EU želi da Krivokapićeva vlada traje, uključujući i kohabitaciju sa Đukanovićem

“Premijer Zdravko Krivokapić ima podršku i blagonaklonst u institucijama Evropske unije i državama članicama EU. Postoji konsenzus unutar Unije da se pomogne novoj vladi u Podgorici da ostane na nogama što je duže moguće, da započne i sprovodi svoju reformsku agendu i da privede do kraja, bez većih trzavica, period kohabitacije između nove vladajuće većine i predsednika Mila Đukanovića”, rekao je za “Vijesti” visokopozicionirani izvor u EU.

Naš sagovornik je dodao da su u Briselu sa olakšanjem primili vest da su predsednik Đukanović, premijer Krivokapić, zamenik premijera Dritan Abazović i predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić održali sastank Saveta za obranu i bezbednost. “Svaki pokušaj destabilizacije Crne Gore biće osuđen od EU. Treba jasno razlikovati legitimnu političku borbu i stranačku skupštinsku dijalektiku koja je poželjna i dragocena u svakom demokratskom društvu od opstrukcije i delovanja s ciljem da se dovede u pitanje stabilnost, mir i bezbednost građana Crne Gore”, dodao je naš sagovornik.

U EU imaju određenu dozu zabrinutosti da bi pojačana opstrukcija prethodne vladajuće većine i manipulacija nacionalnim identiteskim osećanjima, pred popis stanovništva, mogla da zaoštri odnose u Crnoj Gori, ali su isto tako uvereni da će aktuelna vlada racionalnom politikom, pomiriteljskim tonom i transparentnim radom znati da pruži zadovoljavajuće odgovore i da deluje smirujuće, odnosno da neće delovati kao piroman, kako je to bilo u prošlosti, već kao vatrogasac.

Prema rečima diplomatskog izvora “Vijesti” iz jedne od važnijih država članica EU upućenog u dosije Zapadnog Balkana i Crne Gore, za Uniju izmene Zakona o slobodi veroispovesti nisu uopšte problematične i nisu predmet rasprave unutar tela EU. Međutim, Zakon o državnim službenicima i nameštenicima izaziva određene rezerve u Briselu jer se strahuje da bi bez posla mogli da ostanu i službenici koji na osnovu svoje stručnosti i marljivog rada zaslužuju da ostanu u administraciji.

“Kako vi u Italiji kažete: Non bisogna buttare via il bambino con l’acqua sporca (ne treba baciti dete sa prljavom vodom, prim. aut). Oštri rezovi u državnoj administraciji bi mogli da ugroze administrativne kapacitete Crne Gore koji su bili zadovoljavajući dosada, barem kada je u pitanju deo koji se odnosi na pregovore o članstvu Crne Gore u EU. Neselektivna i neodmerena čistka administrativnog aparata mogla bi da oslabi pregovaračke kapacitete Crne Gore sa EU i bila bi veoma loš signal za evropske integracije Podgorice”, upozorio je dugogodišnji diplomatski izvor “Vijesti”.

Privatna čestitka Zdravka Krivokapića predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović je bila diplomatski gaf premijera Crne Gore i bilo bi dobro da ga Krivokapić pretvori u važnu naučenu lekciju u međunarodnim odnosima. “Mi smo u Briselu svhatili da se radilo o jednom naivnom potezu, bez loših namara, o početničkom nesnalaženju premijera u potpuno novom radnom ambijentu u kojem gestovi i reči imaju drugačiju težinu i posledice. Niko od nas u EU ne ulazi u istorijske razloge sporenja oko datuma 9. januara kao praznika Republike Srpske, to je unutrašnja stvar BiH. Međutim, budući da se Ustavni sud BiH izjasnio o tom datumu kao neustavnom, svi drugi su dužni da poštuju tu odluku a svaki potez, privatan ili javan suprotan odluci suda, je mešanje u unutrašnje stvari BiH. Verujemo da je gospodin Krivokapić naučio tu lekciju”, precizirao je naš izvor u EU.

Prema saznanjima “Vijesti” iz krugova bliskih visokom predstavniku za spoljnu politiku EU Žozepa Borelja, EU, uprkos krajnje štetnom i kompromitujućem ponašanju Bugarske, ima ambicioznu agendu za Zapadni Balkan u 2021. godini. Portugalsko i slovenačko predsedništvo EU u tekućoj godini će raditi iz petnih žila na realizaciji 18-omesečne agende koja je dogovorena sa Nemačkom i koordinisana sa institucijama EU.

Bugarsko podmetenja klipova u točkove dogovorenoj trojnoj agendi nemačkog, portugalskog i slovenačkog predsedavanja EU iz krajnje egoističkih i nacionalističkih razloga je proizvelo dodatno zakašnjenje u procesu proširenja EU. U najboljem slučaju zastoj će potrajati tri do četiri meseca, ali ako bi Sofija nastavila sa opstrukcijom, svako novo kašnjenje bi moglo da obesmisli usvojenu agendu prema Zapadnom Balkanu. Takođe, Bugarska je dovela u pitanje kredibilitet EU i politiku “do ut des” prema Zapadnom Balkanu: Severna Makedonija je sve uradila što se od nje tražilo a EU nije ispunila svoj deo posla.

U svakom slučaju, cilj EU je da Crna Gora i Srbija počnu u ovoj godini pregovore po novom metodu i da otvore prvi od šest klastera, po mogućstvu, u junu tokok portugalskog predsedništva EU, dok su alternativni datumi u septembru i decembru pod kapom slovenačkog predsedavanja. Naravno, reč je o prvom, osnovnom, klasteru u kome se, između ostalih, nalaze poglavlja 23 i 24 o vladavini prava. U EU se razmišlja i o dodatnim potezima koji bi mogli da budu korisni u vezivanju Srbije za evropski put, ali smo još uvek u embrionalnoj fazi.

Glavni cilj za Severnu Makedoniju i Albaniju biće otvaranje pregovora, odnosno održavanje prve tzv. Međuvladine konferencije u prvoj polovini ove godine. Bosna i Hercegovina će teško moći da stigne od statusa kandidata u ovoj godini jer je Sarajevo veoma daleko od ispunjavanja 14 zadataka koji su postavljeni kao uslov od strane Brisela. Štaviše, čak i zadaci koji su ispunjeni, poput održavanja lokalnih izbora u Mostaru, prete da se pretvore u bumerang zbog svih polemika i optužbi za izbornu krađu. S druge strane, EU će u sledećih par meseci pronaći zadovoljavajuće rešenje za pitanje migranata koji se nalaze u Unsko-sanskom kantonu.

Kosovo ostaje na čekanju, delimično zbog izbora koji se održavaju u maju, a još više zbog toga što EU nema mnogo toga da ponudi konkretnog Prištini. O viznoj liberalizaciji za Kosovo neće biti ozbiljnije priče sve dok se ne završe predsednički izbori u Francuskoj u proleće 2022. godine. Specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak će nastaviti da primenjuje svoju strategiju politike malih koraka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine s fokusom da se rešavaju konkretna pitanja koja utiču na svakodnevni život građana i privrednih subjekata.

Dugogodišnji izvor “Vijesti” u evropskim institucijama nas je uverio da u EU ne postoji alternativa za punopravno članstvo država Zapadnog Balkana u EU. “Ideja savetnika Angele Merkel i dugogodišnjeg evroparlamentarca Elmara Broka o nekom srednjem rešenju za države Zapadnog Balkana, više od SSP-a a manje od članstva u EU, ili ulazak u Evropsku ekonomsku zonu u kojoj su Norveška, Island i Lihtenštajn, je priča koja se periodično vraća u diplomatskim kuloarima u Briselu, ali nikada nije uzeta ozbiljno u razmatranje. Put zapadnobalkanskih država u EU je spor i Brok nije daleko od istine kada kaže da nijedna nova država neće ući u EU u sledećih deset godina, ali je isto tako činjenica da on nema alternativu, koliko god bio spor”, zaključio je naš sagovornik.

( Željko Pantelić )