Divljina Aljaske otvorena za istraživanje nafte
Ogromna divljina Aljaske dom je za mnoge značajne vrste, među kojima su polarni medvedi, irvasi i vukovi
Trampova administracija nastavlja sa prvim davanjem u zakup nafte u Nacionalnom rezervatu za divlje životinje na Arktiku.
Ogromna divljina Aljaske dom je za mnoge značajne vrste, među kojima su polarni medvedi, irvasi i vukovi.
Ali, posle decenija spora, prava na bušenje nafte na oko pet odsto utočišta nastavljaju da važe.
- Polarni medved ubio oca pred decom
- Rusija, Danska ili Kanada - Ko će prvi osvojiti podvodni planinski lanac
- Kako će istorija suditi o predsedniku Trampu
Protivnici su kritikovali užurbanu prirodu prodaje, koja dolazi samo nekoliko dana pre isteka mandata predsednika Trampa.
Površine oko 19.000 hektara (78.000 kvadratnih kilometara), arktički Nacionalni rezervat za divlje životinje često se opisuje kao poslednja velika američka divljina.
Kritično je važno mesto za mnoge vrste, među kojima su polarni medvedi.
U zimskim mesecima trudne medvedice grade jame u kojima će se poroditi.
Kako su temperature rasle, a morski led postajao sve tanji, medvedi su počeli da grade jame na kopnu.
Primorska ravnica u rezervatu sada ima najveću koncentraciju ovih jama u državi.
Rezervat je i dom za jedno od najvećih stada irvasa na svetu, koje broji oko 200.000 životinja.
Na proleće se stado seli u obalno ravničarsko područje rezervata, jer je to njihovo omiljeno mesto za rađanje.
Ista obalna ravnica sada je predmet prvog zakupa nafte u utočištu.
Podsticaj za istraživanje parka bio je višedecenijska borba između naftnih kompanija koje podržava državna vlada i ekoloških aktivista i starosedelaca.
Mnogi politički predstavnici Aljaske veruju da bi bušenje utočišta moglo dovesti do još jednog velikog nalazišta nafte, poput onog u zalivu Prudo, zapadno od Nacionalnog rezervata.
Zaliv Prudo je najveće naftno polje u Severnoj Americi i pristalice veruju da Nacionalni rezervat deli istu geologiju i potencijalne rezerve sirove nafte.
Prihodi od nafte presudni su za Aljasku, jer svaki stanovnik svake godine od državnog stalnog fonda dobije ček na oko 1.600 dolara.
Zakon o smanjenju poreza Trampove administracije iz 2017. godine, sadržao je odredbu o otvaranju obalne ravnice rezervata za bušenje. Smatralo se da je to način kompenzacije troškova smanjenja poreza.
Američki Biro za upravljanje zemljištem sada prodaje prava na bušenje 22 parcele zemljišta sa površinom od oko milion hektara. Ovi zakupi nafte i gasa traju 10 godina.
Pokušaj zaustavljanja prodaje pred sudovima u poslednjem trenutku nije uspeo, ali protivnici kažu da to neće biti kraj njihovih napora da zaštite utočište od bušenja.
„Trampova administracija napreduje bez sprovođenja pažljivih, zakonski potrebnih analiza uticaja takvih aktivnosti na životnu sredinu ili na ljude iz plemena Gviči koji se milenijumima oslanjaju na ovu zemlju", rekla je Kristen Monsel, advokatica Centra za biološku raznolikost, organizacije koja je tražila zabranu prodaje.
„Zbog toga smo ih izveli na sud. Ne možemo da dozvolimo da Tramp ovaj neverovatni pejzaž pretvori u naftno polje."
Izveštaji pokazuju da je interesovanje za zakup bilo malo.
Iako se prema procenama ispod rezervata nalazi oko 11 milijardi barela nafte, nisu izgrađeni putevi, ni druga infrastruktura, što ga čini veoma skupim mestom za bušenje nafte.
Nekoliko velikih američkih banaka saopštilo je da neće finansirati istraživanje nafte i gasa u tom području.
U priču ulazi i promena u Beloj kući. Bajdenov tim nominovao je Deb Haland za sekretarku unutrašnjih poslova, a ona se snažno protivi bušenju u rezervatu.
Budući da će klimatske promene biti centralna tema Bajdenove administracije, verovatno će napori za vađenje novih fosilnih goriva na Aljasci biti podvrgnuti preispitivanju i odlaganju.
Ovo bi na kraju moglo ograničiti interes i mogućnost za istraživanje nafte u utočištu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )