Demokrate spremile plan za opoziv Trampa, ako propadne optužiće ga za "navođenje na pobunu"
"U pokušaju da zaštitimo Ustav i demokratiju djelovaćemo po hitnoj proceduri, jer ovaj predsjednik predstavlja prijetnju", navela je Pelosi
Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa pisala je članovima tog tela kako bi razradili plan za opoziv predsednika SAD Donalda Trampa.
Članovi Predstavničkog doma trebalo bi da glasaju o rezoluciji kojom se poziva Majk Pens, potpredsednik SAD, da oduzme Trampu predsedničke dužnosti.
U slučaju da ovaj pokušaj propadne, demokrate planiraju da optuže Trampa za „navođenje na pobunu" zbog uloge koju je imao uoči upada demonstranata u zgradu Kapitola prošle nedelje.
Prvo glasanje trebalo bi da bude održano u ponedeljak.
- Da li će se Trampu ranije okončati mandat na osnovu 25. amandmana Ustava
- Svi napadi u istoriji američkog Kongresa
- Demokratska stranka preuzela američki Senat
U nedelju je Pelosi pisala članovima Kongresa kako bi zvanično podneli rezoluciju kojom se od Pensa navodi da primeni 25. amandman Ustava SAD.
To bi omogućilo Pensu da privremeno postane predsednik SAD i ukloni Trampa iz Bele kuće.
U pismu se navodi da je to prvi korak, a da bi posle toga demokrate „sprovesti u delo proceduru opoziva predsednika".
„U pokušaju da zaštitimo Ustav i demokratiju delovaćemo po hitnoj proceduri, jer ovaj predsednik predstavlja pretnju", navela je Pelosi.
Džejms Klejburn, istaknuti demokratski kongresmen, ranije je za televizuju CNN rekao da će glasanje o proceduri opoziva predsednika verovatno biti održano tokomove nedelje.
Ipak, naveo je da Demokratska stranka možda neće poslati Senatu predmete za ispitivanje o opozivu dok ne prođe prvih 100 dana vlasti novog predsednika Džoa Bajdena.
„Trebalo bi Bajdenu da damo tih 100 dana potrebnih da pokrene sopstveni plan za obavljanje dužnosti", rekao je Klejburn.
Takav potez omogućio bi Bajdenu da izabere sopstveni kabinet i počne da primenjuje neke od glavnih tačaka sopstvenog predsedničkog programa.
A jedna od njih je i borba protiv korona virusa - nešto što bi moralo da sačeka u slučaju da Senat dobije zahtev za opoziv predsednika.
Otkako su mu ukinuti ili suspendovani nalozi na društvenim mrežama u petak, Tramp se nije obraćao javnosti.
U nedelju je, ipak, Bela kuća saopštila da će predsednik u utorak da otputuje u Teksas da obiđe granicu sa Meksikom i zid čija ja izgradnja bila jedno od njegovih glavnih obećanja u kampanji uoči prethodnih izbora.
- U fotografijama: Upad Trampovih pristalica u Kongres
- Ko su Praud Bojs i Antifa o kojima se prepiru Bajden i Tramp
- Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon
Demokrate su optužile Trampa i neke od republikanskih funkcionera da su prošle nedelje podstrekivali nerede ispred i u Kongresu SAD u Vašingtonu tokom kojih je stradalo petoro ljudi.
Ali niko od republikanskih senatora nije rekao da će glasati za to da Tramp snosi deo odgovornosti za to.
Pet Tumi, u nedelju je postao drugi republikanski senator koji je pozvao Trampa da podnese ostavku.
„Mislim da je za zemlju najbolje da predsednik podnese ostavku i ode što pre", rekao je Tomi za televiziju NBC.
„Verujem, međutim, da se to neće desiti".
Liza Murkovski sa Aljaska, prva je republikanska senatorka koja je tražila od Trampa da se povuče.
Ben Sanse, republikanski senator iz Nebraske, rekao je da bi razmislio o opciji opoziva predsednika ako to odobri Predstavnički dom.
Arnold Švarceneger, glumac i bivši republikanski guverner Kalifornije, nazvao je Trampa „najgorim predsednikom u istoriji Amerike".
On je u video snimku na društvenim mrežama nasilje ispred Kapitola uporedio sa Kristalnom noći, kada su 1938. nacisti u Nemačkoj izvršili pogrom nad Jevrejima.
Nadležni i dalje utvrđuju ko je sve ušao u Kapitol, a policije Virdžinije i Vašingtona istražuju tvrdnje da li su neki od njihovih pripadnika na slobodnom danu išli na protest.
Vatrogasne službe Floride i grada Njujorka takođe su saopštile da su neki od njihovih zaposlenih možda bili u masi koja je upala u Kapitol, prenela je novinska agencija Rojters.
Iz Bele kuće tvrde da je plan za opoziv politički motivisan kako bi se „još više produbile podele u Americi".
Ako se plan demokrata ostvari, Tramp će biti jedini predsednik u istoriji Amerike kojeg su predstavnici Senata i Kongresa dva puta hteli da opozovu.
Da bi se to desilo, razlozi za opoziv moraju da budu izneti i izglasani u Predstavničkom domu.
Posle toga procedura se nastavlja u Senatu, gde je potrebno da za opoziv glasa dve trečine članova.
Ako Tramp bude osuđen pred sudom, Senat može da mu zabrani da se opet kandiduje za javnu funkciju.
Potpredsednik Pens se distancirao od Trampa poslednjih nedelja i najavio da će prisustvovati Bajdenovoj inauguraciji 20. januara, ali nije pokazao nameru da iskoristi 25. amandman.
Za razliku od Pensa, Tramp neće prisustvovati Bajdenovom polaganju zakletve, a tek posle nereda u Vašingtonu prvi put je rekao da prihvata rezultate izbora održanih 3. novembra prošle godine.
Pogledajte video o upadu demonstranta u zgradu Kapitola u Vašingtonu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )