nedavno je upozorio neke ruske novinare da ukoliko on padne, zemlja će pasti zajedno s njim, uključujući one koji ga štite.
„Momci u Omonu, policija za razbijanje demonstracija i mnogi drugi, kao onaj čuvar tamo", rekao je pokazujući na svog telohranitelja.
„Za šta su oni krivi? A opet će biti samleveni - biće raskomadani - ako mene svrgnu s vlasti."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )